Analiza u Gardijanu: Jedinstvo je očajnički potrebno, ali EU više voli ratove za teritoriju nego suočavanje sa Rusijom

To je bar bio zabrinjavajući utisak koji je ostavio neusaglašeni samit EU u Kopenhagenu. Pozvani prošle nedelje da postignu konsenzus o glavnim prioritetima evropske prenaoružavanja, sastanak je pokazao nesuglasice, političke prepirke i skrivene agende koje opterećuju pokušaje da se izgradi koherentna evropska odbrana, piše za Gardijan Pol Tejlor, saradnik Evropskog političkog centra.

Lideri su se sukobili ne samo oko toga ko treba da vodi vojnu obnovu Evrope, već i oko načina finansiranja ukrajinskog otpora ruskoj agresiji, kao i oko napretka u zahtevima Kijeva za članstvo u EU.

Izražavali su zabrinutost zbog ponovljenih kršenja svog vazdušnog prostora dronovima koji lete oko evropskih aerodroma i vojnih baza, kao i zbog ruskih borbenih aviona koji krše granice, ali delovali su neodlučno kako da reaguju.

Da li treba da ih obore? Da li da ih isprate iz svog vazdušnog prostora? Da li da ostanu mirni i nastave sa radom? Ili da uzvrate, koristeći zamrznutu rusku imovinu za veliki kredit Ukrajini, preduzmu oštrije mere kako bi zaustavili izvoz ruske nafte i gasa i isporuče Kijevu rakete dugog dometa za napade dublje u Rusiju?

U Kopenhagenu nije postignut konsenzus, ali odluke moraju uskoro biti donete.

Ruski predsednik Vladimir Putin verovatno se smeje toj kakofoniji u danskoj prestonici i može lako zaključiti da je Evropa slaba i podeljena u odgovoru na njegove sve češće provokacije.

To bi bilo opasno za sve strane.

Lideri najvećih zemalja EU iskoristili su neformalni samit da odbiju predlog predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o izgradnji višeslojne odbrane od dronova za istočnu Evropu, nakon niza kršenja vazdušnog prostora i incidenata sa ruskom flotom tankera, koja krši sankcije i plovi pod zastavom sumnjive ispravnosti.

U dokumentu koji je cirkulisao među liderima, Ursula fon der Lajen je predložila četiri ključna evropska odbrambena projekta: evropski zid od dronova, mrežu za nadzor istočnog krila, protivvazdušni štit i odbrambeni svemirski štit. Takođe je naglasila da će izvršna vlast EU pratiti napredak zemalja članica u ispunjavanju ciljeva za povećanje spremnosti do 2030. godine kroz novi sistem izveštavanja i ocenjivanja.

Francuski predsednik Emanuel Makron kritikovao je ideju zida od dronova, tvrdeći da je potrebno „nešto sofisticiranije i složenije“. Nemački kancelar Fridrih Merc oštro je osudio prekomernu regulativu iz Brisela i u četiri oka kritikovao plan za zaštitu od dronova.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni požalila se da se Brisel isključivo fokusira na zaštitu istočnih zemalja, zanemarujući južni front. Takođe je nagovestila još jednu zamerku: ovo bi trebalo da bude posao NATO-a, a ne EU.

Sukob nije bio oko dronova, već oko moći. Nacionalni lideri su sumnjali da iza ovih odbrambenih inicijativa stoji pokušaj Komisije da proširi svoju vlast i želeli su da podsete fon der Lajen na njeno mesto.

Brisel može da ponudi zemljama članicama zajmove u vrednosti od 150 milijardi evra za zajedničke projekte odbrane i da ublaži pravila koja omogućavaju veće deficite u budžetima za odbranu.

Ali velike evropske sile žele da zadrže kontrolu u svojim rukama, uz grupe zemalja koje razvijaju različite sposobnosti kako bi ispunile NATO zahteve.

Ovakve borbe za uticaj postoje otkako je EU pre 25 godina počela da igra ulogu u odbrani. One su sada postale izraženije jer je odbrana postala novi front evropske integracije.

Ne može se kriviti Brisel što vrši pritisak na zemlje članice da efikasnije troše rastuće budžete za odbranu – zajedno, a ne duplicirajući iste kapacitete i ne gradeći jaču evropsku industrijsku bazu za odbrambene tehnologije.

To će zahtevati usklađivanje vojnih potreba i manju zavisnost od kupovine iz SAD.

Međutim, političko vođstvo ostaje u rukama glavnih vojnih sila Evrope, ne samo zato što je EU ograničena činjenicom da ima i neutralne članice (Austrija, Irska, Kipar i Malta), kao i zemlje koje su sklone Rusiji (Mađarska, Slovačka, a možda uskoro i Češka).

Pored toga, Velika Britanija ostaje nezaobilazan igrač u evropskoj odbrani uprkos izlasku iz EU.

„Koalicija voljnih“, pod francusko-britanskim vođstvom, koja radi na sigurnosnim garancijama za Ukrajinu, mogla bi poslužiti kao jezgro evropske obnove naoružanja. Međutim, industrijske rivalstva među njenim glavnim članovima prete da podrivaju zajednički odbrambeni napor.

Francuska i Nemačka sukobljavaju se oko projekta budućeg borbenog vazdušnog sistema koji su pokrenule 2017. godine, a kojem se pridružila i Španija.

Konstelacija šeste generacije lovaca, naprednih dronova i „borbenog oblaka“ trebalo je da bude evropska alternativa zavisnosti od američkog F-35 i njegovih naslednika. Sukobi između glavnih izvođača, Dassault Aviation i Airbus, oko vođstva u dizajnu i raspodele poslova doveli su projekat na ivicu propasti.

U međuvremenu, rivalski globalni program borbenog vazduhoplovstva pod vođstvom Velike Britanije, Italije i Japana nastavlja da se razvija.

U osnovi svih ovih sukoba leži nedostatak međusobnog poverenja među Evropljanima, dodatno pogoršan neizvesnošću oko američke posvećenosti evropskoj bezbednosti tokom Trampove administracije.

Kada zemlje nisu sigurne koliko mogu da veruju jedna drugoj, njihov instinkt je da se oslone na svoje nacionalne vojne industrije i oružane snage.

To slabi Evropu u trenutku kada treba da pokaže snagu i odlučnost prema Rusiji. Evropski lideri moraju prestati da krive Komisiju i hitno se ujediniti kao da je Evropa pod napadom – jer jeste, zaključuje Tejlor.