Australija će priznati Palestinu: Koje su države to već učinile, a koje planiraju?

Da će priznati Palestinu nedavno su saopštile i Francuska i Kanada, ali i Velika Britanija koja je ukazala da će to učiniti ukoliko Izrael ne pristane na prekid vatre i ne krene ka miru.

„Rešenje o dve države je najbolja nada čovečanstva za prekid ciklusa nasilja na Bliskom istoku i okončanje sukoba i patnje“ u Gazi, rekao je premijer Australije Entoni Albanez.

„Australija će priznati pravo palestinskog naroda na sopstvenu državu“, rekao je lider laburista novinarima u Kanberi. „Mir može biti samo privremen“ dok Izraelci i Palestinci ne budu imali svoje države, rekao je.

Albaneze je rekao da je dobio uveravanja od Palestinske uprave da „teroristima Hamasa neće biti dato mesto ni u jednoj budućoj palestinskoj državi“.

Međunarodni pritisak raste na izraelsku vladu da pronađe rešenje za sukob, koji je doveo do teške humanitarne krize u opkoljenoj palestinskoj enklavi, u kojoj živi oko 2,4 miliona ljudi.

Priznanje Palestine razmatra i Novi Zeland. „Nameravamo da procenimo pitanje (priznavanja države Palestine) i da delujemo u skladu sa principima, vrednostima i nacionalnim interesima Novog Zelanda“, rekao je ministar spoljnih poslova Vinston Piters, govoreći o tekućoj „humanitarnoj katastrofi“ u Gazi.

On je naznačio da će odluka biti objavljena u UN u septembru.

Kada je francuski predsednik Emanuel Makron najavio priznanje Države Palestine, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je ocenio da takav potez Francuske „nagrađuje teror“ nakon napada Hamasa u Izraelu 7. oktobra 2023. godine, a američki državni sekretar Marko Rubio je rekao da SAD „snažno odbacuju“ Makronovu objavu, te je odluku opisao kao „nepromišljenu“.

Priznanje palestinske države u septembru je najavila i Malta.

Španija, Irska i Norveška su formalno priznale palestinsku državu krajem maja prošle godine, uz obrazloženje da je to pokušaj da se pažnja ponovo usmeri na napore za pronalaženje političkog rešenja za rat na Bliskom istoku.

Kako je preneo BBC, one su izrazile nadu da će zajedničkim delovanjem podstaći druge evropske zemlje da slede taj primer u diplomatskom naporu koji bi mogao pomoći u obezbeđivanju prekida vatre u Gazi i oslobađanju talaca koje drži Hamas.

Izrael je povukao svoje ambasadore iz Irske, Norveške i Španije i formalno ukorio njihove izaslanike u Tel Avivu.

Analitičari kažu da ove objave odražavaju duboko nezadovoljstvo izraelskim vođenjem rata u Gazi, u kojem su ubijene desetine hiljada Palestinaca, a stanovništvo od oko dva miliona ostalo u stanju ekstremne siromaštva i gladi, piše Njujork tajms.

Većina zemalja u Ujedinjenim nacijama – 147 od 193 – već priznaje palestinsku državu, koja trenutno ima status posmatrača u UN.

Priznanje je dalo i 14 od 32 zemlje NATO.

Do sada je Palestinu priznala Albanija, Bugarska, Češka, Mađarska, Island, Crna Gora, Poljska, Rumunija, Norveška, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Turska.

Među Grupom 20 industrijalizovanih zemalja, deset već priznaje palestinsku državu. Velika Britanija, Kanada i Francuska bi taj ukupan broj povećale na 13.

Palestinu priznaju Argentina, Brazil, Kina, Indija, Indonezija, Meksiko, Rusija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Turska.

Trenutno jedanaest od 27 članica Evropske unije – Poljska, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Češka, Irska, Slovačka, Slovenija, Švedska, Španija, Kipar – priznaje Palestinu kao državu.

Njujork tajms napominje da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ima pet stalnih članica: Britaniju, Kinu, Francusku, Rusiju i Sjedinjene Američke Države.

Potezi Francuske i Britanije ostavili bi Sjedinjene Američke Države kao jedinu stalnu članicu koja ne priznaje palestinsku državu.

Prošle godine SAD su blokirale Savet bezbednosti da nastavi sa palestinskim zahtevom da bude priznata kao punopravna članica Ujedinjenih nacija.

Glasanje je bilo 12 za rezoluciju i jedan – Sjedinjene Američke Države – protiv, uz uzdržane glasove Britanije i Švajcarske.

Kada je reč o našem regionu, Palestinu priznaju Bosna i Hercegovina, Crna Gora, kao i Srbija.

Priznanje Palestini su do sada dali i Avganistan, Alžir, Angola, Antigva i Barbuda, Jermenija, Azerbejdžan, Bahrein, Bangladeš, Barbados, Belorusija, Belize, Benin, Butan, Bolivija, Bosna i Hercegovina, Bocvana, Brunej, Burkina Faso, Burundi, Kambodža, Zelenortska Ostrva, Centralnoafrička Republika, Čad, Čile, Kolumbija, Komori, Republika Kongo, Kostarika, Obala Slonovače, Kuba, Severna Koreja, DR Kongo, Džibuti, Dominika, Dominikanska Republika, Ekvador, Egipat, El Salvador, Ekvatorijalna Gvineja, Esvatini, Etiopija, Gabon, Gambija, Gruzija, Gana, Grenada, Gvatemala, Gvineja, Gvineja Bisao, Gvajana, Haiti, Honduras, Iran, Irak, Jamajka, Jordan, Kazahstan, Kenija, Kuvajt, Kirgistan, Laos, Liban, Lesoto, Liberija, Libija, Madagaskar, Malavi, Malezija, Maldivi, Mali, Mauritanija, Mauricijus, Mongolija, Maroko, Mozambik, Namibija, Nepal, Nikaragva, Niger, Nigerija, Oman, Pakistan, Papua Nova Gvineja, Paragvaj, Peru, Filipini, Katar, Ruanda, Sveti Kits i Nevis, Sveta Lucija, Sveti Vinsent i Granadi, Sao Tome i Prinsipe, Senegal, Srbija, Sejšeli, Sijera Leone, Somalija, Južni Sudan, Šri Lanka, Sudan, Surinam, Sirija, Tadžikistan, Tajland, Bahami, Istočni Timor, Togo, Trinidad i Tobago, Tunis, Turkmenistan, Uganda, Ukrajina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Tanzanija, Urugvaj, Uzbekistan, Vanuatu, Venecuela, Vijetnam, Jemen, Zambija, Zimbabve.

Palestina je država koja postoji i ne postoji, ukazuje BBC.

Ima veliki stepen međunarodnog priznanja, diplomatske misije u inostranstvu i timove koji se takmiče u sportskim takmičenjima, uključujući Olimpijske igre.

Ali zbog dugotrajnog spora Palestinaca sa Izraelom, nema međunarodno dogovorene granice, nema glavni grad niti vojsku.

Zbog izraelske vojne okupacije, na Zapadnoj obali, palestinska vlast, uspostavljena nakon mirovnih sporazuma 1990-ih, nema potpunu kontrolu nad svojom zemljom ili narodom. Gaza, gde je Izrael takođe okupaciona sila, nalazi se usred razornog rata.

S obzirom na njen status kao neke vrste kvazi-države, navodi BBC, priznanje je neizbežno donekle simbolično. Predstavljaće snažnu moralnu i političku izjavu, ali će malo toga promeniti na terenu.

Ali simbolika je jaka. Kao što je britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami istakao tokom svog govora u UN u utorak, „Britanija nosi poseban teret odgovornosti da podrži rešenje o dve države“.

On je zatim citirao Balfurovu deklaraciju iz 1917. godine – koju je potpisao njegov prethodnik na mestu ministra spoljnih poslova Artur Balfur – kojom je prvi put izražena podrška Britanije „uspostavljanju nacionalnog doma za jevrejski narod u Palestini“.

Ali ta deklaracija, rekao je Lami, došla je sa svečanim obećanjem „da se ništa neće učiniti što bi moglo ugroziti građanska i verska prava postojećih nejevrejskih zajednica u Palestini“.

Pristalice Izraela često su isticale da se lord Balfur nije eksplicitno pozivao na Palestince niti je govorio o njihovim nacionalnim pravima.

Ali teritorija ranije poznata kao Palestina, kojom je Britanija vladala kroz mandat Lige naroda od 1922. do 1948. godine, dugo se smatra nedovršenim međunarodnim poslom.
Izrael je nastao 1948. godine, ali su napori da se stvori paralelna država Palestina propali iz mnoštva razloga.

Kao što je Lami rekao, političari „su se navikli da izgovaraju reči ‘rešenje o dve države’“.

Ova fraza se odnosi na stvaranje palestinske države, pored Izraela, na Zapadnoj obali, uključujući Istočni Jerusalim i Pojas Gaze, uglavnom u skladu sa onim što je postojalo pre arapsko-izraelskog rata 1967. godine.

Ali međunarodni napori da se postigne rešenje o dve države nisu urodili plodom, a izraelska kolonizacija velikih delova Zapadne obale, nezakonita prema međunarodnom pravu, pretvorila je koncept u uglavnom prazan slogan.

Ako Velika Britanija i Francuska priznaju palestinsku državu sledećeg meseca, Palestina bi imala podršku četiri od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN – druge dve su Kina i Rusija.

Ovo će ostaviti SAD, ubedljivo najjačeg saveznika Izraela, u manjini.

Potpredsednik SAD Džej Di Vens ponovio je da SAD nemaju planove da priznaju palestinsku državu, navodeći nedostatak funkcionalne vlade.

Nekoliko američkih predsednika izrazilo je podršku eventualnom stvaranju palestinske države. Ali Donald Tramp nije jedan od njih. Pod njegove dve administracije, politika SAD je u velikoj meri bila naklonjena Izraelu.

Bez podrške najbližeg i najmoćnijeg saveznika Izraela, nemoguće je videti mirovni proces koji bi vodio do konačnog rešenja o dve države, ukazuje BBC.

Vašington je priznao Palestinsku upravu, na čijem je čelu trenutno Mahmud Abas, od sredine 1990-ih, ali je odustao od priznanja stvarne države.