„Vučić priznao i svoju odgovornost, jedan scenario je izuzetno nepovoljan za Moskvu“: Oleg Bondarenko o vrućem političkom letu u Srbiji

Ovo leto na Balkanu bilo je izuzetno uzavrelo, piše on.

„Srbiju, srce Balkana, zadesio je talas nereda koji je direktno ugrožavao vlast i mirne građane. Neočekivano počevši krajem jula, neredi su takođe naglo prestali krajem avgusta – verovatno da bi ponovo buknuli na jesen“.

Bondarenko konstatuje da letnje mesece u Srbiji retko karakterišu protesti navodeći visoke temperature koje se približavaju 40 stepeni Celzijusa a nareteko i više.

„Predvodnici nereda su bradati muškarci sa raskrivenim torzima i prekrivenim licima koji su Molotovljevim koktelima spalili više kancelarija vladajuće Srpske napredne stranke. Istovremeno, protesti nisu samo u glavnom gradu, već su već sveprisutni, a postoji i fizički nedostatak policije. Ona i dalje nekako kontroliše Beograd, iako je kancelarija stranke predsednika Aleksandra Vučića ovde spaljena 21. avgusta“, napominje ruski stručnjak.

Prvi put od 2019. godine, piše dalje, policija se ponovo pojavljuje na protestima i, „prvi put još od doba Slobodana Miloševića, reaguje represivno da bi rasturila mase“.

Treba napomenuti, ističe Oleg Bondarenko, da se kod opozicije, ne bez pomoći vlasti, već formirala navika ka neograničenosti i nekontrolisanosti uličnih akcija.

„Kada Vučić kaže uživo da su, zapravo, svi protesti poslednjih godina bili nezakoniti, on ne može a da ne prizna i sopstvenu odgovornost za to. Trebalo je ranije početi sa zabranom neodobrenih okupljanja i dosledno zahtevati njihovo usklađivanje sa nadležnim organima svaki put. Sada je, međutim, gotovo izrasla čitava generacija ‘demonstranata’ koji smatraju normalnim da jednostavno blokiraju saobraćaj na jednoj od glavnih saobraćajnica u zemlji, i pri tome se izuzetno zgražavaju nad postupcima policije koja ih, prvi put posle mnogo godina, rasteruje“.

Izuzetno je teško, piše dalje, verifikovati zahteve opozicije u desetom mesecu protesta koji potresaju Srbiju.

U stvari, oni zahtevaju promenu vlasti u zemlji, a da o tome ne govore direktno. Svi njihovi brojni zahtevi koji su izneseni u prvim mesecima ispunjeni su – od ostavke nadležnih ministara i gradonačelnika Novog Sada, gde se dogodila tragedija koja je izazvala proteste (urušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici, što je dovelo do smrti 16 ljudi 1. novembra 2024. godine), do ostavke vlade i promene premijera.

Za razliku od prethodnih političkih kriza, vlast sada ne žuri sa izborima. „Imaju jasan razlog – vremenski prostor, jer mandat aktuelnog parlamenta ističe tek krajem 2027, i znatni pad rejtinga vladajuće koalicije SNS–SPS“, ukazuje Bondarenko.

„Priroda protesta nije se bitno promenila. Dok su im uzrok dubinski unutrašnji problemi, izvesni zahtevi su u nekom trenutku dobili podršku zapadnih NVO i fondacija, više nego inače – iz Londona i Brisela. Ređale su se objave da su britanski diplomatski službenici primećeni na protestima.

Uvek je Velika Britanija bila tajna, ali važna strana, koja razgrađuje domaće aktere i crpi geopolitičke koristi. Međutim, cilj nije promena Vučićevog režima, nego da on postane efikasniji u pregovaračkoj areni, po meri Zapada. Ne mogu, međutim, reći da nije izdržao – već drugi put se sprema na susret sa Putinom, ovoga puta u Pekingu. Ne treba se pitati o čemu će razgovarati“, piše ruski stručnjak.

Glavno pitanje sadašnjih rusko-srpskih odnosa je sudbina „Naftne industrije Srbije“ (NIS), kojom upravljaju „Gazprom“ i „Gazpromnjeft“, kaže.

Krajem decembra 2024. SAD su uvele sankcije svim stranim firmama „Gazpromnjefta“, uključujući NIS. Sada, mesecima, Srbija moli Vašington za odlaganje primene mera. Americi je, napominje, ovo već peti put odlaže sankcije – ali očigledno da tako neće ići večno.

„Međutim, očigledno je da se ovakvo stanje ne može dugo nastaviti. Pre ili kasnije, taj Damoklov mač će pasti, i šta će se tada desiti sa glavnim ruskim sredstvom u Srbiji veliko je pitanje. Ne može se isključiti mogućnost da bi, radi sprečavanja krizne situacije sa gorivom u zemlji, Beograd mogao da uvede spoljnu upravu nad sankcionisanom imovinom. To je izuzetno nepovoljan scenario za Moskvu“, upozorava ekspert.

Sa druge strane, na političkoj sceni Srbije danas nema lidera koji bi, posle Vučića, sačuvao odnose s Rusijom makar na trenutnom nivou. „Drugim rečima sa bilo kojim budućim predsednikom odnosi s Rusijom bi bili slabiji. Uz sve njegove multipolarne orijentacije Vučić je, u ovom momentu, najbolja opcija“.

Bondarenko piše i o događajima u susednoj državi Bosni i Hercegovini.

„Posle izdanog naloga za hapšenje za predsednikom entieta RS-a Miloradom Dodikom, ništa se neočekivano nije desilo. Dodik se slobodno kretao unutar i van svog entiteta — boravio je u Srbiji, Rusiji, Izraelu, putovao redovnim linijama i nigde nije bilo problema. Interpol je dva puta odbio zahtev za njegovo hapšenje. Ipak, Zapad u vidu Kristijana Šmita i vlasti BiH odlučio je da pritisak nastavi drugačije“, piše Bondarenko.

U avgustu je CIK BiH odredio nove izbore za predsednika RS-a 23. novembra 2025. Kao odgovor, Narodna skupština RS-a zakazala je za 25. oktobar – mesec dana pre zakazanih izbora – referendum o poverenju Dodiku.

Pitanje glasi: „Da li se slažete sa odlukama neizabranog stranog faktora Kristijana Šmita, neustavnim presudama BiH suda protiv predsednika RS, kao i odlukom CIK-a o oduzimanju mandata predsedniku RS Miloradu Dodiku?“

Odgovor je jasan  i to je prvi korak ka eventualnom odvajanju RS već sledeće godine. Redovni predsednički izbori trebalo bi da se održe oktobra 2026, piše ruski stručnjak.

„Ako ne bude pokušaja da se to pitanje reši silom, Dodik na čelu Republike Srpske mogao bi se pokazati kao još dugovečniji balkanski politički olimp od mnogih drugih“, predviđa za Nezavisimaja Gazeta Oleg Bondarenko, glavni i odgovorni urednik Balkanističkog projekta.