„Opasna iluzija će se uskoro razbiti“: Žestoki udari Izraela se nastavljaju ne samo u Gazi već od Zapadne Obale, preko Sirije do Libana

Napadi na teritoriju su gotovo svakodnevni. Samo u jednom danu krajem oktobra ubijeno je skoro sto Palestinaca. Devetnaestog novembra je ubijeno 32. Dvadeset trećeg novembra 21. I tako dalje.

Od prekida vatre, ubijeno je više od 300, a povređeno skoro hiljadu. Ti brojevi će rasti.

Prava promena je da je prekid vatre smanjio globalnu pažnju i nadzor. U međuvremenu, izraelski plan koji se pojavljuje postaje jasniji – krvava dominacija ne samo u Gazi, već širom Palestine i šireg regiona, piše kolumnistkinja Gardijana Nesrine Malik.

„Opasna iluzija da se život u Gazi vraća u normalu“, opisala je ovaj period nakon prekida vatre generalna sekretarka Amnesti internešenela Anjes Kalamar.

Izraelske vlasti su smanjile napade i dozvolile slanje izvesne pomoći u Gazu, rekla je, ali „svet se ne sme zavaravati. Izraelski genocid nije završen“.

Nijedna bolnica u Gazi nije se vratila u punu operativnost. Zbog početka kiše i hladnoće hiljade ljudi je ugroženo u trošnim šatorima. Od prekida vatre 10. oktobra, izraelske vlasti su odbile ulazak u Gazu skoro 6.500 tona humanitarne pomoći koju su koordinirale UN.

Prema podacima Oksfama, samo u dve nedelje nakon prekida vatre, odbijene su pošiljke vode, hrane, šatora i medicinskog materijala od 17 međunarodnih nevladinih organizacija.

Rezultat je da stanovništvo čiji su domovi, sredstva za život i stabilno sklonište uništeni, i dalje nema mogućnost da obezbedi bezbednije šatore ili adekvatnu hranu. Izraelske vlasti drže ljude u Gazi u bolnom čistilištu, nastavljajući kolektivno kažnjavanje, sprečavajći pojavu uslova za normalan život i uspostavljajući Izrael kao jedinog neodgovornog gospodara, sa neograničenom moći nad ljudima na teritoriji.

Gaza se nalazi na samom kraju ekspanzije izraelskog imperijalizma, one koja se proteže na Zapadnu obalu i šire. Na okupiranim teritorijama Zapadne obale, represije koje su se intenzivirale od 7. oktobra 2023. godine nastavljaju da eskaliraju u potpunu vojnu opsadu.

Desetine hiljada Palestinaca su ove godine proterane iz svojih domova u obrascu koji je, prema rečima organizacije Hjuman rajts voč, predstavljao „ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i etničko čišćenje… koje treba istražiti i procesuirati“.

Prošle nedelje pojavio se snimak dvojice palestinskih muškaraca u Dženinu koje su pogubili izraelski vojnici nakon što se činilo da su se predali. Itamar Ben-Gvir, krajnje desničarski ministar nacionalne bezbednosti, rekao je da snage umešane u ubistva imaju njegovu „punu podršku“. „Postupili su tačno onako kako se od njih očekivalo – teroristi moraju umreti“.

I ovo je samo mali prozor, u retkom snimljenom trenutku, u krvoproliće. Više od hiljadu ljudi je ubijeno od strane izraelskih snaga i doseljenika na Zapadnoj obali u protekle dve godine. Svako peto od njih su deca. Više od 300 slučajeva je osumnjičeno za „vansudska pogubljenja“.

U oktobru ove godine, UN su registrovale više od 260 napada doseljenika, što je najveći nivo otkako se vode evidencije od pre dvadeset godina. Više od 93 odsto istraga o ovim napadima završava se bez podizanja optužnica.

Navodi se da desetine palestinskih zatvorenika umiru u izraelskim zatvorima od fizičkog nasilja ili medicinskog zanemarivanja, a oni koji prežive prepričavaju pakao mučenja i zlostavljanja.

Ipak, parametri izraelskog mandata za napade, ubijanje i otimanje zemlje nastavljaju da se šire. Prošle nedelje, izraelske snage su pokrenule kopnenu invaziju na jugu Sirije, ubivši 13 Sirijaca, među kojima je bilo dece. Izraelska vojska je odbila da pruži informacije o grupi za koju je tvrdila da je ciljala u napadu.

Jednostavno je zadržavala pravo da dosegne sirijsku teritoriju, kao što je to učinila nekoliko puta otkako je izvršila invaziju i okupirala tampon-zonu između dve zemlje, i druge delove južne Sirije.

Od tada, izraelske snage su optužene od strane organizacije Hjuman rajts voč da primenjuju kolonijalni priručnik viđen na palestinskim teritorijama: prisilna raseljavanja, oduzimanja kuća, rušenja, ukidanje sredstava za život i nezakonito prebacivanje sirijskih pritvorenika u Izrael. Izrael namerava da zadrži svoje prisustvo na neodređeno vreme.

U Libanu je 64.000 ljudi i dalje raseljeno iz svojih domova nakon prošlogodišnjeg rata i izraelski napadi intenziviraju. Uprkos pregovorima o mirovnom sporazumu prošlog novembra, Izrael je skoro svakodnevno bombardovao libansku teritoriju. Najnovije je izvedeno prošle nedelje.

Izrael i dalje zauzima pet povoljnih tačaka sa kojih napada mete za koje tvrdi da su povezane sa Hezbolahom. Prema mirovnim snagama UN u Libanu, Izrael je kriv za više od 10.000 slučajeva kršenja primirja iz vazduha i sa kopna, tokom kojih su ubijene stotine ljudi.

U toj gužvi civili su još jednom izbačeni sa svojih zemalja, ranjivi na izraelske vojne napade i u suštini subjekti neke vrste izraelskog super-suvereniteta. Prema nedavnom izveštaju Njujork tajmsa, „situacija u Libanu nudi ubedljiv primer novog Bliskog istoka gde je domet Izraela gotovo sveprisutan“.

Kakva su ovo vrsta prekida vatre? Kakav je ovo status kvo? Odgovor je nestabilan i neodrživ, onaj tokom kojeg nijedan razuman um ne može očekivati bilo kakav mir, bilo u Palestini ili na širem Bliskom istoku.

Posrednici, zainteresovane strane i diplomate mogu ponavljati jezik faznih prekida vatre i šema obnove, ali stvarnost je da su to planovi za budućnost koja se nikada neće pojaviti ukoliko se ne okončaju nezakonita dela Izraela na teritorijama nad kojima nema zakonska prava.

Opasna iluzija da se život vraća u normalu ne važi samo u Gazi, već širom Palestine i šireg regiona. Uskoro će se razbiti.