Kako je ukrajinski „Trojanski konj“ opekao Putina: Analiza operacije „Paukova mreža“

„Sanjala sam da će ti avioni postati pepeo. Nisam samo ja to želela. Hiljade stanovnika Marijupolja su to sanjali. Mnogi su umrli a da to nisu dočekali. Ja jesam. Pravda postoji na ovom svetu“.

Ona je sažela osećaj mračne satisfakcije koji vlada u Ukrajini. Ruski avioni su pomogli da se Marijupolj sravni sa zemljom tokom duge opsade 2022. godine, pri čemu je poginulo najmanje 20.000 stanovnika, ukazuje Olga Tokariuk, ukrajinska novinarka, istraživačica i saradnica Akademije u Čatam Hausu u Londonu, u analizi za CEPA.org.

Napad je postigao mnogo više od pukog osvetničkog udarca zbog brutalne upotrebe ruskog vazduhoplovstva u Marijupolju i drugim ukrajinskim gradovima tokom protekle tri godine.

Njegovi efekti se i dalje procenjuju, ali uključuju konkretne posledice poput ograničavanja sposobnosti Kremlja da napada Ukrajinu, ugrožavanja kredibiliteta ruske nuklearne vazdušne odbrane, kao i apstraktne posledice, poput straha među višim oficirima zbog ranjivosti njihove opreme.

Operacija, koju mnogi opisuju kao „Trojanac“, a zvanično nazvana „Paukova mreža“, planirana je 18 meseci.

Više od 100 ukrajinskih FPV dronova krišom je prebačeno u Rusiju, sakriveno u krovovima kamiona. Njihovi ruski vozači nisu imali pojma šta prevoze – sve dok dronovi nisu počeli da izlaze iz kamiona u blizini četiri ili više velikih ruskih vazdušnih baza.

Ukrajina tvrdi da je uništila trećinu ruskih strateških bombardera – oko 40 aviona vrednih više od 7 milijardi dolara.

Ti brojevi još nisu potvrđeni, a satelitski snimci za sada pokazuju da je najmanje 11 strateških bombardera uništeno, a još jedan oštećen, od procenjenih 80 operativnih aviona.

Operacija je bila mnogo više od pukog propagandnog poteza. Njeni efekti su ozbiljni, dugotrajni i mogli bi se smatrati istorijskim zbog svog uticaja.

Još jednom je pokazano da Ukrajina može preneti rat duboko na teritoriju Rusije. Najudaljenija meta bila je skoro 4.800 kilometara od ukrajinske granice. Operacija je još jednom naglasila razliku u ciljevima: dok Rusija redovno gađa civile, ukrajinske oružane snage gađaju rusku vojnu mašineriju.

Ukrajina, zemlja bez mornarice, potopila je veći deo ruske Crnomorske flote i naterala ostatak da se skloni u udaljene luke. Ukrajina, zemlja bez sopstvene strateške avijacije, ozbiljno je oslabila rusku flotu strateških bombardera.

Ova operacija takođe ističe ukrajinsku domišljatost i sposobnost da se pronađu maštovita rešenja u borbi protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja. Tako složena operacija, pod nadzorom predsednika Zelenskog, zahtevala je koordinaciju i učešće različitih institucija – uključujući oružane snage, obaveštajne službe, vladu i tajne saradnike unutar Rusije.

Zahtevala je visok nivo operativne bezbednosti i tajnosti – tokom dužeg vremenskog perioda – kako bi bila uspešna. Ukrajina je pokazala da je institucionalno snažna i sposobna za izuzetne stvari.

Na kraju, ali ne i manje važno, uspeh operacije „Paukova mreža“ bio je moguć zahvaljujući visokom stepenu suverenosti i nezavisnog odlučivanja Ukrajine.

Ni američka administracija ni evropske vlade nisu bile obaveštene da Ukrajinci planiraju napade dronovima na ruske avione u tolikom obimu. Nakon godina oslanjanja na zapadno oružje dugog dometa koje je dolazilo uz određena ograničenja – poput zabrane upotrebe na teritoriji Rusije – korišćenje ukrajinskih dronova značilo je da su ruke Kijevu bile odvezane i da nije morao tražiti dozvolu za napad.

Takođe se može tvrditi da je Ukrajinu na ovako smeo potez podstakla nevoljnost predsednika Trampa da produži vojnu pomoć. Iako Ukrajina i dalje polaže nade u američku podršku, sada zna da će možda morati da se osloni na sopstvene resurse – i ispostavilo se da Kijev i te kako ima adute u rukavu.