Plenković u Minhenu naveo šta je jedna od najvećih pretnji vrednostima EU

Govoreći poslednjeg dana bezbednosne konferencije u Minhenu, Plenković, otac troje maloletne dece, rekao je da ga smatraju „najvećim neprijateljem“ kada im uzme mobilne telefone iz ruku.

„Količinu vremena potrošenu na nebitan sadržaj razume svako ko ima malu decu“, naveo je Plenković.

„To postaje ključni problem – kako to utiče na one koji su danas veoma mladi i šta će misliti za 15, 20 godina nakon što su bili izloženi tolikoj količini čudnog i nevažnog sadržaja“, istakao je.

Prema njegovim rečima, danas niko ne kupuje novine, ne sluša radio niti gleda televiziju, pa političari, levi, desni ili centristički, moraju da pronađu nove načine informisanja građana.

„Odakle god dolazile, kampanje dezinformacija su prisutne i moramo ih biti svesni. Tu je na testu otpornost naših demokratija“, poručio je Plenković na panelu o tome šta danas preti demokratiji, vladavini prava i ljudskim pravima – temeljnim vrednostima Evrope.

Trend pooštravanja korišćenja društvenih mreža

Njegove izjave uklapaju se u trend među evropskim državama koje sve više pooštravaju pravila korišćenja društvenih mreža za maloletnike.

Otkako je Australija u decembru prošle godine uvela zabranu pristupa društvenim mrežama za mlađe od 16 godina, raste pritisak i na evropske vlade da učine isto.

Francuska, Danska i Grčka su među zemljama koje preduzimaju konkretne korake, a prošle nedelje Španija i Portugal takođe su najavili starosna ograničenja za društvene mreže. Inicijative za strožu kontrolu i restrikcije pojavljuju se i na nivou Evropska unija.

Evropski parlament je u novembru prošle godine zatražio starosnu granicu od 16 godina za samostalno korišćenje društvenih mreža, platformi za deljenje video-sadržaja i alata veštačke inteligencije. Prema tom predlogu, mladi uzrasta između 13 i 16 godina tim sadržajima bi mogli da pristupaju samo uz dozvolu roditelja ili staratelja.