Trampov potez šokirao evropske populiste, među njima i Vučića: Najveću cenu mogao bi platiti Orban

Nakon američkog napada na Venecuelu, postalo im je jasno da Tramp predstavlja pretnju i za njih, piše Dojče Vele.

Jedna od stalnih tvrdnji Orbana: da je Tramp bio predsednik 2022. godine, Rusija ne bi započela rat protiv Ukrajine. Tramp je postao ključna figura u Orbanovoj „retorici mira“ – koja je sada temelj Orbanove predizborne kampanje, piše Deutsche Welle.

Međutim, kada je „čovek mira“ 3. januara napao Venecuelu i izdao naređenje za otmicu diktatora Nikolasa Madura, na Orbanovim komunikacionim kanalima satima je vladala tišina šoka.

Uveče su na Fejsbuk stranici premijera objavljene dve suvoparne rečenice: „Nema mađarskih žrtava ili povređenih nakon vojne akcije u Venecueli“, a vlada je u stalnom kontaktu sa mađarskim ambasadama u regionu kako nijedan Mađar ne bi bio ugrožen.

Tek dva dana kasnije, Orban je na svojoj redovnoj konferenciji za novinare početkom godine našao objašnjenje za Trampov napad na Venecuelu. Radi se o „uklanjanju narko-države“.

To je, prema Orbanu, „dobra vest“ za Mađarsku. Kasnije je premijer na Fejsbuku objavio kratki video u kojem su mađarski policajci u akciji protiv droge. O međunarodnom pravu Orban još uvek šuti. A da Tramp ne bi sada bio prikazan kao „čovek rata“, Orban govori o „venecuelanskoj krizi“.

Iznenađeni i šokirani

Napad koji je Tramp naredio na Venecuelu i otmica Madura iznenadio je evropske države, od kojih mnoge važe za pro‑američke – posebno one u kojima su na vlasti populisti i Trampovi obožavatelji.

Iako mnogi od njih sami vladaju mimo postojećih pravnih normi ili ih prilagođavaju svojim potrebama, nakon napada na Venecuelu kod njih uglavnom vlada kombinacija šoka i tišine, a kod nekih i zaprepašćenost.

Mađarski novinar Imre Para‑Kovač analizira atmosferu u regionu za mađarski nedeljnik HVG: „Venecuela je prva. Ali i praznoglavi evropski političari mogli bi se vrlo brzo naći u njujorškom zatvoru.“

A poljski novinar Artur Bartkievič je u listu Rzeczpospolita upozorio: „Na horizontu se pojavljuju vrlo tamni oblaci.“ Poljska stručnjakinja za bezbednost Justina Gotkovska ocenjuje u objavi na Fejsbuku da će Rusija „testirati spremnost SAD da brane trenutne granice.“

Ćutnja suverenista

Nije jasno da li je poljski populistički predsednik Karol Navrocki svestan svega jer je do danas ćutio o Venecueli. U poljskom desnom populističkom i ekstremističkom taboru uglavnom vlada ćutnja i stav da se treba što manje izjašnjavati, kako ne bi uvredili svog dugogodišnjeg saveznika — SAD.

Ministar spoljnih poslova Radoslav Šikorski sarkastično je napisao na platformi X: „Prošao je još jedan dan u kojem naši suverenisti ne brane suverenitet Venecuele. Znači li to da ga brane samo od Evropske unije koja im ne preti?“

U Češkoj je desničarski populista Andrej Babiš, koji je pre nekoliko nedelja ponovo postao premijer, takođe reagovao oprezno i sa pomalo pogođenim tonom: „Nadam se da će sve ovo dovesti do toga da građani Venezuele mogu uživati u slobodi i demokratiji i da će izabrati demokratsku vladu.“

Babiš, milijarder koji se ponekad naziva „češkim Trampom“, poznat je po tome što brzo menja svoje političke stavove, u zavisnosti od političke situacije ili ličnih interesa. Protiv njega se već godinama vodi istraga zbog subvencijske prevare, a kritike izaziva i zbog sukoba interesa između politike i poslovnih aktivnosti.

Ficova užasnutost

Za razliku od svojih srednjoevropskih saveznika u Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj, slovački premijer Robert Fico reagovao je drugačije: „Međunarodno pravo više ne važi, vojne sile se koriste bez mandata UN-a, a svi koji su veliki i moćni rade šta žele da bi ostvarili svoje interese,“ napisao je Fico samo nekoliko sati nakon američkog napada na Venecuelu, ogorčeno na Fejsbuku.

„Kao premijer male zemlje, moram odlučno odbaciti takvo kršenje međunarodnog prava. Zanimljivo je kako će EU reagovati na napad na Venezuelu koji zaslužuje osudu.“

Dan kasnije, Fico je ublažio ton i rekao da će učiniti sve da Slovačka „nikada ne bude uvučena u vojne avanture“. Inače, dodao je, njegovoj zemlji ne preostaje mnogo osim da „pasivno svedoči“ u sukobu između SAD-a i Venecuele.

Fico se, za razliku od Navrockog, Babiša i Orbana, distancira od Trampa.

Slovački premijer je nominalno socijaldemokrata, ali se u poslednjim godinama sve više profilisao kao nacionalistički desničarski populista.

Sada pokušava da transformiše Slovačku po Orbanovom modelu, a kritike sve češće naziva anti-slovačkom zaverom, posebno nakon atentata na njega u maju 2024. godine, koji je jedva preživeo.

Pretnja moći srpskog predsednika

Sa istim užasom reagovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić na američki napad na Venecuelu: „Međunarodni pravni poredak i Povelja UN-a više ne funkcionišu,“ rekao je Vučić na sastanku Nacionalnog saveta za bezbednost u Beogradu 3. januara. „Svetom sada vlada zakon nasilja, zakon jačeg, i to je jedino načelo moderne politike koje danas postoji u svetu.“

Ove reči, izvučene iz usta srpskog vladara, zvuče pomalo groteskno, a pomalo i cinično.

Vučić vlada najvećom zemljom Balkana već više od deset godina autokratski, često na rubu zakonitosti.

Pokušao je steći naklonost Trampa na razne načine, poslednji put sa kontroverznim projektom nekretnina u Beogradu, koji je vodio Trampov zet Džared Kušner, ali taj projekat je propao.

Trenutno je srpska naftna industrija (NIS) pod velikim pritiskom zbog američkih sankcija protiv ruskog energetskog sektora. Osim toga, Vučićevu moć već više od godinu dana ugrožavaju protesti.

Usamljeni vladari

Generalno, Trampova politika u centralnoj i jugoistočnoj Evropi pokazuje koliko su nacionalistički i populistički vladari sa svojim specifičnim interesima usamljeni.

To je posebno vidljivo kod mađarskog premijera Orbana, koji godinama pokušava da stvori moćnu alijansu desničarskih populista i ekstremista, ali sa vrlo umerenim uspehom.

Orban bi mogao postati najveća žrtva politike čoveka kojeg je godinama obasipao laskanjima.

Mađarski premijer se dugo hvalio time što je najverniji i najbliži Trampov saveznik u Evropi, i tvrdio da je on, zajedno sa Trampom, za mir u Evropi i svetu – dok su u Briselu „ratni huškači“ na vlasti. Ovaj narativ je sada urušen.