National Interest: Evropa treba da podigne spomenik Putinu

Upravo su njihov neumoljivi napor i žrtva zaustavili Rusiju i njen napredak na tri godine.

Takav spomenik, dodaje, mora odati priznanje desetinama hiljada patriotskih ukrajinskih muškaraca i žena koji su poginuli u ruskoj invaziji, kao i upornosti društva u celini.

Ukrajinska vojna i društvena snaga ne samo da je očuvala ukrajinsku državu, već je i potvrdila njeno evropsko opredjeljenje, stoji u tekstu“.

Plodovi ruskog rata protiv Ukrajine

Time su iste sile koje su dovele do rata uzrokovale da Ukrajina izgradi i obuči vojsku koja bi u NATO-u bila drugu najveća.

No, ovo su samo neki od mnogih pozitivnih događaja koji se mogu direktno pripisati ruskom ratu protiv Ukrajine, a druge posledice direktno utiču na desetine drugih zemalja širom Evrope i Azije. Ovi daljnji plodovi ruskog rata protiv Ukrajine su temeljni i sigurno će biti trajni, konstatuje Star.

„Ova neverovatna postignuća ne smeju proći nezapaženo ili neobeleženo. Zaista, zaslužuju da budu monumentalizirana kao i bilo koji događaj u 21. veku. Kipovi onih koji su za njih odgovorni trebali bi biti podignuti na uzvišenim postoljima i postavljeni svuda“, komentariše autor teksta.

Ova postignuća su, dodaje, toliko brojna da čovek ne zna odakle početi deliti lovorike. No budući da je Rusija na početku dala do znanja da joj je cilj sprečiti širenje NATO-a, treba napomenuti da je rat naveo dve velike zemlje – Švedsku i Finsku – da se pridruže NATO-u, udvostručujući dužinu ruske granice direktno izložene NATO-u.

Pristupanje Finske donelo je dodatnu korist pretvaranju Baltika u nešto slično NATO-ovom moru.

Pretnja Rusije takođe je probudila Evropu iz dugotrajnog sigurnosnog sna. Istina, nijedna druga članica NATO-a nije premašila 4,7 posto BDP-a koje Poljska sada izdvaja za odbranu, ali znatno proširena zabrinutost za odbranu vidljiva je svugde, čak i u Nemačkoj. Sada bi se moglo tvrditi da je ta velika promena uglavnom posledica nespremnosti predsednika Donalda Trampa da nastavi snositi troškove kontinentalne odbrane.

„Niti je on ili bilo ko drugi u Evropi posvetio ozbiljnu pažju ili resurse sprečavanju da Crno more postane rusko jezero. Sada kada je ruska mornarica poražena od Ukrajine, koja nema mornaricu, članica NATO-a Turska vraća pravo na plovidbu koje je izgubila od Ruskog carstva. Ko god zaslužuje priznanje za ove epohalne promene, treba ga imenovati“, piše.

Transformacija u Rusiji

Zahvaljujući velikodušnoj pomoći SAD-a i Evrope te neverovatnoj sposobnosti Ukrajinaca da savladaju nove tehnike i razviju novo oružje, Ukrajina se pojavila kao jedan od glavnih evropskih proizvođača napredne vojne opreme.

Dramatične promene koje je doneo ruski rat protiv Ukrajine nisu ograničene samo na Evropu ili zemlje NATO-a, kaže se u teksti u NI-ju.

„Vidimo kako se Jermenija prvi put u ovom veku počinje oslobađati kontrole Moskve. Istovremeno, pet država Srednje Azije koje su stekle nezavisnost raspadom sovjetske vlasti potvrđuju svoje individualne i kolektivne identitete.

Iako im se Moskva žestoko protivi, one čak kreću u stvaranje regionalne organizacije slične Udruženju zemalja jugoistočne Azije kako bi iskoristile plodove saradnje, stekle ekonomsku snagu kao tim i obeshrabrile spoljne sile da ih međusobno huškaju, kao što je Rusija činila vek i po. Ponovo, odajmo priznanje onome kome ono pripada“, piše Star.

U međuvremenu, sama Rusija je transformisana ratom protiv Ukrajine. Doista, promene koje su se tamo dogodile toliko su duboke i temeljne da će trebati cela generacija da se od njih oporavi. Smrt ili povrede miliona ljudi stvorile su demografsku krizu koja će trajati decenijama. U međuvremenu, veliki ruski naftni i plinski sektor, dragulji ruske ekonomije, nalaze se u jadnom stanju. To se dogodilo zato što se Evropa konačno počela odvikavati od prevelike zavisnosti o ruskim izvorima i zato što američke sankcije ograničavaju pristup Rusije na drugim mjestima, piše u tekstu.

Moskva je platila rat i ove periferne događaje iskorišćavanjem svog suverenog fonda bogatstva.

Na početku rata, ovaj fond imao je ekvivalent od 211 milijardi dolara, ali do početka 2025. pao je na 122 milijarde dolara.

Ruski oporavak trajaće godinama

Ekonomist Anders Aslund nudi dokaze da će biti prazan do poslednjeg tromesečja ove godine.

„Bez obzira na ishod rata, dugoročni uticaj ovih i srodnih transformacija u Rusiji biće razoran. Čak i najvatreniji branitelji rata u Moskvi sada kritiziraju rusku vojsku, čiji će oporavak trajati godinama. U međuvremenu, glavne industrije koje su isporučivale civilnu robu prebačene su u ratnu proizvodnju.

Njihov povratak na staro trajaće mnogo godina i milijarde dolara. Zadatak će pogoršati smanjena radna snaga i ono što se približava demografskom kolapsu. Ako Moskva pokuša rešiti ovu Rubikovu kocku uvozom radne snage iz zemalja trećeg sveta, to će dovesti do temeljne kulturne krize“, piše Star i dodaje da je rat svetu pokazao dubinu zavisnosti Moskve o Kini, pa čak i Severnoj Koreji i Iranu.

Ovaj spisak raznolikih i dubokih promena unutar Rusije i uzrokovanih ratom protiv Ukrajine mogao bi se beskonačno produžavati. Šta je sa milionima ruskih stručnjaka, obrazovnih radnika, lekara i umetnika koji su pobegli u inostranstvo i osnovali porodice van ruskih granica?

Šta je sa kolapsom ruskog zdravstvenog sistema ili gubitkom jedine ruske pomorske baze u Mediteranu?, pita Star.

U međuvremenu, promene koje su se već dogodile u Ukrajini, Evropi, baltičkoj regiji, Kavkazu i Srednjoj Aziji među najraznovrsnijim su i najfundamentalnijim koje je svet video u poslednje vreme. Štaviše, gotovo sve će one ostati na snazi ​​bez obzira na to kako i kada rat završi. Ova stvarnost vraća nas na pitanje spomenika. Ko bi trebao dobiti zasluge za sve ovo?

Putinu sva zasluga i krivica

Kome onda treba odati počast zbog pokretanja celog zbunjujućeg niza temeljnih promena koje smo primijetili od 2022. godine?

Svaka trezvena analiza dokaza, i pozitivnih i negativnih, vodi do jedne osobe – dugogodišnjeg ruskog predsednika Vladimira Putina.

Putin je, doduše, imao vojsku onih koji su mu to omogućili, ali imali su ih i Džingis-kan, Napoleon, Hitler, Staljin i Mao. Ali našim je dobom dominirao samo jedan čovek, kojem se moraju pripisati sve zasluge i krivica.

„Iz tog razloga predlažem pokretanje međunarodnog pokreta za postavljanje Putinovih kipova u svim glavnim gradovima pogođenim njegovim postupcima. Donatori ovog fonda za spomenike moraju prepustiti narodu svake zemlje da odluči kakav će kip podići i što će upisati na brončane ploče pričvršćene na svaki spomenik.

Neki će izraziti ironičnu zahvalnost, dok će drugi uprijeti prstom u krivnju. To je zadatak svake zemlje i grada pogođenog ruskim ratom protiv Ukrajine“, zaključio je autor.

„Ta sitna figura, visoka 170 cm i teška 77 kg, je Vladimir Vladimirovič Putin. Istina, njegovi ruski kritičari dugo ga zovu ‘Liliputin’. Ali ovaj Liliputin je promenio svet i trebao bi biti monumentaliziran zbog toga što je to učinio“, dodao je.