„Rusi ulaze u fazu ozbiljnog razočaranja“: Ovo pitanje ih muči postaviće ga danas Putinu tokom ‘direktne linije’

Kako je pokazalo istraživanje Levada-centra, osam odsto građana želi da pita predsednika o ekonomskoj krizi, i to je treće pitanje po popularnosti: ljude zanima kada će se završiti „crni period“ u ekonomiji, kada će stati rast cena i zašto vlada povećava PDV.

Šesnaest odsto Rusa želi da pita Putina kada će se poboljšati njihov životni standard, a 21 odsto – kada će se završiti rat. Ovo pitanje treću godinu zaredom prednjači po popularnosti, pokazuje istraživanje.

Podaci Fonda „Javno mnjenje“, bliskog vlastima, to potvrđuju: udeo onih koji smatraju da će se život u zemlji pogoršati u narednoj godini dostigao je maksimum od 2022. godine (17 odsto).

Prema podacima Galupa, 39 odsto Rusa se žali da se ekonomska situacija u njihovim regionima pogoršava, naspram 33 odsto godinu ranije, 34 odsto u 2023. i 29 odsto u 2022. godini.

Pesimizam u pogledu ekonomije postao je jedan od rekordnih u 20 godina istraživanja: lošije su Rusi stanje ocenjivali samo tokom globalne finansijske krize 2009. godine (40 odsto) i u vreme kovida-19 (45–50 odsto).

Rusko društvo ulazi u „fazu ozbiljnog razočaranja“, smatra sociološkinja Jelena Koneva. Ljudi su sve više zabrinuti za svoj materijalni položaj, na koji snažno utiče inflacija koja, čak i prema zvaničnim podacima Rosstata, od početka rata premašuje 40 odsto. Ako se pre dve godine na pogoršanje lične finansijske situacije žalilo 15 odsto ispitanika, sada ih je 35 odsto, navodi Koneva.

Posle dve godine ratnog buma i obilnog finansiranja odbrambenih fabrika, ruska ekonomija je zapala u depresiju: rast BDP-a usporio je gotovo do nule, kompanije smanjuju troškove pod pritiskom visokih kamatnih stopa i sankcija.

Čitave grane privrede — od automobilskih fabrika do proizvođača železničke opreme — prelaze na četvorodnevnu radnu nedelju ili šalju zaposlene na prinudni odmor, dok potrošači masovno „stežu kaiš“.

Prema podacima „SberIndeksa“, u decembru su Rusi smanjili potrošnju na odeću i obuću za 8,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, na kućne aparate za 8,8 odsto, na elektroniku za 6,5 odsto, a na proizvode za lepotu i zdravlje za 5,9 odsto.

Kremlj se suočava sa izborom „topovi ili puter“, koji u prvim godinama rata nije morao da pravi, primećuje Elina Ribakova, ekonomistkinja Instituta Peterson za međunarodnu ekonomiju u Vašingtonu.

„Teško je zamisliti da će ruska vlada moći da održava sadašnji nivo vojnih rashoda bez sveopšteg i za stanovništvo primetnog smanjenja socijalnih izdataka. Štaviše, ekonomija u celini više ne može istovremeno da podržava rast i u vojno-industrijskom kompleksu i u civilnom sektoru“, navodi Ribakova.