„Niko više neće da radi“: Žestoka rasprava u Nemačkoj o skraćenom radnom vremenu

„Sa četvorodnevnom radnom sedmicom i preteranim insistiranjem na balansu između posla i privatnog života (work-life balance), prosperitet se ne može očuvati“, izjavio je kancelar Fridrih Merc (CDU) početkom meseca, uprkos podacima OECD-a koji pokazuju da Nemci rade čak i više nego prethodnih godina, prenosi Dojče Vele.

Osim toga, požalio se da se radnici u Nemačkoj prečesto prijavljuju bolesnima, te da generalno pate od nedostatka radne etike.

Ekonomsko krilo njegove stranke, (Mittelstands- und Wirtschaftsunion – MIT) – predstavništvo interesa preduzetnika u demohrišćanskoj CDU – dospelo je u fokus javnosti kritikom onoga što naziva „lajfstajl skraćeno radno vreme“ (lifestyle part-time).

To se, prema rečima portparolke MIT-a Julijane Bernt, „ne odnosi na ljude koji moraju smanjiti broj radnih sati zbog brige o deci, bolesnim rođacima ili zbog školovanja. Reč je o ljudima koji jednostavno žele više slobodnog vremena“, rekla je Bernt za DW.

MIT traži reformu nemačkih zakona o radu kako bi se pozabavio tim, kako ga vidi – problemom.

„Poreski obveznici ne bi trebalo da finansiraju balans privatnog i poslovnog života osoba koje primaju socijalna davanja“, navela je Bernt.

Broj radnika na skraćenom radnom vremenu u Nemačkoj znatno je porastao tokom poslednjih decenija, ali uglavnom zato što porodice više ne mogu živeti od jedne plate, kao i zbog tehnoloških promena koje su mnoge ljude navele da radije biraju skraćeno radno vreme nego nikakav posao.
Han: Zahtev za smanjenje radnih sati nije automatski

Pozivajući se na podatke nemačke Savezne kancelarije za statistiku (Destatis), MIT ističe da je 2022. godine 27 odsto zaposlenih sa skraćenim radnim vremenom kao razlog za nesklapanje ugovora s punim radnim vremenom navelo jednostavno „želju da rade kraće“.

Međutim, prema dr Klaudiji Han, pravnici i jednoj od vodećih nemačkih stručnjakinja za zakone o skraćenom radnom vremenu, mnogi radnici poslodavcu jednostavno i ne kažu pravi razlog za takav zahtev.

„Bavim se radnim pravom 24 godine“, rekla je advokatkinja Han za DW. „Pretežno zastupam zaposlene, ali i ponekog poslodavca. Nikada nisam imala slučaj u kom je neko jednostavno želeo više slobodnog vremena.“

„Moje iskustvo je da su gotovo svi ugovori o skraćenom radnom vremenu rezultat dogovora između poslodavca i zaposlenog“, dodala je. Han se takođe usprotivila tvrdnji MIT-a da poslodavci pravno ne mogu odbiti takav zahtev zaposlenog – što je jedan od ključnih argumenata MIT-a za izmene zakona.

Pravnica je objasnila da „zahtev za smanjenje radnih sati nije automatski“, te da se može odbiti iz više razloga. Štaviše, razlozi zbog kojih radnik podnosi zahtev retko imaju ikakav pravni značaj. „Zaposleni, naravno, ima pravo da tuži poslodavca“, kako bi nastavio proces, ali malo ko je spreman da rizikuje tužbu protiv firme koja mu isplaćuje platu.

Koja su pravila za skraćeno radno vreme u Nemačkoj?

Svaki zaposleni u firmi koja ima 15 ili više radnika ima pravo da podnese zahtev za skraćeno radno vreme, ali najmanje tri meseca unapred. Poslodavac zahtev može da odbije ako bi, na primer, zbog toga nastali preveliki troškovi ili ako bi to narušilo normalno poslovanje.

Ako zaposleni želi ponovo da pređe na puno radno vreme, konačna odluka je na poslodavcu. Prema nemačkom pravu, ali i pravu EU, diskriminacija radnika s nepunim radnim vremenom u odnosu na one s punim radnim vremenom je zabranjena – imaju pravo na proporcionalnu platu, bolovanje, obuke i godišnji odmor.

Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu prošle sedmice, kancelar Merc ponovo je aludirao na to da je uzrok ekonomskih problema navodna lenjost Nemaca, tvrdeći da „Nemci rade 200 sati manje godišnje od Švajcaraca“. Međutim, podaci pokazuju da je udeo radnika na skraćenom radnom vremenu zapravo veći u Švajcarskoj, Holandiji i Austriji nego u Nemačkoj.

„Niko više neće da radi“

Taj stav, i stavovi slični njemu, postali su uobičajeni nakon pandemije, ali koreni tog narativa sežu još do antičke Grčke – Hesiod se žalio na komšiju koji je, prema njemu, više voleo dokolicu nego vredan rad. U Nemačkoj takvi primeri postoje najmanje od Vajmarske republike: konzervativni političari tada su optuživali narod za lenjost, uprkos masovnoj nezaposlenosti u doba ekonomske krize.

MIT-ova fraza „lajfstajl skraćeno radno vreme“ mnogima deluje kao najnovija verzija one stare mantre „niko više neće da radi“. Nacionalno veće ženskih organizacija (DF) ocenilo je to „uvredljivim“ prema zaposlenim majkama, koje čine nesrazmerno veliki deo radnika sa nepunim radnim vremenom. „Nedostatak kvalifikovane radne snage ne može se rešavati prisiljavanjem ljudi da rade duže“, već poboljšanjem uslova rada — npr. većom mogućnošću brige o deci i fleksibilnijim radnim vremenom.

Katarina Drege, kopredsednica poslaničke grupe opozicione stranke Zelenih, nazvala je frazu „omalovažavajućom“ i pokušajem da se „jedno po jedno oduzimaju teško izborena prava“.

Socijaldemokratska partija (SPD), koalicioni partner CDU/CSU bloka, takođe je kritikovala tvrdnju da Nemci rade skraćeno zato da bi uživali u dokolici. Stranka poslednjih meseci pokušava ponovo pridobiti radničko biračko telo, pred niz pokrajinskih izbora koji se očekuju ove godine.

Aleksander Švajcer (SPD), premijer Rajne-Palatinata, koji se u martu bori za reizbor, rekao je za Dojčlandfunk da „ne poznaje nikoga ko radi manje da bi više vremena provodio na golf-terenu“. Njegova stranačka koleginica, premijerka Meklenburg-Zapadne Pomeranije Manuela Švezig, upozorila je da bi MIT-ov predlog stvorio opasan presedan u kojem vlada odlučuje šta su dobri, a šta loši razlozi za rad sa nepunim radnim vremenom.

Poreska reforma nasuprot reformi radnog zakonodavstva

Neki nemački ekonomisti ističu da bi promene poreskih zakona, umesto izmena radnih propisa, mogle podstaći veći broj ljudi da radi puno radno vreme. List Bild nedavno je objavio izveštaj pozivajući se na OECD, prema kojem nemački poreski sistem ne pruža snažan podsticaj za 40‑satnu radnu sedmicu.

Predstavnik Unije poreskih obveznika rekao je za list da neko ko kući donosi 2.000 evra mesečno plaća 4,4 centa poreza po evru, dok onaj sa 4.000 evra plaća 13,1 cent.

I ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint iz bavarskog CSU-a, ali i političari SPD-a, sugerisali su da bi trebalo razmotriti fleksibilizaciju osmočasovnog radnog dana, umesto demonizacije skraćenog radnog vremena.

Prema navodima medija, socijaldemokratska ministarka rada Berbel Bas prošle je godine, u skladu s koalicionim sporazumom, završila nacrt reforme Zakona o radnom vremenu. Prema tom predlogu, radni sati potrebni za puno radno vreme raspoređivali bi se u sedmičnim ili mesečnim ciklusima – kako bi se bolje prilagodili sezonskim i projektno zasnovanim poslovima.