Pokrajinski izbori test za Angelu Merkel

Međutim, uvek se ispostavljalo da je upravo ona ta, koja, naposletku, ima jače nerve od svojih partijskih rivala i nepogrešivi osećaj za puls svoje partije. Sve do nedavno, kada je podržala svog dosadašnjeg saradnika Folkera Kaudera u borbi za šefa poslaničkog kluba demohrišćana (CDU/CSU). Poraz njenog kandidata od relativno nepoznatog finansijskog stručnjaka Ralfa Brinkhausa jeste prvi put da je njen partijski autoritet uzdrman žestokom jačinom. Iako su i novoizabrani Brinkhaus i sama Merkel, kao budući bliski saradnici, ishod izbora interpretirali kao praznik partijske demokratije, mnogi poznavaoci partijskih struktura u njemu vide prelomni momenat u karijeri Angele Merkel koji povlači mnoga pitanja o njenoj bližoj političkoj budućnosti.

Politička zaostavština kancelarke definitivno nije uporediva sa monumentalnim projektima kao što je Adenauerova posleratna integracija Nemačke u zapadne ekonomske i militarističke strukture ili Kolovo ujedinjenje dve Nemačke. NJenu karijeru pre karakteriše drastična promena profila partije koja je CDU duboko učvrstila u političkom centru. Kancelarkina humana politika u jeku migrantske krize, sadržane u famoznoj krilatici „mi to možemo“ („Wir schaffen das“) i brojni, za konzervativnu partiju neuobičajeni, ustupci u socijalno ekonomskom pogledu, nesumnjivo su pomerile partiju više ka centru i tako oslabile identitete rivalskih partija levo od centra. Ipak, kritičari ističu da je ova politika davno prošla svoj zenit; partija se kilometrima udaljila od izvornih konzervativnih vrednosti, i tako otvorila prostor Alternativi za Nemačku, partiji koja danas dovodi u pitanje osnovne postulate posleratnog uređenja zemlje. Poslednji izborni rezultati CDU ostvareni 2017. su najlošiji u njenoj istoriji i to kao da potvrđuje ovu hipotezu. Nesumnjivo da će buduće personalne debate o naslednicima Merkel obuhvatati i pitanja o ideološkom usmerenju partije.

Figura koja će u tim debatama nesumnjivo igrati nezaobilaznu ulogu je konzervativno orijentisani Jens Špan, 38-godišnji ministar zdravlja u aktuelnoj vladi sa zavidnim retoričkim talentom, političkom ambicijom i efektivnom pojavom u popularnim talk show emisijama. Ipak, u odnosu na uzdržani i skromni ton kancelarke, Špan mnogima deluje previše samouvereno i nije najbolje ukorenjen u strukturama partije.

Umereniji pristup svakako ima Anegret Kramp-Karenbauer, aktuelna generalna sekretarka partije. Iako sa solidnim rejtingom u javnosti, ni ona unutar partije nema preveliki uticaj. U nekoliko navrata pokazala je da ume jasno da se pozicionira, ali i dalje je nejasno da li može da izađe iz kancelarkine senke. Nešto jači uticaj mogao bi da ima Armin Lašet, koji za razliku od generalne sekretarke kao predsednik najmoćnijeg pokrajinskog partijskog odbora Severna Rajna-Vestfalija raspolaže istinskom političkom moći.

Odlučujući događaji za političku budućnost Angele Merkel mogli bi biti predstojeći pokrajinski izbori u pokrajinama Bavarskoj i u Hesenu zakazani za drugu polovinu oktobra. Nedavni konflikt sestrinskih partija CDU i Bavarske CSU oko regulisanja ulaza izbeglica na granicama svakako neće pozitivno uticati na glasače pa su trenutne prognoze obeshrabrujuće. Ipak, u slučaju da CDU uspe da ostvari pristojan rezultat delegati će se na decembarskom partijskom kongresu u Hamburgu verovatno zadovoljiti promenom šefa poslaničkog kluba, a Merkel će ostati u sedlu. U slučaju fijaska, moguće je zamisliti da će kancelarka biti direktno izazvana od drugog kandidata ili će se sama povući sa čela partije.

U ovom trenutku je teško prognozirati kako bi takav scenario mogao da se odrazi na stabilnost nemačke vlade. Naredni period će pokazati da li je Angela Merkel na lošem primeru svog političkog oca Helmuta Kola, naučila koliko je važno da ne zakasni sa odlukom o časnom političkom oproštaju.

Autor je koordinator projekata u fondaciji Fridrih Ebert u Beogradu