Ovo je moćno oruđe Evrope protiv Rusije: Nobelovac Džozef Stiglić predlaže sledeće

Sam Tramp je ili žrtva dezinformacija ili je voljan učesnik u pokušaju da se Amerikanci obmanu o uzrocima i posledicama rata,ukazuje Nobelovac Džozef Stiglic, profesor na Kolumbija univerzitetu u kolumni za Gardijan.

Trampove laži uključuju tvrdnju da je Ukrajina podjednako kriva za rat, da Vladimir Zelenski „nema karte“ da okonča sukob pod povoljnim uslovima i da Ukrajina ne bi mogla da se odbrani bez pomoći SAD.

Pa ipak, ceo svet zna da je Rusija pokrenula ničim izazvanu invaziju, i svi se sećamo prvih nedelja, kada su Ukrajinci hrabro branili liniju fronta od 2800 kilometara od navodno nadmoćne vojske, mnogo pre nego što su stigle isporuke zapadne artiljerije, oklopnih vozila i sistema protivvazdušne odbrane.

Sramotna scena u Ovalnom kabinetu 28. februara istakla je Trampovo neprijateljstvo prema Zelenskom i naklonost Vladimiru Putinu.

Da li samo Tramp voli autoritarne ličnosti koje su ispunile njegove sopstvene ambicije? Ili je to da Putin ima kompromat o Trampu (kao što se naširoko sumnjalo tokom njegovog prvog mandata)?

U svakom slučaju, Tramp odbacuje samu ideju vladavine prava jer je podređuje političkom interesu: zakon treba koristiti kada služi interesima predsednika a ignorisati kada ne služi.

Sporazumi između zemalja (čak i one koje je on potpisao) mogu se po svojoj volji kršiti.

SAD, sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Rusijom, obećale su da će braniti teritorijalni integritet Ukrajine pre 30 godina prema Budimpeštanskom memorandumu, potpisanom u decembru 1994.

U zamenu, Ukrajina je pristala da se odrekne trećeg po veličini nuklearnog arsenala na svetu, nasleđenog od Sovjetskog Saveza.

Rusija je prekršila sporazum kada je izvršila invaziju i nezakonito anektirala Krim 2014. godine, a sada su Ukrajinu izdale dve strane u sporazumu.

Trampovo odbijanje da poštuje američku reč je sramotno. Ukrajinci su podržali svoj kraj dogovora i očekivali su da će to učiniti i SAD.

Ove izdaje imaju smrtonosne implikacije, i to ne samo za Ukrajinu. Decenijama se evropska bezbednost oslanjala na član 5 NATO ugovora, prema kojem je napad na jednu članicu napad na sve.

Ipak, sada je očigledno da će SAD braniti Evropu samo ako to služi onome što Tramp veruje da su njegovi interesi.

Međunarodno pravo i ugovorne obaveze njemu ne znače ništa, kao što ne znače ništa Putinu.

Evropljani se mire sa ovom surovom realnošću. Najneposredniji zadaci su stvaranje samodovoljnih odbrambenih snaga i odlučivanje šta da se radi sa 220 milijardi dolara u ruskoj suverenoj imovini (od 300 do 350 milijardi dolara imobilisanih 2022.) koja se sada nalazi u evropskim jurisdikcijama.

U junu 2024. G7 je pristala da iskoristi kamatu (50 milijardi dolara) od ove imovine za pružanje finansijske pomoći Ukrajini, a Evropska komisija je izvršila prvu isplatu od 3 milijarde dolara u januaru.

Ali s obzirom na to da će SAD verovatno prekinuti sopstvenu finansijsku pomoć, ova polumera više nije dovoljna. Evropa mora da ide dalje tako što će zapleniti svu rusku imovinu pod svojom kontrolom.

Ranije smo tvrdili da ova sredstva treba da se koriste za finansiranje rekonstrukcije Ukrajine, budući da šteta izazvana ruskom agresijom daleko premašuje 220 milijardi dolara.

Ali sada je novac potreban još hitnije. Ne može se obnoviti zemlja koja je još uvek pod napadom i delimičnom okupacijom.

Pravda i zdrav razum nalažu da ovi resursi idu za finansiranje odbrane Ukrajine.

Evropa može da koristi sve pravne manevre koji su joj potrebni – bitno je da Ukrajina odmah dobije novac, kako bi mogla da kupi vojnu opremu i popravi infrastrukturu koju Rusija neprestano uništava.

Ne može biti govora o odgovornosti. Rusiji ne bi trebalo dozvoliti da tvrdi da je imovina pravno zaštićena u vreme kada uništava vladavinu zakona i slobodno konfiskuje zapadnu imovinu u okviru svoje nadležnosti.

Štaviše, stavljanje sredstava na raspolaganje Ukrajini bilo bi u sopstvenom interesu Evrope.

Šta god da Ukrajina potroši na svoju odbrambenu industriju, na kraju će ojačati odbrambene kapacitete Evrope i stimulisati njenu posrnulu ekonomiju.

Nema vremena za gubljenje. Korišćenje sredstava kao kolaterala za buduću međunarodnu komisiju za potraživanja, kao što je predloženo, izazvalo bi neprihvatljiva odlaganja.

Plima autoritarizma raste i Evropa je postala svetski bedem protiv toga. Evropske vrednosti i odbrana građanskih sloboda, demokratije i ljudskih prava na globalnom nivou su u pitanju.

Kako je nedavno rekao Emanuel Makron:“Evropa treba da ponovo otkrije ukus rizika, ambicije i moći“.

Ako on i drugi evropski lideri žele da ispune svoju retoričku podršku Ukrajini nakon debakla u Ovalnom kabinetu, moraju da iskoriste trenutak, što znači da zaplene imovinu Rusije.

Ukrajina brani celu Evropu. Evropa ne sme da se krije iza legalističkih izgovora.