Ko je Marija Korina Mačado, dobitnica Nobelove nagrade za mir za 2025?

Norveški Nobelov komitet saopštio je da je nagradu dodelio Mačado „zato što održava plamen demokratije u vremenu rastuće tame“.

Ova odluka je razočarala američkog predsednika Donalda Trampa, koji je više puta tvrdio da zaslužuje ovu nagradu za rešavanje „osam ratova“, najnovije za svoj rad na mirovnom sporazumu između Izraela i Palestine, piše Fajnenšel Tajms.

Mačado se skriva u Venecueli nakon prošlogodišnjih izbora za koje se široko smatra da su ukradeni od strane aktuelnog predsednika Nikolasa Madura.

Nobelov komitet je naveo da nagrađuje Mačado „za njen neumorni rad na promovisanju demokratskih prava naroda Venecuele i za borbu za pravedan i miran prelaz iz diktature u demokratiju“.

Kao lider demokratskog pokreta u Venecueli, Marija Korina Mačado je jedan od najsmelijih građanskih figura u Latinskoj Americi u skorije vreme.

Uprkos tome što živi skrivajući se usled pretnji po život, Mačado ostaje u Venecueli i inspiriše milione. Ona predstavlja hrabrost i odlučnost koju je Alfred Nobel zahtevao kod dobitnika Nobelove nagrade za mir: ujedinjenje opozicije, protivljenje militarizaciji i zalaganje za miran prelaz ka demokratiji, stoji u obrazloženju Nobelovog komiteta.

Ko je Marija Korina Mačado?

Marija Korina Mačado je studirala inženjering i finansije, a imala je i kratku karijeru u biznisu. Godine 1992. osnovala je Fondaciju Atenea,  koja koristi privatne donacije za brigu o siročadima i problematičnoj deci sa ulica Karakasa.

Deset godina kasnije bila je jedna od osnivača organizacije Sumate, koja promoviše slobodne i fer izbore i bavi se obukom i nadzorom izbora.

Godine 2010. izabrana je u Narodnu skupštinu, osvojivši rekordan broj glasova gde je bila do 2014. Mačado vodi opozicionu partiju Vente Venezuela, a 2017. pomogla je u osnivanju saveza Soy Venezuela, koji ujedinjuje snage za demokratiju, prevazilazeći političke podele.

Godine 2023. objavila je svoju kandidaturu za predsedničke izbore 2024. Pošto joj je onemogućeno da se kandiduje, podržala je alternativnog kandidata opozicije, Edmunda Gonzalesa Uruitu. Opozicija je masovno izašla na izbore i sistematski dokumentovala da su zapravo oni bili pobednici izbora.

Režim je, međutim, proglasio pobedu i još više učvrstio svoju vlast.

Avgusta 2024. Mačado je objavila pismo u Vol strit žurnalu, u kome je navela da je otišla u ilegalu „zabrinuta za svoj život, svoju slobodu i slobodu svojih sunarodnika od diktature Nikolasa Madura“.

Mačado je protiv čavizma i nije se slagala sa nekim delovima venecuelanske opozicije. Godine 2011. vodila je kampanju promovišući „popularni kapitalizam“. Mačado podržava privatizaciju državnih preduzeća u Venecueli, uključujući i naftnu kompaniju PDVSA. Takođe je podržavala međunarodne sankcije tokom venecuelanske krize i zalagala se za stranu intervenciju kako bi se Madura uklonilo s vlasti.

Mačado je pozivala na zabranu reizbora na političke funkcije u Venecueli, dala je podršku istopolnim brakovima u zemlji, podršku legalizaciji medicinskog kanabisa i poziv na nacionalnu debatu o legalnosti abortusa.

U intervjuu iz 2024. godine, Mačado je govorila o dostupnosti obrazovanja za sve Venecuelance i o potrebi reforme venecuelanskog pravosuđa.

U maju 2005. godine, tadašnji predsednik SAD Džordž V. Buš primio je Mačado u Ovalnom kabinetu. Nakon sastanka i razgovora o naporima organizacije Sumate da zaštiti integritet i transparentnost izbornog procesa u Venecueli, portparol Bele kuće izjavio je da je predsednik izrazio zabrinutost zbog pokušaja da se zastraši i uplaši Sumate i njeno rukovodstvo.

Mačado je 2006. godine na listi časopisa National Review pod nazivom „Žene koje svet treba da poznaje“ opisana kao kao primer „najboljeg u ženskom rodu i teških vremena koja mnoge žene širom sveta prolaze“.

Godine 2018. BBC ju je uvrstio među 100 najuticajnijih žena sveta.

Mačado je 2019. dobila Nagradu za slobodu od Liberalne Internacionalne. Godine 2015. dodeljena joj je Iberoamerička nagrada slobode „Kadis Kortes“ za „neokaljanu odbranu slobode u svojoj zajednici i minimum zahteva za ostvarenje ljudskih prava, što ju je dovelo u sukob sa vlastima, uključujući zatvaranje i uskraćivanje osnovnih građanskih prava“.

Mačado je nagrađena i 2024. nagradom Vaclav Havel za ljudska prava od strane Saveta Evrope. Bila je jedna od troje finalista zajedno sa Akifom Gurbanuovim i Babutsom Pataraijom.

Zajedno sa Edmundom Gonzalesom, 24. oktobra 2024. dodeljena joj je i Saharov nagrada za slobodu mišljenja.

Mačado je rođena 7.oktobra 1967. u Karakasu. Najstarija je od četiri ćerke psihološkinje Korine Pariske i biznismena u industriji čelika Enrikea Mačada Zuloege.

Mačado ima diplomu iz industrijskog inženjerstva stečenu na Katoličkom univerzitetu Andres Belo i master iz finansija sa Instituta za visoke studije menadžmenta (IESA) u Karakasu. Takođe je bila deo programa Svetskih stipendista Univerziteta Jejl 2009. godine.

Mačado je majka troje dece.