Mađarska blokirala stav o proširenju EU

Ministarka za evropske poslove Danske koja sada predsedava Savetom EU, Mari Bjere je tokom sastanka u Briselu rekla novinarima da je vlada premijera Viktora Orbana to učinila jer ne želi da u tom dokumentu istovremeno podrži pozitivnu ocenu napredovanja u Ukrajine ka EU iako tu ocenu podržavaju sve ostale države Unije.

„Dvadaset šest zemalja članica pokazuje snažnu podršku Ukrajini, a Ukrajina ispunjava šta se od nje traži“, objasnila je Bjere i iznela da je „formulacija o Ukrajini fer i prikladna“.

Nemački državni ministar za Evropu, Ginter Krihbaum, kritikovao je ponašanje Mađarske kao „sve destruktivnije“ i rekao da vlada u Budimpešti „koči EU“.

Veto Mađarske znači da Ukrajina više ne može da se nada formalnim rundama pregovora o planiranom pristupanju EU.

Međutim, danska ministarka Bjere je naglasila da proces pristupanja ipak napreduje jer se rad već obavlja neformalno.

„To znači da se Ukrajini daju konkretne smernice o tome kako treba da sprovede reforme, šta treba da postigne i kakve rezultate većina zemalja članica očekuje od nje“, rekala je ona.

Zato bi Ukrajina mogla veoma brzo da napreduje ka EU ako bi Mađarska odustala od veta.

Vlada Mađarske svoje odbijanje ukrajinskog pristupanja EU pravda velikim finansijskim zahtevima te zemlje i tvrdnjom da je mađarska manjina u Ukrajini stavljena u nepovoljan položaj.

Orban uz to upozorava da bi pristupanje Ukrajine EU moglo da „uništi privredu Mađarske“.

Stoga se ne očekuje da će blokada biti ukinuta pre izbora u Mađarskoj sledećeg proleća.

Pored teksta o Ukrajini, deklaracija EU o procesu proširenja trebalo je da sadrži stav o napretku i zastojima šest partnera na Zapadnom Balkanu, kao i Turske, Moldavije i Gruzije.

Po najnovijoj analizi Evropske komisije, Crna Gora je najdalje odmakla u procesu pripreme pristupanja EU. Ona je sertifikovana kao sposobna da završi pregovore o pristupanju do kraja 2026. godine ako održi tempo reformi. Za Albaniju se smatra mogućim završetak pregovora o pristupanju do kraja 2027. godine.

Državna sekretarka u Ministarstvu spoljnih poslova Hrvatske za Evropu Andreja Metelko Zgombić je popodne rekla novinarima u Briselu da, „nažalost, nismo bili u mogućnosti da kao Savet usvojimo tekst zaključaka o proširenju budući da jedna država nije mogla da da saglasnost“.

„Međutim (ostali) zaključci su utvrđeni i Hrvatska ih pozdravlja jer sadrže čitav niz poruka ohrabrenja i podrške proširenju utemeljeno na zaslugama“, kazala je ona.

Zaključci su sačinjeni na osnovu godišnjeg izveštaja Evropske komisije u kojem je procenjen napredak svake od zemalja kandidata, a oni će zvanično biti usvojeni na Samitu EU 18. i 19. decembra.

Istakla je da će Samit – sastanak Evropskog saveta u četvrtak, 18. decembra, biti izuzetno važan i da će lideri EU morati da donesu niz „izuzetno važnih odluka“.

Ministri evropskih poslova EU raspravljali su danas na sastanku Saveta za opšte poslove (GAC) u Briselu o zaključcima o politici proširenja EU, kojima se, pored ostalog, Srbija podseća da će tempo njenog približavanja EU nastaviti da zavisi od napretka u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom.