Nemačka troši neverovatnih 377 milijardi evra na vojsku: Evo šta planiraju

Pet meseci kasnije, nemačka vlada toj ambiciji želi da pridruži i konkretnu opremu, što otkrivaju novi interni dokumenti u koje je uvid imao Politiko, prenosi Index.hr.

Značajan deo ostaje domaćoj industriji.

Opsežan spisak želja, raspoređen na 39 stranica, predviđa nabavke u vrednosti od čak 377 milijardi evra za kopnene snage, vazduhoplovstvo, mornaricu, svemirske i sajber sposobnosti.

Iako dokument predstavlja pregled planova koji će biti detaljno razrađeni u vojnom budžetu za 2026. godinu, mnoge nabavke su dugoročne i bez jasno definisanog vremenskog okvira. Sveukupno, reč je o sveobuhvatnom planu za dugo odlaganu modernizaciju nemačke odbrane, sa snažnim osloncem na domaću industriju.

Politički gledano, objava plana poklapa se sa prelaskom na novi model finansiranja koji odbranu izdvaja iz ustavne odredbe koja ograničava zaduživanje, čime se omogućava održiva višegodišnja potrošnja, nezavisno od posebnog fonda od 100 milijardi evra, koji je gotovo iscrpljen. Stavke sa spiska realizovaće se postepeno, a svaku nabavku vredniju od 25 miliona evra mora da odobri parlamentarni odbor za budžet.

Apsolutni pobednik je Rajnmetall.

Dokumenti otkrivaju da Bundesver planira da pokrene oko 320 novih projekata nabavke oružja i opreme. Od toga, za 178 projekata već je naveden potencijalni izvođač, dok su ostali „još uvek otvoreni“, što pokazuje da je veliki deo plana još u ranoj fazi. U prepoznatljivim tenderima dominiraju nemačke kompanije sa oko 160 projekata vrednih približno 182 milijarde evra.

Apsolutni pobednik je Rajnmetall. Grupa sa sedištem u Dizeldorfu i njene podružnice pominju se u 53 stavke, čija ukupna vrednost premašuje 88 milijardi evra.

Od toga bi oko 32 milijarde evra išlo direktno Rajnmetalu, dok je 56 milijardi evra vezano za zajedničke projekte, poput borbenih vozila Puma i Boxer. Dokument predviđa isporuku ukupno 687 vozila Puma do 2035. godine. U oblasti protivvazdušne odbrane planirana je nabavka 561 sistema kratkog dometa Skyranger 30, uz milione komada municije.

Odmah iza Rajnmetala pozicionirao se Dihl Difens. Bavarski proizvođač projektila pojavljuje se u 21 nabavnoj stavci vrednoj 17,3 milijarde evra. Najveći deo odnosi se na sisteme IRIS-T, koji bi trebalo da čine okosnicu buduće nemačke protivvazdušne odbrane. Planirana je kupovina 14 sistema IRIS-T SLM, uz stotine pripadajućih projektila, u ukupnoj vrednosti od oko 4,2 milijarde evra.

Fokus na dronove i svemir

Na vojnom spisku želja sve veći značaj dobijaju i bespilotne letelice. Bundesver planira da proširi svoju flotu naoružanih dronova Heron TP, da nabavi desetak taktičkih dronova LUNA NG za oko 1,6 milijardi evra, kao i četiri pomorska drona uMAWS za mornaricu, procenjene vrednosti 675 miliona evra.

Međutim, neki od najskupljih projekata ne nalaze se na kopnu, moru ili u vazduhu, već u Zemljinoj orbiti. Spisak uključuje više od 14 milijardi evra za satelitske programe, među kojima su novi komunikacioni sateliti i, najambicioznije, konstelacija satelita u niskoj Zemljinoj orbiti vredna 9,5 milijardi evra. Ovaj potez usklađen je sa planom ministra odbrane Borisa Pistoriusa za jačanje nemačke „svemirske bezbednosti“.

Zadržavanje novca kod kuće

Jedan od politički najosetljivijih planova jeste potencijalna nabavka dodatnih 15 borbenih aviona F-35 američke kompanije Lockheed Martin, vrednih oko 2,5 milijarde evra. Time bi Nemačka zadržala svoju ulogu u NATO programu nuklearnog deljenja, ali i zavisnost od američkog održavanja i tehnologije. To bi moglo da signalizira dalje oslanjanje na američko oružje u trenutku političkih tenzija oko razvoja zajedničkog evropskog borbenog aviona šeste generacije.

Bundesver takođe planira kupovinu 400 krstarećih raketa Tomahawk Block Vb za 1,15 milijardi evra i tri lansera Typhon, čime bi Nemačka obezbedila domet od 2000 kilometara. Uz to, planirana je i nabavka četiri pomorska patrolna aviona Boeing P-8A Poseidon. Sva tri projekta vezuju buduće strateške sposobnosti Berlina uz američku kontrolu izvoza i održavanja.