„Obnova špijunskih mreža prioritet za Rusiju“: CNN o pregovorima Vašingtona i Moskve u Istanbulu

SAD i Rusija složile su se da počnu pregovore o obnavljanju redovnog rada svojih ambasada i konzulata nakon poziva predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina i kasnijeg sastanka na visokom nivou u Rijadu ranije prošlog meseca.

Delegacije SAD i Rusije sastale su se u četvrtak u Turskoj kako bi razgovarale o detaljima kao što su broj zaposlenih, vize, diplomatsko bankarstvo i druga operativna pitanja.

Američki Stejt department saopštio je da su dve zemlje imale „konstruktivne“ razgovore i da su se složile da nastave razgovore na drugom sastanku „u bliskoj budućnosti“.

Iako je državni sekretar SAD Marko Rubio istakao važnost obnavljanja redovnih diplomatskih službi i komunikacija, sadašnji i bivši zvaničnici SAD i Zapada kažu da pregovori takođe predstavljaju značajan ustupak Moskvi, koja želi da ponovo instalira obaveštajne operativce pod diplomatskim pokrićem u svojim ambasadama i konzulatima u Vašingtonu, Njujorku i Hjustonu.

Sposobnosti ruske špijunaže su značajno narušene u poslednjoj deceniji jer su SAD i Evropa rutinski proterivale ruske špijune koji su delovali iz ambasada pod diplomatskim pokroviteljstvom, posebno kada su tenzije eskalirale nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Američki zvaničnici su takođe zabrinuti zbog toga kako će se FBI, koji već ima dovoljno resursa i koji je sada oprezniji u vođenju ruskih kontraobaveštajnih slučajeva, efikasno suprotstaviti snažnijem ruskom obaveštajnom prisustvu na tlu SAD.

„Prioritet“ za Rusiju

Od 2016. godine, više od 100 ruskih diplomata osumnjičenih za špijunažu je proterano iz SAD, a ruski operativci su masovno proterani iz Evrope nakon invazije na Ukrajinu 2022. Moskva takođe nema ambasadora u Vašingtonu od prošlog oktobra kada je prethodni izaslanik Anatolij Antonov napustio svoju funkciju.

„Reći da jesu ili bi bili entuzijastični da ponovo uspostave to prisustvo je potcenjivanje“, rekao je jedan američki zvaničnik.

Drugi zapadni obaveštajni zvaničnik rekao je da je obnova špijunske mreže na terenu u SAD „prioritet“ za Rusiju.

„Oni se još uvek veoma oslanjaju na ljudsku inteligenciju i pridaju veliku vrednost ovom prisustvu i sposobnosti da se obaveštajci sastanu sa kontaktima“, rekao je ovaj zvaničnik. Rusi takođe žele da njihovi zvaničnici mogu duže da ostanu u SAD, rekao je bivši američki zvaničnik, što bi im dalo mogućnost da efikasnije rade i regrutuju.

Moskva je godinama bila posebno fokusirana na vraćanje svoje diplomatske imovine u San Francisku, Njujorku i Vašingtonu, koju su SAD zaplenile 2017. kao odgovor na mešanje Rusije u izbore 2016, rekli su sadašnji i bivši zvaničnici.

Tramp je takođe zatvorio ruski konzulat u Sijetlu 2018. zbog njegove blizine američkoj podmorničkoj bazi, Naval Base Kitsap.

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov rekao je da je pokrenuo pitanje imovine tokom sastanka 18. februara u Rijadu sa Rubiom, savetnikom za nacionalnu bezbednost Majkom Valcom i izaslanikom Stivom Vitkofom.

Zvaničnik Kongresa upoznat sa obaveštajnim podacima o ranije proteranim ruskim „diplomatama“ izrazio je „veliku zabrinutost“ ako bi se osoblje moglo vratiti u većem broju.

„Poslednji talas proterivanja bio je skoro u potpunosti operativan pod tankim pokrićem“, rekao je ovaj zvaničnik.

„Apsolutno je smešno da je ovo uopšte u planu s obzirom na to koliko bi to bilo opasno po nacionalnu bezbednost SAD i kako bi bilo potrebno više kontraobaveštajnih resursa FBI-ja da se pozabavi time posebno kada se FBI suočava sa smanjenjem broja zaposlenih i otpuštanjem“.

Američki obaveštajni zvaničnici i agenti FBI-ja odavno smatraju da bi obim ruskog diplomatskog prisustva u SAD trebalo da bude ograničen, rekli su sadašnji i bivši zvaničnici za CNN, jer većina njihovih diplomata koji dolaze u SAD imaju pokrivene obaveštajne uloge i zahtevaju dodatne resurse za praćenje i praćenje.

Neki agenti FBI-ja rekli su za CNN da sada postoji oprez u vezi sa vođenjem slučajeva vezanih za rusku kontraobaveštajnu službu ili krivična pitanja vezana za Rusiju, delimično zbog straha da bi se taj posao mogao videti kao sukob sa naporima Bele kuće da bude prijateljskije raspoložena prema Moskvi.

Međutim, povećano rusko diplomatsko prisustvo u SAD moglo bi da predstavlja priliku za FBI i američku obaveštajnu zajednicu, rekao je jedan od američkih zvaničnika.

Napomenuli su da će tehničko prikupljanje ruskih komunikacija biti lakše i da će SAD „imati prednost na domaćem terenu“ i da mogu planirati dugoročno regrutovanje ruskog osoblja koje će imati širi pristup Kremlju kada se vrati u Moskvu ili na drugi zadatak.

U zavisnosti od toga kako budu napredovali, razgovori između SAD i Rusije će takođe omogućiti američkim obaveštajnim operativcima da se vrate u većem broju u američke diplomatske objekte u Rusiji.

„Želimo maksimalnu slobodu da i tamo radimo“, rekao je jedan bivši američki zvaničnik.

Generalno, međutim, sadašnji i bivši zvaničnici su rekli da razgovori predstavljaju pokušaj da se vrati na uobičajeni posao sa Rusijom, čak i dok ona nastavlja da vodi brutalni rat u Ukrajini.

„Dakle, upuštajući se u ove razgovore sa SAD, odjednom su oni respektabilan partner. Takođe pruža još jedan kanal za SAD i Rusiju da rade zajedno preko glava Evropljana, što Putin očajnički želi“.