„Novi sukob neizbežan“: Primirje bez mira nova normala u Gazi

Sticao se utisak da je primirje, dogovoreno uz posredovanje SAD, propalo. Ali do srede ujutru, i Hamas i Izrael su objavili da su ponovo posvećeni sporazumu.

Bila je to druga nasilna eskalacija otkako je primirje stupilo na snagu 10. oktobra. Ali, baš kao i borbe koje su se dogodile devet dana kasnije, kada su ubijena dva izraelska vojnika i najmanje 36 Palestinaca, kratko je trajala, završena je u roku od nekoliko sati.

Izgleda da je nova normala u Gazi primirje koje je i krhko i trajno. Primirje koje generalno traje, ali može nestati u trenutku, samo da bi se ponovo uspostavilo u roku od nekoliko sati ili dana, do sledeće eskalacije.

Ovoj situaciji između totalnog sukoba i sveobuhvatnog mira se ne nazire kraj – Palestinci će biti u stalnom strahu od sledećeg talasa smrtonosnih udara dok će Izrael stalno biti na ivici rata, ukazuje se u analizi CNN-a.

Američki državni sekretar Marko Rubio je prošle nedelje rekao da primirje „neće biti linearno putovanje“. Rekao je da će imati „uspone i padove“ i „preokrete i obrte“. Potpredsednik Džej Di Vens je juče rekao da će biti „malih sukoba tu i tamo“. Pa ipak, obojica su bili optimistični u pogledu poštovanja primirja.

Sporazum je nametnut uglavnom čistom snagom volje američkog predsednika Donalda Trampa, koji je obuzdao Izrael, dok su posrednici vršili pritisak na Hamas da ga prihvati. Biće potrebno kontinuirano interesovanje SAD da bi se sporazum održao, posebno tokom sledeće faze, koja zahteva, između ostalih teških zadataka, stvaranje međunarodnih snaga za Gazu i razoružanje Hamasa.

Krhkost primirja je posledica jaza između onoga što je sporazumom do sada postignuto i onoga što njime tek treba da se postigne. Borbe su uglavnom prestale. Hamas je predao žive taoce i više od polovine poginulih. Izrael se povukao na žutu liniju koja označava prvu poziciju za povlačenje unutar Gaze.

Ali u trenutnom limbu između skoro završene prve faze sporazuma i daleko teže druge faze, koja zahteva potpunije povlačenje i kraj rata, izraelske snage okupiraju više od polovine teritorije Gaze.

Prema rečima Muhameda Šehade, stručnjaka za Gazu pri Evropskom savetu za spoljne odnose, ta teritorija uključuje izolovane ćelije Hamasa zarobljene u tunelima i van komande i kontrole militantne organizacije. Sa ograničenim resursima i bez veze sa preostalim rukovodstvom Hamasa, svaka ćelija je „katastrofa u nastajanju“, kaže Šehada.

„Što se ta vozila IDF-a više približavaju tunelu ili skrovištu tih nepovezanih, izolovanih militanata ili što im više ponestaje hrane, veće su šanse da se pojave u borbi sa izraelskim vojnicima“, rekao je Šehada za CNN. „Radije bi umrli u borbi nego umrli od gladi ili čekali da ih IDF pronađe.“

Nakon prvog većeg kršenja primirja 19. oktobra, Hamas je izdao saopštenje u kojem se navodi da je „kontakt sa ostacima naših grupa“ u oblastima poput Rafe „prekinut od obnavljanja neprijateljstava u martu“. Šehada kaže da su upravo ti „ostaci“ „tempirane bombe“.

„Hamas čak ni ne zna koliko ih je još živo“, rekao je Šehada.

Izrael i Hamas su se mnogo puta upuštali u kratke, oštre eskalacije pre ovog rata. 2018. i 2019. godine, razmenjivali su vatru u rundama neprijateljstava koje bi se često završavale u roku od 48 sati. Ali sada su ove eskalacije gotovo isključivo u jednom pravcu, pri čemu Izrael oslobađa svoju vatrenu moć na Gazu protiv oslabljenog Hamasa.

Više od 200 Palestinaca je ubijeno u Gazi od početka prekida vatre, prema podacima palestinskog Ministarstva zdravlja, velika većina tokom dva dana eskalacije 19. i 28. oktobra. Tri izraelska vojnika su ubijena u Gazi u istom periodu.

Joav Limor, vojni i odbrambeni analitičar za desničarske novine Izrael Hajom, kaže da je novi sukob neizbežan i da će biti potrebno učešće SAD da bi se sprečio raspad sporazuma.

„Hamas će ostati Hamas: ojačaće i nastaviti da izvodi napade. Svako ko veruje da se promenio ne razume pokret ili prirodu regiona“, rekao je Limor. „Zato Vašington mora da insistira i unapredi sledeću fazu sporazuma o prekidu vatre i da radi na tome da nadjača Hamas. U suprotnom, situacija bi se mogla pogoršati.“

SAD su poslale paradu svojih najviših zvaničnika da nadgledaju primirje i počnu da stvaraju mehanizme potrebne za sledeću fazu sporazuma, uključujući humanitarnu pomoć i obnovu Gaze. To je ogroman trošak političkog kapitala, ali je signaliziralo Izraelu – i regionu – da Bela kuća ostaje angažovana dok se svi detalji još uvek razrađuju. SAD su odlučne da nastave proces napred, čak i ako je napredak postepen.

U kratkoročnom periodu, rekao je Limor, „verovatno je da će primirje zadržati ovaj poznati obrazac nasilja i odgovora“. Izrael se sprema za izbornu godinu tokom koje će premijer Benjamin Netanjahu biti oprezan zbog nastavka totalnog rata. Hamas takođe traži hudnu, ili period smirenosti, u kojem može da se oporavi i obnovi, rekao je on.

Da bi se prekinuo ovaj obrazac prekida vatre obeležen nasilnim eskalacijama – i sprečilo nastajanje nove normale – potreban je veliki napredak u nekim od najtežih uslova plana od 20 tačaka, uključujući razoružanje Hamasa i stvaranje nove uprave u Gazi.

Na konferenciji za novinare u sredu, katarski premijer šeik Mohamed bin Abdulrahman Al Tani rekao je da Doha „pokušava da ih sve pritisne kako bi došli do tačke u kojoj priznaju da treba da se razoružaju“.

Rekao je da Hamas mora biti spreman da pređe na sledeću fazu sporazuma. „Moramo da se pobrinemo da Palestinci budu bezbedni i da Izraelci budu bezbedni… stvarajući politički horizont za palestinski narod i stvarajući palestinsku agenciju koja će moći da bude jedini vlasnik oružja.“

Ako se to ne može učiniti, Izraelci i Palestinci će ostati u neizvesnosti, zarobljeni u kratkoročnom primirju bez mira koje ne nudi dugoročne izglede za rešenje.