Poslednji nuklearni sporazum je mrtav: Rusija ostaje bez ključne poluge moći

Od raspada Sovjetskog Saveza, Moskva je svoj uticaj na svetskoj sceni u velikoj meri temeljila na nuklearnom paritetu sa Vašingtonom, ali čini se da je i to vreme sada završeno, piše CNN, prenosi Index.hr.

Nakon raspada SSSR-a 1991. godine, Rusija je izgubila teritoriju, finansijsku moć i globalni uticaj. Ipak, zadržala je ključnu polugu moći: status nuklearne supersile, otprilike ravnopravan onom Sjedinjenih Država. To je čak i oslabljenoj Moskvi omogućavalo ravnopravan položaj u međunarodnoj diplomatiji.

Na nuklearnim samitima, čelnik Kremlja mogao je da sedi nasuprot američkom predsedniku, baš kao u danima Hladnog rata, i odlučuje o pitanjima međunarodne bezbednosti.

Upravo to su 2010. godine učinili tadašnji predsednici Barak Obama i Dmitrij Medvedev, potpisavši sporazum Novi START. Tim ugovorom, koji je Bela kuća tada nazvala „istorijskim“, broj raspoređenih nuklearnih bojevih glava ograničen je na 1550 za svaku stranu.

Zabrinutost u Moskvi, ravnodušnost u Vašingtonu

Međutim, ti dani, baš kao i sam sporazum, sada su prošlost. Propast poslednjeg sporazuma o kontroli naoružanja dočekana je u Trampovoj administraciji sa ravnodušnošću. Vašington je više puta optuživao Moskvu za kršenje ugovora uskraćivanjem inspekcija ruskih nuklearnih postrojenja, a sam američki predsednik odbacio je zabrinjavajuću perspektivu sveta bez nuklearnih ograničenja. „Ako istekne, onda istekne“, ležerno je dobacio Tramp u januaru, dodajući da bi se s vremenom mogao postići „bolji“ sporazum.

Taj izraženi nedostatak žurbe iz Vašingtona snažno kontrastira sa zabrinutošću u Moskvi.

Govoreći novinarima uoči isteka sporazuma, Medvedev – koji više nije predsednik, već visoki bezbednosni zvaničnik – upozorio je na opasnost njegovog propadanja. Sugerisao je da bi to moglo ubrzati „Sat sudnjeg dana“, simbolični prikaz blizine čovečanstva samouništenju. „Ne kažem da to odmah znači katastrofu ili da će izbiti nuklearni rat, ali bi svejedno trebalo sve zabrinuti“, dodao je Medvedev.

Kremlj se zaista čini uznemirenim. Glasnogovornik Dmitrij Peskov izjavio je da je njihov predlog za produženje Novog START-a naišao na ćutanje s američke strane, što preti pokretanjem nove ere nesigurnosti.

„Prvi put će Sjedinjene Države i Rusija, dve zemlje sa najvećim nuklearnim arsenalima na svetu, ostati bez temeljnog dokumenta koji bi te arsenale ograničavao i kontrolisao“, rekao je Peskov. „Smatramo da je to izuzetno loše za globalnu i stratešku bezbednost“, naglasio je.

Strateški razlozi za strah Kremlja

Ipak, izrazi zabrinutosti iz Kremlja mogli bi biti više strateški i usmereni na sopstvene interese nego što su spremni da priznaju.

Osim što je lišena mehanizma koji je naglašavao jedan od poslednjih izvora njene moći iz sovjetske ere, Moskva se sada suočava sa budućnošću potencijalno neograničene američke nuklearne ekspanzije. Na primer, Trampova administracija već je oživela ideju o ratnim brodovima „klase Tramp“ sa nuklearnim naoružanjem, što je politika iz doba Hladnog rata napuštena pre više decenija.

Nekadašnji Sovjetski Savez mogao je da parira takvim potezima. Ali sa ekonomijom i odbrambenim budžetom koji su tek delić američkih, današnja Moskva praktično nema šanse da drži korak. To dodatno produbljuje ionako ogroman jaz u moći i uticaju između starih suparnika.

Kraj jedne ere

Naravno, SAD ima svoje razloge za napuštanje kontrole naoružanja sa Rusijom, a jedan od glavnih je želja da se u buduće sporazume uključi i Kina, rastuća nuklearna sila. Ipak, isteka Novog START-a označava kraj jedne ere. Ne samo ere „supersilskih“ sporazuma usmerenih isključivo na Moskvu i Vašington, već i ere u kojoj je SAD bio spreman da prihvati nuklearna ograničenja.