Ratna reporterka: Ako se pitate šta drži Vladimira Putina budnim noću, razmislite o ovome

Ruska Federacija preživljava kroz cenzuru, nadzor, proizvoljna hapšenja, paravojne akcije i brutalno ućutkivanje ili ubistvo aktivista i lokalnih lidera.

Ova strategija ima svoje granice.

Postoji velika ekonomska cena za ovoliku represiju, a rastući troškovi održavanja ovog nivoa kontrole mogu uskoro premašiti Putinovu sposobnost da je plati, piše u analizi za Centar za evropske analize Mici Perdue, ratna reporterka i publicistkinja.

Njegova pozicija može biti nesigurnija nego što izgleda. U Rusiji ima mnogo nesrećnih ljudi.

Pre nekoliko decenija, Henri Kisindžer je podelio savete o ovoj vrsti situacije, a saveti su i danas odjekuju.

Rekao je mojim kolegama sa Harvarda i meni da, iako su Sjedinjene Države izvrsne u ispitivanju sopstvenih slabosti mi često ne vidimo ranjivost naših protivnika. Nedostaju nam pukotine i krhkost ispod površine (pogledajte iznenadnu i neočekivanu političku smrt Bašara al-Asada u decembru.)

Dok vodimo pregovore sa Rusijom, važno je razumeti Putinove strahove. On vlada mnoštvom teritorija, od kojih mnoge gledaju na centralnu vladu kao na neokolonijalnog tlačitelja.

Njihove pritužbe su brojne i duboke:

Kulturno brisanje: Moskva sistematski nastoji da izbriše kulture manjina tako što zabranjuje lokalne jezike u školama, podriva tradicionalne prakse, briše istoriju i promoviše „ruski“ identitet.

Šef ruske Federalne agencije za etnička pitanja (FADN), Igor Barinov, bivši je službenik FSB-a i zagovornik internet cenzure koji stavlja veći naglasak na borbu protiv terorizma nego na zaštitu prava urođenika.

Ekonomska eksploatacija: Regije bogate resursima, kao što su Tatarstan i Jakutija, vide svoje bogatstvo kako bi se finansirale ambicije Kremlja, dok njihova populacija čami u siromaštvu – Jakutija šalje više od tri milijarde dolara godišnje Moskvi u dijamantima i drugim proizvodima, dok ostaje jedna od najsiromašnijih u zemlji.

Vojna obaveza: Etničke manjine su nesrazmerno regrutovane da se bore u ruskim ratovima, uključujući trenutni rat u Ukrajini. Ove zajednice snose najveći teret žrtava, što produbljuje njihovu ogorčenost. Jedan primer – oko 1.000 muškaraca iz slabo naseljene Jakutije je do sada ubijeno u Ukrajini.

Politička represija: Lokalni lideri koji osporavaju autoritet Moskve brzo bivaju uklonjeni ili ućutkani, a protesti su naišli na brutalne obračune, često uključujući i zatvor. Prema studiji Proekt, Putin je progonio više ljudi nego Hruščov ili Brežnjev.

Čečenski ratovi iz 1990-ih i ranih 2000-ih predstavljaju oštar primer kako etničke tenzije mogu da prerastu u sukob punog razmera.

Prema nekim procenama, to košta čak 100.000 života. Dok je otpor Čečenije brutalno slomljen, slične pritužbe tinjaju širom Federacije.

Kako se ekonomske poteškoće produbljuju pod sankcijama i vojnim prekoračenjem, i kako vreće leševa iz Ukrajine i dalje pristižu u manjinske regione, može se očekivati da će regionalno i manjinsko nezadovoljstvo rasti.

Prema nekim procenama, Rusija je pretrpela više od 700.000 žrtava. Postoje podkasteri koji kažu da sada svi u Rusiji znaju nekoga ko je ubijen ili ranjen u ratu u Ukrajini.

Putin snažno igra slabu ruku, dok Sjedinjene Države slabo igraju jaku. Sa svojom snažnom ekonomijom, globalnim savezima i demokratskim institucijama, Amerika ima alate da se efikasno suprotstavi Rusiji. Potrebna je politička volja i strateška jasnoća da se oni koriste.

– Podrška manjinskim pravima: Pojačavanjem glasova ruskih etničkih manjina i razotkrivanjem represivne politike Kremlja, Zapad može potkopati Putinov narativ o ujedinjenoj Rusiji. Ovo uključuje finansiranje nezavisnih medija, podršku organizacijama za ljudska prava i obezbeđivanje platformi za manjinske lidere.

– Ciljna ekonomska eksploatacija: Sankcije treba da istaknu eksploataciju regiona bogatih resursima i korupciju lokalnih elita lojalnih Moskvi. Ovaj pristup može podstaći neslaganje i oslabiti stisak Kremlja na ovim oblastima.

Fokusirajući se na Putinove ranjivosti, Sjedinjene Države mogu da se suprotstave njegovoj agresiji i ubrzati dan kada ruski narod – uključujući njegove dugo potlačene manjine – može da izgradi budućnost zasnovanu na slobodi i jednakosti.

Ovo je prilika za predsednika Trampa da deluje hrabro. Ulozi su previsoki za polumere.