„Orban računa na Trampa da ga spasi poraza na izborima“: Šta je sve dogovoreno u Beloj kući?

Orban, dugogodišnji Trampov saveznik, boravio je prošle nedelje u Vašington na sastanak s američkim liderom.

Po povratku u Budimpeštu, populističko-nacionalistički mađarski premijer rekao je svojoj delegaciji da su Sjedinjene Države pristale da obezbede Budimpešti „finansijski štit“, piše Politico.

„Određeni briselski instrumenti koji su mogli da se koriste protiv Mađarske sada se mogu smatrati neefikasnima. Ideja da se mađarska ekonomija može ugušiti sa finansijske strane sada se može zaboraviti“, izjavio je, prema navodima lokalnih medija, dodajući: „Ovo smo rešili s Amerikancima.“

Posle 15 godina na vlasti, Orbán se suočava s mogućim porazom na nacionalnim izborima sledećeg proleća — a mogućnost američke finansijske pomoći podseća na nedavni Trampov potez da spase još jednog ideološkog saveznika, Javiera Mileija u Argentini.

Orbanove izjave, koje aludiraju na sredstva EU namenjena Mađarskoj, ali zamrznuta zbog zabrinutosti oko nazadovanja u oblasti vladavine prava, izazvale su u ponedeljak pitanja Petera Mađara, lidera mađarske opozicije koja trenutno vodi u anketama ispred vladajućeg Fidesa.

„Zašto je bio potreban takav ‘finansijski štit’? Da li postoji opasnost od državnog bankrota? Na šta bi Viktor Orban potrošio trilione forinti američkih zajmova? Zašto zadužuje svoje građane umesto da vrati kući 8 triliona forinti iz fondova EU koji pripadaju Mađarima?“ upitao je Mađar u objavi na društvenim mrežama.

U posebnoj poruci dodao je: „Zašto je Orban tajno pregovarao o ogromnom paketu finansijskog spasavanja?“

Mađarski medij Valasz Online izvestio je da su Donald Tramp i Viktor Orban možda postigli dogovor o valutnom svopu između centralnih banaka svojih zemalja — sličnom sporazumu o stabilizaciji deviznog kursa u vrednosti od 20 milijardi dolara, koji je Argentina potpisala sa Sjedinjenim Državama prošlog meseca — što bi u suštini predstavljalo paket finansijskog spasavanja za Budimpeštu.

Ako je to tačno, bio bi to drugi put da Tramp obezbeđuje finansijsku pomoć desničarskom saveznika uoči ključnih izbora, nakon što je odobrio paket pomoći za Haviera Mileija, libertarijanskog predsednika Argentine.

Taj potez, koji je organizovao američki ministar finansija Skot Besent uključivao je direktne američke kupovine argentinskih pezosa i valutni svop od 20 milijardi dolara, kojim je Buenos Ajres dobio pristup američkim dolarima.

Besent je tada najavio i planove za dodatno obezbeđivanje još 20 milijardi dolara privatnog finansiranja, iako taj novac do danas nije materijalizovan.

Postoje, međutim, i značajne razlike koje čine bilo kakav dogovor Vašingtona i Budimpešte teže shvatljivim.

Mađarska narodna banka (MNB) nema uspostavljen dolar-svop s američkim Federalnim rezervama, niti ima formalni mehanizam podrške (backstop) tj. dogovor o finansijskoj pomoći u slučaju fiskalne krize sa Fed.

Nasuprot tome, Mađarska ima svop aranžman za evro sa Evropskom centralnom bankom (ECB), a u slučaju da ECB ne bi mogla ili htela da pomogne, mogla bi se obratiti i Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).

Portparoli Bele kuće i američkog Ministarstva finansija nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar.

Veliki deo ovoga za sada je, blago rečeno, teorijski, jer je Mađarska u znatno boljoj ekonomskoj situaciji od Argentine – i ne treba joj paket finansijskog spasavanja.

Poput mnogih zemalja Evropske unije, Mađarska ima slab privredni rast, ali glavni rizici po njenu finansijsku stabilnost pod vođstvom Viktora Orbána odnose se na mogućnost udaljavanja od EU.

Paralela s Argentinom

Američka intervencija u Argentini pokazala se kao politički uspeh za predsednika Haviera Mileija, čija je partija 27. oktobra ostvarila ubeđljivu pobedu na vanrednim izborima, što mu je omogućilo da nastavi sa radikalnom ekonomskom reformom zemlje.

Donald Tramp je slavodobitno komentarisao ishod, rekavši da je ta operacija „donela mnogo novca Sjedinjenim Državama“.

Njegov ministar finansija Skot Besent dodao je da je američka investicija „ostvarila profit“. Ipak, Bela kuća nije objavila nikakve detalje o stvarnom obimu američkog učešća niti o navodnoj zaradi.

Trampov paket pomoći izazvao je političke reakcije u SAD-u, i od demokrata i od nekih republikanaca, koji su kritikovali administraciju zbog pružanja pomoći političkom savezniku – što, po njihovom mišljenju, može pogodovati bogatim hedž fondovima, dok se pritom rizikuje novac američkih poreskih obveznika na zemlju poznatu po čestim bankrotima.

Besent je branio intervenciju rekavši da je cilj bio suprotstaviti se rastućem uticaju Kine u Latinskoj Americi i, šire gledano, ponovno uspostaviti američku ekonomsku moć u zapadnoj hemisferi – uporedivši američko angažovanje u Argentini sa nekom vrstom „ekonomske Monroove doktrine“.

Trampovi odnosi sa Budimpeštom i Buenos Ajresom pokazuju očigledne paralele – u oba slučaja reč je o pokušaju da se ojačaju ključni partneri u regionima gde mnogi lideri nisu prirodni saveznici američkog predsednika i njegove MAGA agende.

Bela kuća je takođe stala na Orbanovu stranu u njegovom odbijanju da prekine kupovinu ruske nafte, uprkos naporima EU da se odvikne od uvoza iz Moskve.

Nakon sastanka s Trampom, Mađarska je dobila jednogodišnje izuzeće od američkih sankcija na rusku energetiku.

Dalja finansijska podrška iz Vašingtona mogla bi dodatno osnažiti Orbana, koji je već dugo trn u oku Briselu, da zauzme još tvrđe, anti-briselske stavove.