Makron ulazi u period „nesposobnog predsednika“, evo i zbog čega

Kada budžet bude odobren, on će postati „lame duck“ (hroma patka – nesposoban za odlučivanje) do predsedničkih izbora narednog proleća.

Trenutni i bivši ministri, poslanici i politički saradnici uključujući tri Makronova saveznika rekli su za Politico da će sada, kada je borba oko budžeta završena i kada su zabrinutosti besnih građana i nervoznih tržišta ublažene, ceo ciklus francuske politike preći u režim kampanje, na štetu prljavog posla donošenja zakona.

Prvo će uslediti sledećeg meseca opšti izbori za lokalne samouprave, gde će birači u više od 35.000 francuskih opština birati gradonačelnike i gradska veća.

Zatim će sva pažnja biti usmerena na trku za svemoćnu predsedničku funkciju. Makron se ne može ponovo kandidovati zbog ograničenja mandata, a ankete pokazuju da bi ga mogao zameniti kandidat krajnje desničarske Nacionalne fronte.

„Ovo je kraj Makronovog mandata“, rekao je bivši savetnik blizak premijeru Sebastijanu Lekornu povodom usvajanja budžeta.

Gabriel Atal, Makronov bivši premijer koji sada vodi predsedničku partiju, potvrdio je prošlog meseca u intervjuu za francuske medije da je svojoj ekipi rekao da budžet označava „kraj“ Makronovog drugog mandata.

„Ostajem pri onome što sam rekao“, rekao je Atal za FranceInfo.

Kao predsednik, Makron i dalje ima snažan uticaj na spoljnu politiku i odbranu, dve oblasti koje će ga održati na svetskoj sceni s obzirom na geopolitičke prevrate izazvane drugim mandatom predsednika SAD Donalda Trampa.

Međutim, u zemlji ga je sputala vanredna izborna situacija 2024. koja je rezultirala parlamentom bez jasne većine.

Lekornu je uspeo da izbegne pad zbog usvajanja budžeta, za razliku od svojih dva neposredna prethodnika, zahvaljujući svojoj političkoj pameti, nekim kompromisima i nekoliko hrabrih odluka. To je uključivalo obustavljanje Makronove ključne reforme penzija koja je podigla starosnu granicu za odlazak u penziju i povlačenje iz obećanja da neće koristiti ustavnu „zadnja vrata“ da bi je progurao bez glasanja.

„Lekornu je bio dovoljno pametan da fazu budžeta provede i završi je na visokoj noti. To je pohvalno, s obzirom na to da bivši premijeri Mišel Barnije i Fransoa Bajru to nisu uspeli, a on je to uradio s velikom veštinom“, rekao je jedan ministarski savetnik koji, poput drugih citiranih u ovom tekstu, tražio anonimnost da bi mogao otvoreno da govori.

Međutim, Lekornova odluka da u narednim nedeljama prioritet daje nekontroverznim merama ukazuje na teškoće koje ga očekuju.

Ovi prioriteti uključuju definisanje podele vlasti između centralne vlade i lokalnih vlasti, kao i pojednostavljivanje i centralizaciju socijalnih davanja koja se trenutno dodeljuju ad hoc. Lekornu takođe planira da rano počne sa radom na fiskalnim planovima Francuske za 2027. kako bi pokušao da spreči treću budžetsku krizu zaredom.

„Predsednički izbori biće 2027. Pre toga moramo se dogovoriti o minimalnom okviru koji će omogućiti zemlji da ide napred“, rekla je u četvrtak portparolka vlade Mod Brežon za Sud Radio.

Lekornu je više puta isticao da njegova vlada treba da bude odvojena od trke za predsednika, kriveći „partijske apetite“ i za budžetsku krizu i za pad njegove 14-časovne vlade, koja je na kraju zamenjena timom manje ambicioznih ministara.

Ipak, ironično je da neki francuski zvaničnici i poslanici sada tvrde da je premijer, koji sebe opisuje kao ratnika-monaha, možda svojim uspehom oko budžeta ušao u krug mogućih predsedničkih kandidata.

Mateo Galar, istraživač javnog mnjenja u Ipsosu, rekao je da je Lekornu jasno postao ozbiljniji kandidat za predsednika, ali je dodao da je prelazak sa premijerske funkcije na funkciju predsednika „uvek težak zadatak“.

Jedan parlamentarni lider bio je znatno skeptičniji. Rekao je da će isti „partijski apeti“ o kojima Lekornu dugo upozorava verovatno koštati ga posla pre nego što birači izađu na izbore da biraju Makronovog naslednika.

„Lekornu ima malo prijatelja. A sada kada je budžet usvojen, svaka politička grupa može se zabavljati izbacivanjem njega iz kancelarije kako bi postavila svoju zastavu pre narednih predsedničkih izbora“, rekao je lider.