Niko ne želi da vozi putem gde je brza traka rezervisana za krajnju desnicu: Kakvi bi trebalo da budu društveni mediji?

Kada govorimo o „algoritmima“ koji pokreću Facebook, X, TikTok, YouTube ili Google pretragu, mi zaista govorimo o izborima koje donose njihovi vlasnici o tome koje informacije mi, kao korisnici, treba da vidimo.

U ovim slučajevima, „algoritam“ je samo fensi naziv za redakciju. Svaka medijska kuća ima proces pronalaženja, filtriranja i rangiranja informacija koji je strukturno identičan uređivačkom radu koji se obavlja u medijima – osim što je u velikoj meri automatizovan.

Ovaj automatizovani uređivački proces, daleko više od analognog, koncentrisan je u rukama milijardera i monopola.

Štaviše, doprineo je dobro dokumentovanoj listi društvenih bolesti, uključujući dezinformacije velikih razmera, političku polarizaciju i ekstremizam, negativne uticaje na mentalno zdravlje i lišavanje sredstava novinarstva.

Što je još gore, moguli društvenih medija se sada udvostručuju, iskoristivši priliku operativnog okruženja bez propisa pod Donaldom Trampom da ukinu programe za moderiranje sadržaja.

Ali sama regulacija nije dovoljna, kao što je Evropa otkrila. Kada bi naš tradicionalni medijski pejzaž sadržavao samo nekoliko medija od kojih se svaki oglušio o javni interes, ne bismo dvaput razmišljali o korišćenju svakog raspoloživog alata za negovanje medijskog pluralizma.

Nema razloga da prihvatimo u društvenim medijima i tražimo ono što ne bismo tolerisali u tradicionalnim medijima.

Na sreću, alternative se pojavljuju. Bluesky, mlađa platforma društvenih medija koja je nedavno premašila 26 miliona korisnika, izgrađena je za pluralizam: svako može da kreira fid na osnovu bilo kog algoritma koji odabere i svako može da se pretplati na njega.

Korisnicima ovo otvara mnogo različitih prozora u svet, a ljudi takođe mogu da izaberu svoje izvore moderiranja sadržaja kako bi odgovarali njihovim preferencama.

Bluesky ne koristi vaše podatke da bi vas profilisao za oglašivače, a ako odlučite da vam se više ne sviđa platforma, možete da premestite svoje podatke i pratioce kod drugog provajdera bez ikakvih smetnji.

Potencijal Bluesky se tu ne zaustavlja. Proizvod je zasnovan na otvorenom protokolu, što znači da svako može da se oslanja na osnovnu tehnologiju za kreiranje sopstvenih fidova ili čak potpuno novih društvenih aplikacija.

Dok je Bluesky kreirao aplikaciju za mikroblogovanje nalik na Tvitter na ovom protokolu, ista infrastruktura se može koristiti za pokretanje alternativa Instagramu ili TikToku, ili za kreiranje potpuno novih usluga – sve bez potrebe da korisnici kreiraju nove naloge.

U ovom digitalnom svetu u nastajanju, poznatom kao „ATmosfera“ (tako nazvan po osnovnom AT protokolu), ljudi su počeli da kreiraju društvene aplikacije za sve, od deljenja recepata i recenzija knjiga do dugog blogovanja.

A zahvaljujući raznolikosti fidova i alata koji omogućavaju zajednicama ili trećim stranama da sarađuju na moderiranju sadržaja, kampanjama uznemiravanja i dezinformacija će biti mnogo teže da steknu snagu.

Otvoreni protokol se može uporediti sa javnim putevima i povezanom infrastrukturom. Oni prate određene parametre, ali dozvoljavaju veliki izbor kreativnih upotreba.

Putna mreža može da prevozi teret ili turiste i da je koriste automobili, autobusi ili kamioni a generalno su potrebna samo minimalna prilagođavanja da bi se prilagodili električnim automobilima, biciklima, pa čak i vozilima koja nisu bila izmišljena kada je većina napravljena, kao što su električni skuteri.

Otvoreni protokol koji se koristi kao javna infrastruktura ima uporediva svojstva: naši fidovi su slobodni da obuhvataju bilo koji broj tema, odražavajući bilo koji broj mišljenja.

Možemo da koristimo kanale društvenih medija specijalizovanih za pletenje, posmatranje ptica, gomile knjiga ili za opštiju potrošnju vesti.

Možemo odlučiti kako se naši postovi mogu ili ne moraju koristiti za obuku AI modela, i možemo osigurati da se protokolom upravlja kolektivno, umesto da bude na milosti diktatorskih hirova nekih milijardera.

Niko ne želi da vozi putem gde je brza traka rezervisana za Cybertrucks i krajnju desnicu.

„Otvoreni društveni mediji“, kao što je poznato, pružaju priliku da se ostvari prvobitno obećanje interneta: korisnička agencija, a ne kontrola milijardera.

To je takođe ključna komponenta nacionalne bezbednosti. Mnoge zemlje se sada bore sa realnošću da je njihova kritična digitalna infrastruktura – ​​društvena, pretraživanje, trgovina, oglašavanje, operativni sistemi i još mnogo toga – podređena stranim, sve neprijateljskim kompanijama.

Ali čak i otvoreni protokoli mogu postati predmet korporativnog hvatanja i manipulacije.

Sam Bluesky će sigurno morati da se izbori sa uobičajenim oblicima pritiska od strane rizičnih kapitalista.

Kako ističe softver inženjer Bluesky Paul Frazee, svaka kompanija društvenih medija vođena profitom je „budući protivnik“ sopstvenih korisnika, jer će biti pod pritiskom da daje prednost profitu u odnosu na dobrobit korisnika.

„Zato smo uradili celu ovu stvar, kako bi druge aplikacije mogle da nas zamene ako/kada se to dogodi“.

Infrastruktura se može obezbediti privatno, ali njome mogu pravilno upravljati samo njeni akteri – otvoreno i demokratski.

Iz tog razloga, svi moramo da se fokusiramo na izgradnju institucija koje mogu da upravljaju novom, i zaista društvenom digitalnom infrastrukturom.

Zbog toga sam se pridružio drugim stručnjacima za tehnologiju i upravljanje kako bih pokrenuo Atlas projekat, fondaciju čija je misija da uspostavi otvoreno, nezavisno upravljanje društvenim medijima i da podstakne bogat ekosistem novih aplikacija na vrhu zajedničkog „AT protokola“.

Naš cilj je da postanemo suprotstavljena sila koja može trajno da podrži društvene medije koji rade u javnom interesu.

Naše pokretanje je propraćeno objavljivanjem otvorenog pisma koje su potpisali istaknuti korisnici Bluesky kao što je glumac Mark Rufalo i renomirane ličnosti iz tehnologije i akademske zajednice kao što su osnivač Vikipedije Džimi Vels i Šošana Zubof.

Ne postoji ništa ezoterično u našim digitalnim nevoljama. Uprkos tvrdnjama tehnološke industrije, društveni mediji su mediji i trebalo bi ih držati po istim standardima koje očekujemo od tradicionalnih medija. Digitalna infrastruktura je infrastruktura i njome treba upravljati u javnom interesu.

Autor je tehnolog i stručnjak za upravljanje. Bivši je potpredsednik za upravljanje podacima u Njujork tajmsu i bivši potpredsednik Upravnog odbora W3C

Copyright: Project Syndicate, 2025.
www.project-syndicate.org

Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji