„Jedna od najmoćnijih u politici SAD“: Ko je Nensi Pelosi, koja je najavila da se povlači iz Kongresa?

U video poruci Pelosi je rekla da neće ući u trku za reizbor za Kongres kada joj se završi mandat u januaru 2027.

Ko je Nensi Pelosi?

Za Nensi Pelosi, njena 40-godišnja karijera u Vašingtonu ispunjena je ključnim i viralnim momentima koji su učvrstili njen status kao jedne od najmoćnijih žena u američkoj politici, piše USA Today.

Demokratkinja iz Kalifornije najavila je 6. novembra da se neće kandidovati za još jedan mandat, čime se završava političku karijeru tokom koje je, između ostalog, predvodila dva opoziva predsednika Donalda Trampa i uticala na oblikovanje predsedničkih izbora 2024. godine podstičući predsednika Džo Bajdena da izađe u prvi plan.

U 40 godina mnogo toga može da se desi, a kod Pelosi se mnogo toga i desilo. Ona je probila „mermerni plafon“ tim što je 2007. postala prva žena u skoro 250 godina američke istorije koja je izabrana za predsednicu Predstavničkog doma, preuzimajući tu poziciju nakon velikih pobeda Demokrata na izborima 2006. godine, u trenutku nezadovoljstva američkim ratom protiv terorizma.

Te pobede su osigurale demokratsku većinu u Kongresu i oslabile predsednika Džordža V. Buša te otvorile put za Pelosino mesto u istoriji.

„Prihvatam ovaj čekić, u duhu partnerstva, a ne partijstva“, rekla je Pelosi u svom govoru prilikom preuzimanja funkcije 4. januara 2007.

Predsednici Predstavničkog doma su drugi u redu za preuzimanje funkcije predsednika Sjedinjenih Država – odmah iza potpredsednika – ako predsednik ne može da obavlja svoje dužnosti.

Ne samo da je bila prva žena, Pelosi je bila i prva italijansko-američka predsednica Predstavničkog doma i prva Kalifornijka koja je ikada služila na toj poziciji.

Ovo je usledilo nakon nekoliko „prvih“ koje je Pelosi postigla na Kapitol hilu. Takođe je bila prva žena koja je obavljala funkcije demokratskog organizatopra (“whip” u Predstavničkom domu podrazumeva da osoba pomaže vođama svoje stranke u koordinaciji glasanja, održavanju discipline i prikupljanju podrške za zakone i inicijative stranke) u Predstavničkom domu 2001. godine i lidera demokrata u Predstavničkom domu 2002. godine.

Pelosi je služila kao predsednica Predstavničkog doma od 2007. do 2011. godine, a potom je ponovo izabrana za predsednicu 2019. godine, nakon što su Demokrate povratili većinu u Predstavničkom domu na izborima sredine mandata tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata – prva osoba koja je to učinila u više od 60 godina.

Iako nosi ime po bivšem predsedniku Baraku Obami, Pelosi je bila glavna arhitektkinja ‘Obamacare’. Ona je naime pomogla da se orchestrira donošenje istorijskog Zakona o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti (Affordable Care Act), uspešno ga proguravši kroz Kongres do Obamine kancelarije.

Zakon je doneo najveću reformu američkog zdravstvenog sistema još od osnivanja Medicare i Medicaid 1965. godine, proširujući zdravstveno osiguranje putem Medicaid-a i novog tržišta zdravstvenog osiguranja.

Tokom prvog mandata predsednika Donalda Trampa, republikanci na Kapitol Hilu su 2017. pokušali da ukinu zakon. Pelosi je predvodila demokratski napor da se zakon odbrani, što je rezultovalo velikim pobedama za demokrate i omogućilo im povratak u većinu u Predstavničkom domu nakon predizbora 2018. godine.

Nakon pobeda na predizborima 2018. godine, Pelosi se vratila na mesto predsednice Predstavničkog doma. Ostaće upamćen trenutk, koji je brzo postao vritalan, tokom Trampovog govora o stanju Unije 2019. godine.

Sedeći pored potpredsednika Majka Pensa, Pelosi je raširila ruke, nagnula glavu prema dole sa širokim osmehom i pljeskala predsedniku dok je on pozivao na okončanje “politike osvete”.

Pelosi je nekoliko dana kasnije rekla da “nije bila sarkastična” i da je predsednikova poruka o prihvatanju kompromisa “veoma dobrodošla” poruka za demokrate.

Sledeće godine, Pelosi je imala još jedan viralni trenutak tokom Trampovog govora o stanju Unije 2020, kada je iscepala predsednikov govor.

Trampov govor 2020. održan je nakon što je Predstavnički dom, pod vođstvom Pelosijeve, glasao za opoziv predsednika. Dan nakon njegovog govora, Senat je oslobodio predsednika optužbi.

Pelosi je iscepala tekst Trampovog govora i bacila ga na stranu dok je predsednik još bio u zgradi. Kasnije je mahala iscepanim delovima u vazduhu.

Krajem 2019. godine, Predstavnički dom pod vođstvom demokrata i Pelosi kao predsednice glasao je za odobravanje dve tačke optužnice za opoziv predsednika Trampa, zbog njegovog zahteva da Ukrajina istraži njegove političke rivale kao način da unapredi svoju kampanju za reizbor 2020. godine.

Pelosi je u početku oklevala da podrži napore za opoziv Trampa, što je dovelo do meseci političkih sukoba unutar Demokratske stranke.

Nakon trogodišnjeg suđenja, Senat je glasao za oslobađanje Trampa, te je predsednik ostao na funkciji do kraja svog mandata.

Karijera Pelosi je doživela dramatičan preokret tokom upada u Kapitol SAD-a 6. januara 2021.

Nekoliko meseci nakon nereda, Pelosi je za Usa Today rekla da je bila sigurna da je huliganska rulja koja je upala u njen radni prostor želela da je ubije.

Upad 6. januara 2021. dogodio se dva meseca nakon što je Tramp izgubio predsedničke izbore 2020. od demokrate Džo Bajdena. Nakon skupa u Vašingtonu, najmanje 2.000 Trampovih pristalica zauzelo je Kapitol SAD-a, dok je Kongres i tadašnji potpredsednik Majk Pens trebalo da potvrde rezultate izbora.

Izgrednici, među njima Ričarda „Big“ Barnet su upali u kancelariju Pelosijeve. On je kasnije osuđen nakon što je fotografisan kako stavlja noge na njen sto i ostavio uvredljivu poruku u kojoj ju je nazvao “kučkom”.

Pelosi je ponovo predvodila napore kada je Predstavnički dom, samo nedelju dana nakon nereda, opozvao Trampa zbog podsticanja „ustanka“. Senat je ponovo oslobodio Trampa optužbi.

Godinu dana nakon njenih napora za opoziv Trampa, jedan muškarac je napao njenog supruga, Pola, u njihovoj kući u San Francisku u oktobru 2022. Muškarac, Dejvid Vejn DePejp, osuđen je na doživotnu kaznu zatvora zbog napada čekićem, pri kojem je Pol Pelosi ostao krvav i bez svesti. DePejp je provalio u njihov dom tražeći Nensi Pelosi.

Pelosi je pomogla da se sprovede Bušov plan spasavanja tokom finansijskog sloma 2008, koji je izazvao krizu hipotekarnih kredita i ugrozio ekonomiju SAD-a i sveta. Pomogla je da se proglasi zakon o pomoći od 700 milijardi dolara, koji je stvorio savezne programe za spašavanje propalih banaka. Program je na kraju koristio 475 milijardi dolara iz zakonskog paketa.

Ovaj potez izazvao je bujicu nezadovoljstva među Amerikancima, mnogi su bili zaduženi i izgubili svoje domove. Pelosi je rekla da veruje kako ju je odbijanje javnosti koštalo mesta predsednice nakon što su demokrate doživele velike gubitke na predizborima 2010. godine.

Pelosi je želela da se pozabavi klimatskom krizom pa je 2007. osnovala Odbor za energetsku nezavisnost i globalno zagrevanje kako bi skrenula pažnju na uzroke i posledice klimatskih promena. Međutim, odbor nije dugo opstao i prestao je da postoji 2010. godine, nakon što su republikanci preuzeli većinu.

Pelosi je zagovarala značajna ulaganja u čistu energiju, čista vozila i čistu proizvodnju kroz Zakon o smanjenju inflacije (Inflation Reduction Act), koji je Bajden potpisao 2022. godine.

Pelosi je predstavljala San Francisko, koji je dom velike tibetanske zajednice, i ona je dugo bila glasna u vezi Tibeta i svoje podrške Dalaj Lami.

Pelosi se 2014. sastala sa Dalaj Lamom zajedno sa drugim zakonodavcima Kongresa kada je on posetio Kapitol.

Pelosi je tri puta putovala u Dharamsalu, Indija, da se sastane sa Dalaj Lamom: 2008., 2017. i 2024. godine. Pelosi je više puta kritikovala kinesku vladu zbog kršenja ljudskih prava tibetanskog naroda.

Pelosi se 2022. našla u središtu sukoba između Sjedinjenih Država i Kine. Ona je išla na delegacijsku turneju po Indo-Pacifičkom regionu, koja je uključivala posete Singapuru, Maleziji, Južnoj Koreji i Japanu. Ali u isto vreme, zaustavila se i na Tajvanu, gde se sastala sa liderima i izjavila da Amerikanci stoje uz samoupravni otok.

Administracija Bajdena tada je rekla da je Pelosiina poseta „potpuno u skladu“ sa politikom SAD-a, ali je Džon Kirbi, strateški koordinator Nacionalnog saveta za bezbednost, takođe naglasio da se ništa nije promenilo u vezi sa pridržavanjem politike „Jedna Kina“ i da SAD ne podržava nezavisnost Tajvana.

Pelosi je rođena 26.marta 1940 u Baltimoru. Njen otac je bio gradonačelnik Baltimora 12 godina, nakon što je predstavljao grad u Kongresu pet mandata. Njena braća, Tomas D’Alesandro III, takođe je služio kao gradonačelnik Baltimora.

Diplomirala je na Triniti koledžu u Vašingtonu. Ona i njen suprug, Pol Pelosi, rođen u San Francisku, imaju petoro dece i devetoro unučadi.