Maskova kompanija „Spejs Iks“ podnela zahtev da u Zemljinu orbitu lansira milion satelita

U zahtevu se navodi da su „orbitalni centri podataka“ najisplativiji i energetski najefikasniji način da se zadovolji rastuća potražnja za računarskom snagom veštačke inteligencije, prenosi BBC.

Takvi centri su velika skladišta puna moćnih računara koji obrađuju i skladište podatke, a Maskova kompanija tvrdi da potrebe za obradom, zbog sve veće upotrebe VI, već nadmašuju „zemaljske mogućnosti“.

Ukoliko bude odobreno, to bi drastično povećalo broj SpejsIks satelita u orbiti, a postojeća Starlink mreža od skoro 10.000 satelita već je optužena za stvaranje zagušenja u svemiru, što kompanija poriče.

Nova mreža bi mogla da obuhvati do milion satelita na solarni pogon, navodi se u zahtevu, koji je u petak podnet Federalnoj komisiji za komunikacije.

SpejsIks tvrdi da bi taj sistem obezbedio računarski kapacitet potreban za opsluživanje „više milijardi korisnika širom sveta“.

Poput satelita Starlink, koji obezbeđuju brzi internet, i ovi sateliti bi bili u niskoj Zemljinoj orbiti na visinama od 500 do 2.000 kilometara.

SpejsIks tvrdi da bi „orbitalni centri podataka“, koncept koji istražuju i druge firme, bili ekološki prihvatljivija alternativa tradicionalnim centrima, kojima su potrebne ogromne količine energije i vode za hlađenje.

Jedan stručnjak je rekao za BBC da je lansiranje hardvera u orbitu i dalje skupo i da infrastruktura za njihovu zaštitu, hlađenje i napajanje može biti složena, kao i da sve veća količina svemirskog otpada dovodi fizički hardver u opasnost.

Drugi stručnjak je upozorio da sve veći broj letelica u niskoj orbiti povećava mogućnost njihovih međusobnih sudara, što bi moglo da ih oštetiti ili da prouzrokuje pad na Zemlju.

U međuvremenu su se i astronomi žalili da radio talasi iz mreže Starlink „zaslepljuju“ njihove teleskope i ometaju njihova istraživanja.