Presedan koji se pripremao 36 godina: Koji su pravni aspekti otmice Madura?

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro uhvaćen je u okviru američke vojne operacije i prebačen u Njujork, gde treba da se suoči s nizom optužbi povezanih s trgovinom drogom i zaverama u vezi s posedovanjem oružja.

Jednostrana akcija administracije Donalda Trampa, čiji je cilj bio da se Maduro „izvuče“ iz svoje zemlje navodno je uključivala upotrebu 150 aviona. Prema pojedinim izveštajima, u američkim napadima poginulo je 40 ljudi.

Način na koji je promena režima sprovedena izazvao je oštre osude, uključujući i one iz Kine. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je SAD za „hegemonističko delovanje“ protiv Venecuele i hapšenje Madura i njegove supruge nazvalo „jasnim kršenjem međunarodnog prava“.

Posmatrači su operaciju istovremeno i pozdravili i osudili.

Iako su mnogi stručnjaci za spoljnu politiku i međunarodno pravo kao dobar potez ocenili uklanjanje Madura koji se nakon izbora 2024. za koje su nezavisni posmatrači naveli da ih je izgubio, uglavnom smatra nelegitimnim liderom, kao i osobom s opsežnim dosijeom progona političkih protivnika — i dalje postoje ozbiljne sumnje u zakonitost američkih postupaka.

Duge pripreme za promenu režima

Prva Trampova administracija je još 2020. Madura označila kao „narkoteroristu“ i optužila ga da predvodi grupu venecuelanskih zvaničnika koji su se obogatili trgovinom drogom.

Tokom njegovog drugog mandata, naizgled prijateljskiji bilateralni odnosi — u okviru kojih je Madurov režim pomagao u repatrijaciji Venecuelanaca, u skladu s Trampovim tvrdim stavom prema imigraciji – brzo su se pretvorili u sukob. SAD su se tada fokusirale na navodne venecuelanske brodove za krijumčarenje droge na Karibima. Tramp je ujedno proglasio drogu fentanil oružjem za masovno uništenje.

Međutim, bilo je malo dokaza koji bi potkrepili te tvrdnje.

Neki su sugerisali da su karipska kampanja i američko pomorsko delovanje osmišljeni kako bi se izvršio pritisak radi preuzimanja kontrole nad venecuelanskim rezervama nafte, a Trampove izjave nakon Madurovog hapšenja idu u prilog tim pretpostavkama.

pak, izgledi za promenu režima postali su očigledniji nakon nedavnog, opsežnog intervjua sa Trampovom šeficom kabineta Sjuzi Vajls.

Trampov potez verovatno krši međunarodno pravo

Sjedinjene Države bile su predvodnice u osnivanju Ujedinjenih nacija i 1945. godine potpisale su temeljni dokument te organizacije – Povelju UN – koja predstavlja osnov brojnih načela međunarodnog prava, uključujući i teritorijalni integritet država.

Stručnjaci su u tom kontekstu ukazali na član 2(4) Povelje UN, sugerišući da su postupci SAD prekršili međunarodno pravo. Taj član zabranjuje „pretnju ili upotrebu sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti“ druge države.

„Ovo je bila upotreba sile“, rekao je Marko Milanović, direktor programa Globalnog prava na Univerzitetu Ridžing u Velikoj Britaniji.

„Ako pošaljete 150 aviona u drugu državu, ako počnete da bombardujete njenu protivvazdušnu odbranu, ako otmete njenog predsednika i ako ubijete desetine ljudi — to jeste upotreba sile u smislu člana 2, stava 4.“

Postoje, doduše, izuzeci, a najvažniji je odobrenje Saveta bezbednosti UN za preduzimanje vojne akcije protiv druge zemlje. Međutim, takvo odobrenje nije zatraženo pre Madurovog hapšenja.

Drugi izuzetak je pravo na samoodbranu, ali s obzirom na ogromnu vojnu nadmoć SAD u odnosu na Venecuelu, nije jasno kako bi se taj argument mogao smatrati validnim.

Čak ni proglašavanje fentanila oružjem za masovno uništenje, označavanje Madura kao narkoteroriste i optužbe za zaveru protiv SAD verovatno ne bi bili prihvaćeni kao opravdanje za samoodbranu prema bilo kom međunarodnom standardu.

„Samoodbrana zahteva postojanje oružanog napada“, rekao je Milanović za DW. „Samo dopuštanje izvoza droge iz jedne zemlje u drugu nije oružani napad i nikada se nije tretiralo kao oružani napad.“

Madurovo hapšenje verovatno je „zaobišlo“ američke zakone

Upotreba američke vojske za napad na stranu državu, kako je priznala Suzi Vajls u intervjuu za magazin Veniti Fer, zahtevala bi i odobrenje Kongresa SAD.

Takvo odobrenje, međutim, nije obezbeđeno, niti je uopšte zatraženo.

Na konferenciji za novinare Donalda Trampa, američki državni sekretar Marko Rubio je ovu operaciju, po svemu sudeći, predstavio kao sprovođenje zakona, a ne kao objavu rata, rekavši:

„U svojoj suštini, ovo je bilo hapšenje dvoje optuženih begunaca američkog pravosuđa, a Ministarstvo odbrane pružilo je podršku Ministarstvu pravde u tom procesu.“

Džeremi Pol, stručnjak za ustavno pravo na Univerzitetu Nortistern u SAD, rekao je da je Rubijev argument „uverljiv“, ali da su kasnije izjave predsednika o planovima SAD da „upravljaju“ Venecuelom i njenim naftnim poljima „u potpunosti potkopale“ tu logiku.

„Uhapsili smo ga, sada je u pritvoru i sudiće mu se u Njujorku. To bi trebalo da bude kraj, zar ne? Ne bi trebalo da postoji nikakav dodatni razlog da se ubuduće bilo šta dešava“, rekao je Pol za DW, dodavši:

„Sve što je predsednik Tramp govorio o naftnim poljima, o upravljanju zemljom, o saradnji s raznim venecuelanskim zvaničnicima — sve to u potpunosti podriva obrazloženje koje je izneo državni sekretar Rubio. To je potpuno nedosledno.“

Kao i drugi pravni i politički posmatrači koji su komentarisali situaciju nakon Madurovog prebacivanja u SAD, Pol je naglasio nelegitimnost bivšeg venecuelanskog predsednika, ali je izrazio zabrinutost zbog načina na koji je njegovo hapšenje sprovedeno.

„Neuspeh aktuelne administracije da poštuje domaće zakone, konsultujući se s Kongresom, kao i međunarodno pravo, zabrinjavajući je i nadam se da će razum na kraju prevladati“, rekao je Pol.

Presedan koji se pripremao 36 godina

Madurovo hapšenje dogodilo se tačno 36 godina nakon što su SAD, pod predsednikom Džordžom H. V. Bušom, svrgnule panamskog diktatora Manuela Norijegu i prebacile ga na Floridu, gde se suočio s optužbama za reketiranje, krijumčarenje droge i pranje novca.

Taj istorijski događaj često se navodi kao paralela sa sadašnjom situacijom u Venecueli, do koje je došlo nakon spornih izbora. I Bušova operacija bila je osuđivana zbog kršenja međunarodnog prava i izostanka odobrenja Kongresa.

Verovatno je da će ključni američki zakon ponovo omogućiti suđenje stranom lideru na američkom tlu. Naime, takozvana „Ker–Frizbi doktrina“ predstavlja dugogodišnje, iako kontroverzno, pravno načelo koje omogućava da se optuženi procesuira u okviru američkog pravosudnog sistema, bez obzira na način na koji je uhapšen.

„Na kraju, Maduro će imati advokate, to je nesporno, i oni će biti uz njega tokom celog procesa“, rekao je Pol. „A ukoliko bude osuđen, to pravno pitanje će se gotovo sigurno na kraju naći i pred Vrhovnim sudom.“