Irish Times o genocidu u Srebrenici: „Pokušaji negiranja nisu urodili plodom, Dodik nije dovoljno jak da razmontira državu“

To su slike stotina Srba, navodno ubijenih od strane bošnjačkih jedinica u ovom području tokom rata u Bosni i Hercegovini 1992–1995, ukazuje se u tekstu u Ajriš tajms u (Irish Times).

Postavljene na prilazu ogromnom memorijalnom groblju Srebrenica pred komemoraciju u petak, predstavljaju pokušaj srpskih vlasti da relativizuju ili negiraju genocid i te prakse nisu urodile plodom tokom godina.

Odbijanje srpskih zvaničnika da priznaju genocid najemotivnija je jedna od mnogih prepreka pomirenju u Bosni, koja i dalje živi pod posleratnim političkim sistemom koji paralizuje donošenje odluka i produbljuje etničke podele.

„Te slike prikazuju vojnike, veterane Vojske Republike Srpske, pa je poruka uvek: ovo je i dalje negacionizam, i time se te osobe glorifikuju“, kaže za Irish Times Ćamil Duraković, bošnjački bivši gradonačelnik Srebrenice koji i dalje živi u tom gradu.

„Sada je prošlo 30 godina i ne vidim napredak. Zapravo, vidim da idemo unazad. Ova vlast poništava sve dobro što je urađeno od kraja rata“, dodaje on. „Suočavanje s prošlošću i dalje je naš najveći problem.“

Duraković se pritom osvrće na vlast Republike Srpske, srpske entitetske jedinice koja je labavo povezana sa ostatkom Bosne preko slabih zajedničkih institucija u Sarajevu, dok drugi entitet, Federacija BiH, funkcioniše kao savez bošnjačko-hrvatskih kantona od kojih svaki ima svoju vladu i parlament.

Bosna takođe ima i međunarodnog visokog predstavnika – sa širokim ovlašćenjima da donosi uredbe – koji nadgleda sprovođenje Dejtonskog sporazuma, mirovnog dogovora iz 1995. godine koji je nametnuo ovu složenu administraciju ratom razorenoj bivšoj jugoslovenskoj republici, nakon sukoba u kojem je poginulo oko 100.000 ljudi.

Zapadne prestonice i niz visokih predstavnika u Sarajevu pokušavaju već tri decenije da Bosnu učine funkcionalnijom jačanjem državnih institucija, nudeći kao podsticaj mogućnost budućeg članstva u Evropskoj uniji ukoliko reforme uspeju.

Međutim, Republika Srpska uporno odbija da prenese bilo kakva svoja ovlašćenja na nivo države, a njen dugogodišnji lider Milorad Dodik često preti secesijom tog entiteta, umesto da dozvoli njegovo dublje uklapanje u državu s bošnjačkom većinom.

Zajedno sa liderima susedne Srbije i uz podršku Rusije, Dodik i njegovi saveznici u Republici Srpskoj negiraju da su srpske snage počinile genocid u Srebrenici, uprkos presudama međunarodnih sudova i osuđujućim presudama za genocid koje je izrekao Tribunal Ujedinjenih nacija u Hagu Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću — tadašnjim političkim i vojnim vođama bosanskih Srba.

„Srbi u Srebrenici nisu počinili genocid“, rekao je Dodik u subotu, nazivajući masakr iz jula 1995. godine „strašnim zločinom“, ali istovremeno sebe označavajući kao „drugove“ Mladića i Karadžića.

„Pokušali su da predstave Srbe kao zločince, a druge narode kao žrtve. Više im uopšte ne verujem“, dodao je, ukazujući na izostanak zapadnih diplomata sa komemoracije u Bratuncu. „Njih danas ovde nema – i da su došli, ne bih znao šta da im kažem. Ponosan sam na ruskog ambasadora, koji je uvek uz nas.“

Pre nego što je Rusija pokrenula oružanu agresiju na Ukrajinu 2014. godine, zemlje bivše Jugoslavije bile su glavno evropsko poprište geopolitičkog nadmetanja između Moskve i Zapada.

Ruski dobrovoljci borili su se na strani bosanskih Srba tokom rata, napominje irski list, a Kremlj je kasnije bio protiv nezavisnosti Kosova od Srbije i blokirao nacrt rezolucije iz 2015. godine u Ujedinjenim nacijama kojim bi se masakr u Srebrenici priznao kao genocid.

Dodik je čest gost u Rusiji i nastavio je da putuje tamo i nakon što mu je državni sud BiH u februaru izrekao kaznu zatvora od godinu dana i zabranu bavljenja politikom na šest godina zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika. Presuda po njegovoj žalbi očekuje se u narednim nedeljama.

Dodik, koji je već pod američkim sankcijama zbog korupcije i podrivanja državnosti BiH, odbacio je autoritet suda i visokog predstavnika, a njegovi saveznici u parlamentu Republike Srpske zabranili su delovanje državnim policijskim i pravosudnim organima na teritoriji tog entiteta.

Dodik je pronašao podršku među saveznicima Kremlja u regionu – Srbiji i Mađarskoj. Budimpešta je poslala do 300 pripadnika specijalnih policijskih jedinica u Republiku Srpsku na nenajavljenu „obuku“ koja se poklopila sa februarskom sudskom presudom, što se može tumačiti kao demonstracija sile ili priprema za njegovo potencijalno zaštitu od hapšenja.

Ekspert za Balkan Jasmin Mujanović opisuje Dodika kao „revnosnog ruskog zastupnika“ koji „ostaje najznačajnija pretnja miru i bezbednosti“ u Bosni i regionu.

„Ali njegova politička moć se u poslednjih nekoliko godina značajno smanjila“, kaže Mujanović, viši saradnik u vašingtonskom New Lines institutu. „On nije dovoljno jak da razmontira državu, ali relevantne vlasti u Sarajevu takođe ne deluju dovoljno hrabro da upotrebe puni kapacitet pravno-bezbednosnog aparata da ga dovedu u red“.

Nakon višemesečnog ignorisanja državnih vlasti, Dodik se u petak iznenada pojavio na saslušanju u Tužilaštvu BiH u Sarajevu. Sud je potom ukinuo poternicu i naložio mu redovno javljanje državnim institucijama.

„Dogovor koji je postigao s tužiocem očigledno je samo blagi ukor, i javnost u Bosni s pravom je zgrožena“, kaže Mujanović. „Ali to takođe pokazuje da nije mogao jednostavno da ignoriše državne vlasti, niti je mogao da ostvari svoju željenu secesiju“.

Duraković, koji je sada potpredsednik u Republici Srpskoj, takođe veruje da Dodiku ponestaje opcija i da više ne može biti siguran u podršku iz Srbije, gde je autokratski predsednik Aleksandar Vučić pod pritiskom masovnih studentskih protesta na ulicama.

On smatra da će presudni trenutak doći ako Dodik izgubi žalbu na svoju presudu i bude mu zabranjeno da obavlja funkcije u Bosni.

„Za mesec dana ćemo imati drugačiju situaciju“, kaže Duraković. „Tada ćemo videti kojim putem ćemo ići. Nadamo se da će to biti pozitivan smer.“