Ako se NATO raspadne, nova alijansa bi mogla biti NEATO: Kapetan vojske SAD o alternativnoj perspektivi

Ali sada se nešto duboko promenilo. Kanadski lider Mark Karni to naziva „pukotinom“, i to ne zvuči daleko od istine.

Trenutna američka administracija tvrdi da želi da spasi Evropu od same sebe, od rizika da masovna imigracija izazove „civilizacijsko brisanje“.

Njena početna namera bila je da podrži stranke nagnute ka MAGA pokretu širom Evrope, ali ta ideja možda neće preživeti aktuelne političke okolnosti – nacionalizam predsednika Trampa, izražen u izjavama koje sugerišu da su evropske NATO trupe „malo zaostale od fronta“ u Avganistanu, sukobljava se sa potrebom populističke desnice da deluje patriotski, i izazvao je značajan odjek.

Alternativna perspektiva, koja sada izgleda da dobija zamah sa obe strane Atlantika, jeste da Evropa mora da se oslobodi velikog dela svog sigurnosnog aparata iz američkog uticaja, piše u analizi za CEPA.org Natan Deseti, konsultant za makroekonomsku strategiju i kapetan u vojsci SAD.

Trenutna administracija više ne vidi Evropu kao nekoga ko doprinosi diplomatskoj i vojnoj moći. Sada će ostaviti Evropu uglavnom da se sama brani dok se sama manevriše kako bi zauzela evropske teritorije. Kontinent mora da se probudi.

Kriza sa Grenlandom predstavlja istorijsku priliku da se evropska spoljnopolitička strategija uskladi u koherentni savez potpomognut čvrstom vojnom snagom. Sve glavne stranke na Zapadu, uključujući desničarske partije u Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, nalaze se u sukobu sa američkim ambicijama.

Potrebna je nova odbrambena alijansa, utemeljena na osam zemalja koje su posale trupe na Grenland, a zasnovana na zajedničkim zapadnoevropskim vrednostima koje se sve više sukobljavaju sa velikim geopolitičkim susedima.

Neki bi mogli da se nadaju da EU može pružiti ovu odbranu, ali njena spora reakcija i ranjivost na političku sabotažu malih država koje iskorišćavaju njen birokratski pravilnik su više puta pokazali da je potreban nov pristup.

Oblici zajedničke evropske odbrambene alijanse su prilično jasni. Grenlandska osmorka (Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Danska, Holandija, Švedska, Norveška i Finska) bi bili pridruženi Poljskoj, Islandu i tri baltičke države.

nosti 15. i 16. februara 2026.

Kanada, Belgija i Luksemburg bi takođe mogli da se pridruže, čime bi alijansa imala ukupno 16 država od 32 NATO članice. S obzirom na geografiju (izuzimajući Kanadu), nova alijansa bi mogla razumljivo da se nazove Severoistočna Atlantska Traktatna Organizacija, skraćeno NEATO.

Ostali članovi alijanse bi osetili magnetno privlačenje, iako bi neki mogli da odole. Neke centralne i istočnoevropske države još uvek se nadaju da će trenutno rusofilne SAD na kraju pružiti podršku protiv ruske invazije ili zastrašivanja, ali da li bi države sa tako nedavnom istorijom invazije i nacionalnog brisanja zaista uložile svoju budućnost u to?

Odgovor populističkih desničarskih vlada u Češkoj, Mađarskoj i Slovačkoj bio bi fascinantan pokazatelj ove dinamike privlačenja i odbijanja.

Na isti način, Italija, Španija i ostale južne članoce NATO-a morali bi da donesu teške odluke. Na različite načine, mnogi su manje neprijateljski nastrojeni prema Rusiji i sumnjičaviji u koristi novog saveza koji će verovatno biti strožiji prema Kremlju.

Ipak, mogli bi da se plaše rizika stajanja sami, posebno imajući u vidu njihovu izloženost i interese u nestabilnoj Severnoj Africi i na Bliskom istoku.

Vremenom je verovatno da bi ove zemlje pokušale da se usklade sa ovim novim blokom moći, jer će NEATO deliti interese u odbrani od neprijateljstva Rusije i u očuvanju sigurnog Mediterana.

Evropa će tada imati kohezivan odbrambeni savez koji štiti njene interese u svetu, liberalno-demokratsku protivtežu Kini i Rusiji, i daleko moćniju od svojih suseda.

Sumnjivo je da bi takav razvoj događaja pomagao interesima SAD. Vašington bi se suočio sa odlučnijom i sposobnijom Evropom, koja je slobodna da donosi odluke koje američka administracija ne bi želela.

Donald Tramp je bio besan zbog raspoređivanja evropskih NATO trupa na Grenlandu, ocenjujući da je to odgovor na njegove pretnje mogućim vojnim akcijama (iako je administracija takođe zahtevala veće učešće NATO-a na Visokom Severu).

Navodno je danska vlada izdala svojim trupama municiju sa pravim mecima i naredila im da se suprotstave bilo kakvom pokušaju zauzimanja ostrva, iako je moguće da je to bio više gest nego stvarna procena verovatnog događaja.

Sve u svemu, događaji protekle godine, a posebno proteklog meseca, stvorili su tužnu spoznaju za evropske zemlje. Nakon 80 godina bez presedana mira i prosperiteta, najvećeg perioda tzv. Velikog obogaćivanja Zapada, sada postoji verodostojna pretnja da evropska teritorija ponovo može biti napadnuta od strane neprijateljske sile.

Novi NEATO treba da fokusira svoje snage na kontinent i premesti sve relevantne i dostupne vojne resurse u region kako bi podržao odvraćanje.

Treba da posmatra Sjedinjene Države kao mogućeg, a nadamo se i verovatnog prijatelja, ali mora takođe da shvati da je ovo era rivalstva i težnje za nacionalnim interesom.

To znači da će Vašington donositi odluke suprotne evropskim interesima. Slično tome, rastuće kinesko sajber-špijunažno delovanje, neuravnoteženo trgovinsko ponašanje i širenje tvrde moći predstavljaju ozbiljnu pretnju koja zahteva kontinentalno jedinstvo.

NEATO mora razumeti pretnju Rusije u vojnoj i senčnoj borbi i odlučno joj se suprotstaviti. Članovi NEATO-a moraju se obavezati na znatno veće izdvajanje za odbranu do 2030. godine, što znači da će posebno zaostale zemlje poput Velike Britanije i Francuske morati da prihvate ozbiljnu političku bol i mogući društveni nemir koji će neminovno proizaći iz smanjenja socijalnih davanja.

Kriza na Grenlandu predstavlja istorijsku priliku za Evropu da ubrza svoj put kao samostalni blok moći, nezavisan od ubeđivanja u sve fragmentiranijem svetu. To je logičan nastavak nemačkog Zeitenwende i ukazivalo bi da je veliki kontinent naučio lekcije iz svoje prošlosti.

Sigurno je 1938. bila dovoljna da pokaže da popuštanje i razoružanje ne funkcionišu. Da li je zaista potrebno da se ta lekcija ponovo nauči?