Pored sankcija Dodiku, evroparlamentarci traže ukidanje veta u odlučivanju o spoljnoj politici i jačanje odbrambenih snaga

To piše u amandmanu uz godišnji izveštaj Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta. Amandman su podneli poslanici Pedro Markes, Tonino Picula i Thijs Reuten, a za njega su glasala 504 poslanika Evropskog parlamenta.

Protiv su bila 93 poslanika, a 72 suzdržana. Zanimljivo je da je amandman Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta podržala većina iz grupacije EPP, narodnih partija, ali da je hrvatski HDZ ostao uz radikalnu desnicu i populiste.

„Poziva se Savet da nametne ciljane sankcije Miloradu Dodiku i njegovim saveznicima zbog njegovih koruptivnih aktivnosti, kontinuirane destabilizacije zemlje i podrivanja suverentiteta i teritorijalne celovitosti Bosne i Hercegovine“, ističe se u amandmanu uz godišnji izveštaj Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, preneo je sarajevski portal Kliks (klix.ba).

U amandmanu se oštro osuđuju „neustavne secesionističke mere vlasti Republike Srpske“, čiji je cilj, kako se navodi, uspostavljanje paralelnih institucija na području medicine i medicinskih proizvoda, pravosuđa, odbrane, bezbednosti i oporezivanja.

Time se, kako je navedeno, podrivaju državne strukture Bosne i Hercegovine i stvara egzistencijalna pretnja njenom jedinstvu i teritorijaloj celovitosti. Osuđuje se i „štetna uloga regionalnih aktera i spoljno uplitanje Rusije“.

To pominjanje “regionalnih aktera” smetalo je poslanicima HDZ, koji smatraju da se „dvosmislenim formulacijama insinuira da Hrvatska kao regionalni akter ima štetnu ulogu u Bosni i Hercegovini“.

„To je politika onih aktera koji otvoreno optužuju Hrvatsku za destabilizirajuću agendu u Bosni i Hercegovini, zbog čega je posebno neshvatljivo da amandman supotpisuje i zastupnik Picula“, navodi se u saopštenju HDZ-ovih evroposlanika, prenosi agencija Hina.

”U ovim prijelomnim trenucima za budućnost hrvatskog naroda u BiH, ali i budućnost cijele zemlje, potpuno je promašeno zaoštravanje retorike, skretanje pozornosti s temeljnog pitanja izmjene Izbornog zakona i pozivanje na sankcije, koje trebaju biti isključivo krajnja mjera“, dodaje se u saopštenju.

Izveštaj o spoljnoj i bezbedonosnoj politici Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, na čijem čelu je nemački poslanik Dejvid MekAlister, poziva na ukidanje veta u odlukama Saveta o spoljnoj politici kako bi se ojačala globalna pozicija EU, kao i jačanje zajedničkih obrambenih kapaciteta.

„Evropsko sigurnosno okruženje krhkije nego ikada od kraja Hladnog rata“, kazao je Mek Alister. Ovaj izveštaj poslanici su usvojili s 474 glasova, dok ih je 113 bilo protiv, a 102 suzdržana.

EU protiv autoritarnih režima

U Evropskom parlamentu je usvojen i izveštaj o korupciji i ljudskim pravima. u kome se navodi da EU treba da se suprotstavi autoritarnim režimima, tako što će “ići za njihovim novcem”.

“Autoritarni režimi pljačkaju sopstveni narod, uzimaju mu resurse, krše njegova ljudska prava i onda uzimaju taj novac za kupnju luksuznih nekretnina u Italliji ili umetnine u Parizu ili imovine preduzeća u Frankfurtu”, rekla je izvestiteljka Katalin Čeh, navodeći kao primer Vladimira Putina i Rusiju u jeku ukrajinske krize.

Po njenim rečima, Putin je proveo 20 godina čuvajući novac na Zapadu, a sada misli da može da radi šta hoće. Ona je je naglasila da je potrebno “pročistiti” sav sumnjiv novac iz EU-a i da „proevropski centar želi ustati protiv utjecaja Rusije“, ali problem je u desnici koja to blokira.