Uverljiva pobeda proevropskih snaga u Moldaviji podjednako važna i za EU: Da li će Brisel sada promeniti taktiku proširenja?

Na parlamentarnim izborima u nedelju, proevropska stranka predsednice Maje Sandu ostvarila je ubedljivu pobedu, potvrđujući prozapadni pravac ove bivše sovjetske republike sa 2,4 miliona stanovnika.

Sa skoro svim prebrojanim glasovima, vladajuća stranka Akcija i solidarnost (PAS) osvojila je 50,03 odsto glasova, u poređenju sa 24,26 odsto za proruski Patriotski blok.

Uverljiva pobeda došla je uprkos brojnim izveštajima o ruskom mešanju i nizu šokova koji bi mogli da sruše bilo koju vlast, piše Gardijan u analizi.

Od poslednjih parlamentarnih izbora 2021. ruska invazija na susednu Ukrajinu dovela je do naseljavanja 135.000 ljudi u Moldaviji, najviše po glavi stanovnika ukrajinskih izbeglica u svetu, kao i do energetskog šoka koji je izazvao rast inflacije do vrhunca od 34 odsto.

Uprkos tim teškoćama, PAS je zabeležila pad podrške od manje od tri odsto u poređenju sa 2021.

Za Maiju Sandu, bivšu zvaničnicu Svetske banke koja je reizabrana za predsednicu Moldavije 2024. godine, ovo je ubedljiva pobeda.

Njena ambicija je da Moldavija uđe u Evropsku uniju do 2030. Sa sigurnom većinom u parlamentu – za razliku od podeljene koalicije koju su mnogi analitičari predviđali – trebalo bi da bude lakše sprovesti zahtevne političke i ekonomske reforme neophodne za članstvo u Uniji.

Rezultat je podjednako važan i za EU, koja je uložila značajan politički kapital u Moldaviju. Evropska komisija je obećala 1,9 milijardi evra bespovratne pomoći i povoljnih kredita Moldaviji za izgradnju infrastrukture, poput puteva, bolnica i internet mreže, kako bi se podstakla ekonomija i ubrzao ulazak zemlje na jedinstveno evropsko tržište.

Prošlog meseca, lideri Nemačke, Francuske i Poljske su zajednički posetili Moldaviju, na Dan nezavisnosti, kako bi izrazili podršku.

Ipak, uzdasi olakšanja prate i svest da je ovo tek jedno poglavlje u dugoj priči.

„Borba još nije gotova“, rekla je bivša premijerka Moldavije Natalia Gavrilița na bezbednosnoj konferenciji u Varšavi u ponedeljak. „Naravno da smo veoma odlučni da sprovedemo reforme, uprkos svim izazovima, ograničenim kapacitetima i ostalom“, dodala je.

Klara Volintiru, šefica kancelarije Nemačkog Maršalovog fonda u Bukureštu, izjavila je da je jasno da mobilizacija birača u korist pro-moskovskog Patriotskog bloka nije bila masovna.

Međutim, to ne znači da su ruske „taktike manipulacije i mešanja“ propale, upozorila je, dodajući da se rusko mešanje fokusira na čitav izborni ciklus, a ne samo na glasanje u nedelju.

„Cilj ruskog mešanja je da pojača društveno nepoverenje, da umanji poverenje koje građani Moldavije imaju ne samo u svoju vladu i predsednicu, već i u evropsku budućnost zemlje“, rekla je.

U periodu pred izbore, moldavske vlasti su optužile Rusiju da je potrošila stotine miliona evra kako bi uticala na rezultate. Desetine muškaraca su uhapšene, optuženi da su putovali u Srbiju na obuke o probijanju policijskih kordona i pružanju otpora snagama bezbednosti.

Istovremeno, istraživanje agencije Rojters otkrilo je da su pravoslavni sveštenici u ovoj duboko religioznoj zemlji dobijali putovanja u Rusiju o trošku domaćina, kao i iznose do 1.200 evra što je više nego dvostruko više od prosečne mesečne plate za širenje antizapadnih narativa.

Kremlj je negirao da se mešao u izbore u Moldaviji.

Volintiru je rekla da je Moldavija „laboratorija“ u kojoj Rusija testira „širok spektar alata i taktika“ koje bi mogle biti upotrebljene i u drugim evropskim demokratijama.

Pozivajući se na neobjavljena istraživanja javnog mnjenja iz moldavskog vladinog StratCom centra, u koja je imala uvid, istakla je da 70 odsto stanovništva oseća povišen nivo anksioznosti.

„U društvu vlada široko rasprostranjena anksioznost i strah. A to je krajnji cilj ruskog mešanja – ne samo da promoviše jednu ili drugu političku opciju, već da učini da se ceo demokratski proces dovede u pitanje ili obavije sumnjom“.

Uprkos ovakvoj pozadini, Moldavija nastavlja da sprovodi ambiciozan cilj pristupanja EU do 2030. godine. To je visok prag. U poslednjih 18 godina, EU je primila samo jednu zemlju i to Hrvatsku usred raširenog nepoverenja prema proširenju unutar zapadnoevropskih zemalja, naročito u Francuskoj, Danskoj i Holandiji.

Mnogi političari smatraju da je ruska invazija na Ukrajinu sve promenila.

Francuski ministar za evropska pitanja, Benjamin Hadad, rekao je danas na Forumu za bezbednost u Varšavi da je „nakon svojevrsnog skepticizma prema proširenju u Francuskoj došlo do promene u poslednjih nekoliko godina“, jer ljudi shvataju da proširenje uticaja EU na Ukrajinu, Moldaviju i zapadni Balkan „predstavlja geopolitičku nužnost koja će izvoziti bezbednost i stabilnost Evropi“ i otvoriti nove ekonomske prilike.

To ipak ne znači da je put jasan. Pregovori o članstvu Moldavije u Evropskoj uniji su trenutno u zastoju, jer vlada Mađarske, koja je naklonjena Kremlju, odbija da otpočne suštinske pregovore s Ukrajinom.

Prijave Ukrajine i Moldavije za članstvo u EU su neformalno povezane, što znači da jedan prigovor može blokirati obe zemlje.

Predsednik Evropskog saveta, Antonio Košta, koji predsedava samitima EU, pokušava da reši ovaj problem tako što bi ukinuo zahtev za jednoglasnošću pri svakom koraku pregovaračkog procesa.

Velike prekretnice poput otvaranja i zatvaranja pregovora i dalje bi zahtevale saglasnost svih članica, ali bi druge odluke kao što je otvaranje pregovora o pojedinačnim politikama EU mogle da se donose većinom glasova, saznaje Gardijan.

Na taj način, Košta se nada da će zadržati zamah za Moldaviju, Ukrajinu i zemlje zapadnog Balkana koje teže članstvu u EU.

Volintiru smatra da je proširenje EU postalo pitanje političke volje, a ne samo birokratski proces. „Geopolitički pritisci su veoma visoki i mislim da Brisel vrlo dobro razume koliko je uloga u igri“, rekla je.