Kako ruski mediji pišu o prodaji udela Rusije u NIS-u Mađarima?

Sklopljeni sporazum o prodaji sada će biti dostavljen američkoj vladi na odobrenje, jer kompanija želi da izbegne još jedno zatvaranje jedine srpske rafinerije zbog sankcija, navode dalje.

Rekla je da je Srbija takođe obezbedila povećanje svog manjinskog udela sa ciljem da „dostigne nivo akcija koji bi omogućio veća prava odlučivanja“.

Đedović je dodala da se MOL obavezao da će nastaviti rad rafinerije u Pančevu, čime je odgovoreno na ranije zabrinutosti da bi postrojenje moglo biti zatvoreno u okviru dogovora.

TASS piše da je kompanija NIS podnela Upravi za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD zahtev za produženje licence za operativno poslovanje nakon 23. januara.

Gasprom i mađarski koncern MOL 19. januara su objavili potpisivanje sporazuma o nameri za prodaju paketa akcija srpske NIS. Srpske vlasti najavile su povećanje svog udela u kompaniji za 5 odsto, što će Beogradu omogućiti uticaj na neke odluke skupštine akcionara. MOL takođe vodi pregovore sa emiratkom kompanijom ADNOC o priključenju kao manjinski akcionar u vlasništvu NIS, navodi TASS u svom izveštaju.

Vlasnici NIS su prinuđeni da prodaju svoje aktive jer su se našli pod američkim sankcijama, napominju.

U januaru 2025. Ministarstvo finansija SAD uvrstilo je srpsku kompaniju na sankcionu listu zajedno sa njenim većinskim akcionarom Gazprom neft, podseća TASS.

Nakon nekoliko odlaganja, ograničenja su stupila na snagu 9. oktobra iste godine. Ministarstvo energetike Srbije je 11. novembra saopštilo da su ruski vlasnici NIS obavestili Sjedinjene Države o svojoj spremnosti da predaju kontrolu nad kompanijom trećem licu. NIS je 31. decembra 2025. dobio licencu Ministarstva finansija SAD za nastavak rada do 23. januara 2026. godine.

Osnovne proizvodne kapacitete NIS ima u Srbiji, kao i u Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Mađarskoj i Rumuniji.

Ugovor o kupovini većinskog udela u NIS-u od strane mađarske naftno-gasne kompanije MOL planira se potpisati do 31. marta 2026. godine, nakon odobrenja OFAC-a (Uprava za kontrolu stranih sredstava SAD), saopštila je mađarska kompanija, prenela je agencija RIA Novosti.

„Predgovor definiše ključne uslove ugovora o kupoprodaji, uključujući rokove za sprovođenje detaljne provere NIS-a i dobijanje potrebnih dozvola regulatornih tela. Strane planiraju da potpišu ugovor o kupoprodaji do 31. marta 2026. godine“, navodi se u saopštenju na sajtu MOL-a.

Po završetku transakcije, MOL će dobiti značajna prava kontrole i odgovornosti akcionara u kompaniji, koja upravlja jedinom rafinerijom u Srbiji, piše Izvestija.

To će, dodaje se, proširiti mogućnosti mađarske kompanije u regionu i ojačati njenu poziciju u energetskom sektoru.

Preliminarni sporazum o prodaji udela u srpskoj NIS u vlasništvu Gasprom Nefta mađarskoj naftnoj i gasnoj kompaniji MOL koristan je za sve strane, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, prenosi Komersant. Prema njegovim rečima, u suprotnom, ruska kompanija ne bi pristala na dogovor.

„Da je ovaj sporazum, koji je najavljen juče, bio nepovoljan za rusku stranu, uključujući Gazprom, ne bi bio postignut. To je sasvim očigledno svima. Sporazum je, u situaciji koja se sada razvila u Srbiji, obostrano koristan“, rekao je ministar na konferenciji za novinare o rezultatima ruske diplomatije 2025. godine.

MOL je rekao da energetski suverenitet zemalja bez izlaza na more zahteva saradnju jakih lokalnih rafinerija, kao i uključivanje pouzdanih partnera. Stoga je grupa u pregovorima sa ADNOC-om, nacionalnom naftnom kompanijom UAE, da se pridruži vlasnicima NIS-a kao manjinski akcionar, pri čemu MOL zadržava kontrolni udeo, piše Komersant.

ADNOC je u vlasništvu vlade Abu Dabija. Kompanija je trenutno u procesu povećanja kapaciteta proizvodnje nafte sa 4,85 miliona barela dnevno na 5 miliona barela dnevno. U 2025. godini, Upravni odbor ADNOC-a odobrio je obim investicija za narednih pet godina u iznosu od 150 milijardi dolara.

Nikita Zevakin, portfolio menadžer za akcije kompanije Alfa Capital Management Company, smatra da pregovori sa ADNOC-om mogu biti pokušaj privlačenja akcionara koji je spreman da obezbedi naftu za preradu na kontinuiranoj osnovi, koji ima interes za stabilno funkcionisanje imovine.

Udeo ruske nafte u kupovini MOL-a od 2024. godine iznosi 50-55 odsto, a kompanija je napomenula da istražuje mogućnosti za smanjenje ili eliminisanje zavisnosti od sirovina iz Ruske Federacije.

Ali Igor Juškov, stručnjak na Finansijskom univerzitetu pri Vladi Ruske Federacije, smatra da učešće ADNOC-a može biti posledica privlačenja finansiranja za dogovor ili činjenice da se iza njega mogu kriti američki interesi.

U dogovoru, stručnjak tvrdi, očigledno, svi pobeđuju.

„Gasprom Neft će verovatno moći da povuče novac, Srbija će povećati svoj udeo i dobiti fabriku koja radi, Mađarska – dobar aktiv sa popustom, a Amerikanci takođe moraju nešto da dobiju“, kaže Juškov. I, po njegovom mišljenju, ADNOC može kupiti akcije radi njihove naknadne preprodaje.