Pašinijan protiv Katolikosa: Šta stoji iza kampanje jermenskog premijera protiv crkve?

Spor je doveo do hapšenja, javnih optužbi i suprotstavljenih narativa o identitetu Jermenije, upravljanju, geopolitičkoj orijentaciji – i o tome da li premijer poštuje Ustav zemlje.

Ovaj sukob mogao bi preoblikovati politički pejzaž Jermenije i odnose s dijasporom uoči parlamentarnih izbora u junu naredne godine.

O čemu je spor?

Vlada tvrdi da cilja na korupciju i ukorenjene poslovne interese unutar crkve, koja pripada orijentalnoj pravoslavnoj tradiciji.

Na primer, crkva, koja je po zakonu oslobođena poreza na imovinu, optužena je da koristi ovu pogodnost za bogaćenje. Međutim, nijedna zvanična pravna presuda niti nezavisna verifikacija do sada nije potvrdila ove tvrdnje.

Pašinijan je optužio Garegina II da je prekršio zavet celibat time što je navodno postao otac deteta i da predstavlja „pretnju nacionalnoj bezbednosti Jermenije“.

Premijer je takođe nagovestio da Garegin II i osobe bliske njemu – uključujući njegovog brata, koji je poglavar eparhije u Rusiji – imaju veze sa stranim obaveštajnim službama.

U nedavnom obraćanju parlamentu, Pašinijan je rekao: „Ne treba mi katolikos koji mene pokorno sluša; treba mi katolikos koji ne sluša višeg poručnika strane obaveštajne službe i koji ne izveštava poručnike strane obaveštajne službe na dnevnoj osnovi.“

Crkva insistira da vlada prekoračuje svoja ustavna ovlašćenja.

Servis Radija Slobodna Evropa (RSE) za Jermeniju kontaktirao je Istražni komitet, koji vodi preliminarne istrage ozbiljnih krivičnih dela, kao i Kancelariju glavnog tužioca i Nacionalnu bezbednosnu službu, i saznao da nikada nije otvoren krivični predmet protiv Garegina II.

Kako je došlo do eskalacije?

Tenzije između crkve i države produbile su se nakon drugog rata Jermenije sa Azerbejdžanom oko otcepljene regije Nagorno-Karabah 2020. godine.

Rat je trajao šest sedmica pre nego što je stupilo na snagu primirje uz posredovanje Rusije, a rezultat je bio gubitak kontrole Jermenije nad delovima regiona.

U septembru 2023. godine Baku je potpuno preuzeo Karabah od jermenskih separatista nakon munjevite ofanzive.

Između aprila i juna 2024. godine, crkveni sveštenik Bagrat Galstanian predvodio je proteste – najveće tokom Pašinijanovog mandata – zbog onoga što smatra teritorijalnim ustupcima Jermenije Azerbejdžanu.

U to vreme služio je kao biskup eparhije Tavush, gde su četiri sela vraćena Azerbejdžanu nakon što su bila pod jermenskom kontrolom od prvog rata za Nagorno-Karabah, koji je završen 1994. godine.

Galstanian je kasnije uhapšen pod optužbom za planiranje državnog udara i pokušaj preuzimanja vlasti. Od aprila 2024. godine, četiri arhiepiskopa su uhapšena pod različitim optužbama.

Optužbe o vezama s Rusijom

Kada je Galstanian uhapšen, Rusija je reagovala oštrim tonom, a ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pozvao je na prekid onoga što je nazvao „neopravdanim napadima“ na crkvu, koju je opisao kao „jedan od ključnih stubova jermenskog društva“.

Jermenski ministar spoljnih poslova Ararat Mirzojan (Mirzoyan) uzvratio je optužbom da se Moskva meša u unutrašnje poslove Jermenije.
Neki analitičari tvrde da crkveni lideri, uključujući Garegina II, održavaju bliske veze s Rusijom.

„Postoji ruska povezanost s poglavarom crkve“, rekao je Ričard (Richard) Giragosian, direktor Regionalnog centra za studije sa sedištem u Jerevanu, za RSE.

Godine 2023. ruski predsednik Vladimir Putin dodelio je Gareginu II Orden časti za njegov „veliki doprinos razvoju kulturno-humanitarnih veza između Rusije i Jermenije“.

Giragosian dodaje da, iako optužbe o korupciji i vezama s Rusijom mogu biti opravdane, reakcija vlade je represivna: „Mislim da se vlada zanela. Ovo je osveta. Previše je lično.“

Optužbe da crkva ima veze s Rusijom pojavljuju se u trenutku kada jermenska vlada ima pogoršane odnose s Moskvom. Pašinijan tvrdi da je Rusija napustila Jermeniju tokom rata 2020. godine, što je podstaklo strateški zaokret prema EU i drugim zapadnim partnerima.

„Prava Jermenija“

Pozadina sukoba između crkve i države je Pašinijanova doktrina „Prava Jermenija“. Prema premijeru, Jermenija bi trebala ponovo usmeriti nacionalni identitet na Republiku Jerrmeniju, a ne na teritorije izvan svojih granica.

Pašinijan je rekao da fokusiranje na istorijsku domovinu Jermenaca, koja uključuje delove Turske i Azerbejdžana, samo stvara geopolitičku ranjivost i ostavlja prostor za rusko uplitanje.

Predstojeći izbori

Sukob između crkve i države dolazi u osetljivom trenutku za Jermeniju jer se zemlja približava parlamentarnim izborima u junu.

Analitičar Giragosian upozorava da vlada „ide predaleko, prebrzo“, potkopavajući pravne norme i poverenje javnosti.

„Ako se ovaj sukob nastavi i sledeće godine, vlada će trpiti zbog pogoršanih odnosa s dijasporom i biće viđena kao nepotrebno osvetoljubiva“, dodaje on.

Kritičari vladinih postupaka kažu da hapšenja sveštenstva i istrage protiv crkve narušavaju ustavnu podelu crkve i države.

Još jedna osetljiva tema je mirovni sporazum Jermenije sa Azerbejdžanom. Iako su predsednici obe zemlje inicirali nacrt mirovnog sporazuma u avgustu, puni ugovor još nije formalno potpisan niti ratifikovan.

Premijer, međutim, ne odustaje od pritiska, nedavno potvrdivši da je naredio Nacionalnoj bezbednosnoj službi da cenzuriše crkvene službe tako što je sveštenicima naloženo da ne spominju ime Garegina II tokom liturgija.

Pašinijan je branio svoje postupke, rekavši da kritikuje katolikosa kao obični vernik koji poziva na reformu crkve, a ne kao premijer.