Zašto se krug ljudi oko Putina toliko trudi da se dodvori Trampu?

Putin je u oktobru više puta išao dalje da pohvali Trampa, a članovi njegovog užeg kruga nisu zaostajali, nudeći Trumpu razne dogovore (od saradnje u svemiru do zajedničkih projekata na Arktiku) i hvaleći ubijenog američkog desničarskog aktivistu Čarlija Kirka, koga Trump smatra mučenikom.

Donekle neočekivano, episkop Tihon (Ševkunov), za koga mnogi veruju da je Putinov ispovednik, pokazao je posebno interesovanje za izazove s kojima se suočava američki konzervativizam, piše Andrej Percev, politički komentator za Karnegijevu zadužbinu za međunarodni mir, prenosi Moskovski tajms (The Moscow Times).

On je napisao članak o Kirku, za koga je tvrdio da je „bio dovoljno hrabar da ide protiv struje u periodu post-istine, relativizma i militantnog liberalizma“.

Tihon je dobro verziran za piar i u zapadnim krugovima poznat kao blizak Putinu, što znači da je sveštenik znao da njegove reči (koje su objavljene neposredno pre Kirkove sahrane) mogu direktno stići do Trampa, gde bi verovatno naišle na odobravanje.

Drugi uticajni akteri bliski Putinu takođe pokušavaju da izazovu sličnu reakciju američkog lidera. Kiril Dmitrijev, direktor Ruskog fonda za direktna ulaganja i ključni sagovornik Bele kuće, više puta je objavljivao postove o Kirku, obećavajući da će Rusija „čuvati“ sećanje na njega.

Dmitrijev je takođe promovisao članak episkopa Tihona o Kirku, kao i drugi tekst o Kirku koji je napisao ekstremni nacionalistički filozof Aleksandar Dugin (poznat mnogima na Zapadu kao „Putinov mozak“).

Godinama je Dmitrijev delovao kao apolitičan tehnokrat i nije pokazivao očigledna religijska uverenja.

Njegova transformacija u zagovornika konzervativnih vrednosti mogla bi se činiti neočekivanom – ali samo na površinskom nivou.

Dmitrijev, Tihon, Dugin i drugi članovi ruske elite jednostavno nastoje da ostave pozitivan uticaj na odnos između Trampa i Putina.

Na kraju krajeva, ako su i Putinov „ispovednik“ i njegov „omiljeni filozof“ obožavaoci Kirka, to snažno sugeriše da Putin deli slično mišljenje.

Putinovi zvaničnici i saradnici pokušavaju da prenesu ideju da njihov šef deli sličan pogled na svet kao Tramp: da obojica veruju u „konzervativne vrednosti“, da su protiv Demokratske partije i da tuguju za Kirkom. Drugim rečima, žele da Tramp poveruje da postoji smisao u nastavku dijaloga sa Putinom.

Još jedna taktika koju su članovi ruske elite koristili kako bi istakli zajedničke rusko-američke interese bila je navođenje desetina različitih „ponuda“ Trampu, piše Percev.

Od početka pregovora između Putina i Trampa oko Ukrajine, Dmitrijev je javno govorio o mogućnosti američko-ruskog partnerstva kada je reč o retkim zemnim metalima, kao i o saradnji na Arktiku. Nedavno je čak predložio izgradnju tunela ispod Beringovog moreuza kao direktne veze između Sjedinjenih Država i Rusije.

Ideja o zajedničkom američko-ruskom rešenju za „izazove koji se gomilaju na Arktiku“ takođe je nešto što je ranije spomenuo bivši sekretar Saveta bezbednosti Rusije, Nikolaj Patrušev, nekada jedan od najratobornijih članova ruske elite, koji je više puta napadao Zapad.

U vreme kada je Tramp bio prijatelj sa Elonom Maskom, i Dmitrijev i Putinov portparol Dmitrij Peskov hvalili su američkog milijardera.

Takođe, šef ruske svemirske agencije Roskosmos, Dmitrij Bakanov, rekao je da je razgovarao o mogućoj saradnji kako sa Maskom, tako i sa NASA-om (pa čak je i putovao u Vašington radi razgovora).

Veliki deo – ako ne i sve – ovoga rezultat je Trampove velike zainteresovanosti za svemirske projekte.

Naravno, ruski establišment je takođe bio željan da oponašaju Trampa kritikovanjem demokrata i bivšeg predsednika Džozefa Bajdena. Komentarišući tvrdnju Bele kuće da je Tramp zaslužio Nobelovu nagradu za mir, Dmitrijev je objavio: „Svetu su potrebni mir i bezbednost. Bajdenove greške treba ispraviti“.

Način na koji članovi ruske elite odlučuju da se uključe u ovakvo signaliziranje nije tajna: Putinov uži krug prati Trampove govore i označava teme koje se čine posebno zanimljivim američkom lideru.

Na primer, ako Tramp počne da pominje retke zemne metale, ruski predlog za „dogovor“ o retkim zemnim metalima će ubrzo biti spreman.

Međutim, glavna publika za sve ove predloge ruske elite zapravo nije Tramp, već Putin, koji i dalje teži postizanju značajnog sporazuma s Vašingtonom.

Već neko vreme je jasno većini da samit Putin-Tramp na Aljasci nije doneo nikakve rezultate. Planovi za novi sastanak u Budimpešti su otkazani, ali Kremlj i dalje gaji nadu.

Kada je ruski zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov – nepromišljeno – 8. oktobra rekao da je „impuls“ koji su pregovori SAD-Rusija dobili na samitu na Aljasci prošao, Dmitrijev, Peskov, predsednički pomoćnik Jurij Ušakov i sam Putin istupili su da ga demantuju.

Prema Kremlju, Tramp i dalje ima „političku volju“ da nastavi pregovore o miru oko Ukrajine.

Iako je Tramp pojačao kritike na račun Putina (rekao je da je „veoma razočaran“ ruskim liderom i nazvao ekonomiju zemlje „tigrom od papira“), on i dalje pozitivno reaguje na inicijative iz Moskve.

Posebno ilustrativna bila je njegova reakcija kada je Putin rekao da je Tramp „iskreno učinio mnogo da reši složene krize koje traju godinama, ako ne i decenijama“, komentarišući mogućnost da američki lider dobije Nobelovu nagradu za mir. Kao odgovor, Tramp je podelio klip sa Putinovim rečima uz komentar: „Hvala predsedniku Putinu!“

Ovo je upravo vrsta reakcije koju Putinov uži krug želi da izazove kod Trampa. Oni pokušavaju da se pojave na Trampovom radaru kako bi ga uskladili sa Putinovom agendom i na taj način dokazali svoju korisnost Kremlju.

Ipak, u krajnjoj liniji, malo je verovatno da će svi ovi napori da pridobiju Trampa dati rezultate. Njegova kratka pažnja znači da skakuće s jedne teme na drugu, a ni ruski predlozi za „dogovor“ niti zajedničke konzervativne vrednosti nisu uspeli da nadmaše njegovu želju da bude prepoznat kao lider koji je okončao rat u Ukrajini.

Već je verovatno da će se Putin na kraju udaljiti od Trampa. Kada se to dogodi, ruska elita će takođe prestati da traži načine da zadovolji američkog lidera. Uostalom, za njih je najvažniji zadatak oduvek bio i ostaće da predvide trenutno Putinovo raspoloženje.