„Vladimire Vladimiroviču, petak je, možemo li da otvorimo pivo“: Putinov godišnji izrežirani cirkus, nešto je ipak promaklo cenzorima

U stvarnosti je obrnuto: taj događaj Putinu služi kao platforma da saopšti ono što je njemu najvažnije, piše Politico.

U trenutku kada američki predsednik Donald Tramp pokušava da dođe do teško ostvarivog mirovnog sporazuma do kraja godine, držeći Brisel i Ukrajinu u stanju napete neizvesnosti, geopolitički ulozi ove godine bili su posebno visoki.

Kako bi se obezbedilo jedinstvo poruke, konferencija za novinare u petak bila je, po tradiciji, pažljivo režirana, a pitanja – prema Kremlju ih je bilo oko tri miliona – detaljno proverena.

Ipak, čini se da je nekoliko komentara promaklo cenzorima nudeći tračak iskrenosti.

Evo pet ključnih zaključaka sa ovogodišnjeg maratonskog uključenja uživo.

(I dalje) na ratnoj stazi

Otkako je Kremlj zabranio upotrebu reči „rat“ nakon pune invazije na Ukrajinu u februaru 2022, uz pretnju krivičnim gonjenjem, mnogo se toga promenilo.

„Rat ili mir?“ pitao je kovoditelj emisije opuštenog Putina na samom početku, nešto posle podneva po lokalnom vremenu.

To pitanje je postavilo ton za gotovo pet sati koji su usledili, tokom kojih je rat u Ukrajini bio u samom centru pažnje.

Koristeći pitanja vojnih dopisnika, veterana, pa čak i supruge poginulog vojnika, Putin je jasno stavio do znanja da, po njegovom mišljenju, ruski rat teče po planu, a da su svi problemi posledica „prekomerne birokratije“.

U trenutku kada različita istraživanja pokazuju da su mnogi Rusi nestrpljivi i žele neku verziju mira, Putin pojačava poziv na ujedinjenje zemlje u zajedničkom ratu, rekao je za Politico moskovski politički analitičar Andrej Kolesnikov.

Poruka je da je „pobeda, u vidu mira pod ruskim uslovima, blizu i da je stanovništvo ujedinjeno u podršci“ ratu.

Mir pod ruskim uslovima

Gledaoci su mogli pomisliti da su se vratili u februar 2022, kada je Putin izlagao razloge za invaziju na Ukrajinu.

Naizgled pokušavajući da ostane u dobrim odnosima sa Trampom, Putin je signalizirao da je Moskva „spremna i voljna“ da postigne neki dogovor o Ukrajini.

Međutim, njegov kasniji rečnik sugerisao je suprotno. Govorio je o „kijevskom režimu“ koji je došao na vlast putem „državnog udara“ i tvrdio da se Rusija bori protiv „neo-nacizma“.

Takođe je nagovestio zahteve Moskve da se Kijev odrekne ambicija za članstvo u NATO-u i povuče iz istočne Ukrajine.

Kao i uvek, Putin je govorio o „korenskim uzrocima“ rata, navodeći širenje NATO-a kao opravdanje za invaziju.

Evropi i NATO-u: Ne mešajte se

Dok je hvalio Kinu i Belorusiju zbog bliskih veza sa Moskvom, Evropa i NATO bili su meta Putinovog nezadovoljstva.

Skoro se izvinio zbog toga što je ranije ove nedelje evropske lidere nazvao „malim prasićima“ na sastanku sa Ministarstvom odbrane, rekavši da su mu te reči „izletele“.

Ali to ga nije sprečilo da ih nazove „razbojnicima“ zbog namere da koriste zamrznutu rusku imovinu za pomoć Ukrajini.

Glavna meta, međutim, bio je generalni sekretar NATO-a Mark Rute, koji je prošle nedelje upozorio Evropljane da se pripreme za rat razmera kakve su doživeli njihovi „dede i pradede“.

„Zaista želim da pitam: slušajte, šta to govorite o pripremama za rat sa Rusijom?“ prekorio ga je Putin. „Da li uopšte znate da čitate? Pročitajte Strategiju nacionalne bezbednosti SAD“.

Odgovarajući na pitanje BBC-jevog Stiva Rozenberga o mogućoj vojnoj eskalaciji, Putin je obećao: „Neće biti novih specijalnih vojnih operacija ako se prema nama odnosite s poštovanjem i uvažite naše interese.“

Rusima: Uključite se

Nije se govorilo samo o spoljnoj politici. Putin je odvojio vreme i da se obrati finansijskim brigama Rusa u uslovima usporavanja ekonomije i visoke inflacije, dok Kremlj ogromna sredstva usmerava u sektor odbrane.

Nabrajajući statistike, tvrdio je da nema razloga za zabrinutost i hvalio „promišljene poteze“ finansijskih institucija u stabilizaciji ekonomije.

U međuvremenu, tvrdio je da se Rusi masovno prijavljuju za borbu. „Ima veoma mladih momaka, studenata, koji uzimaju akademsko odsustvo kako bi potpisali ugovor (sa vojskom) i učestvovali u borbenim dejstvima“, rekao je.

U stvarnosti, Rusija je pretrpela procenjenih milion žrtava u ratu, a oni koji su mobilisani u jesen 2022. još uvek nisu pušteni kući, što ukazuje da vlasti imaju problema sa popunjavanjem redova.

Ali Putin „nije zabrinut zbog troškova nastavka ‘specijalne vojne operacije’, bilo finansijskih, ljudskih ili psiholoških“, rekao je Kolesnikov.

AntiLGBT+ kao nacionalno vezivno tkivo

Iako je rat zauzimao većinu vremena, Putin je u odgovore ubacivao i reference na još jednu omiljenu temu: „tradicionalne vrednosti“.

Upozorio je druge zemlje da rizikuju zaplenu imovine od strane Evrope zbog svoje konzervativne politike. „Sutra se nekome možda neće dopasti politika vezana za LGBT zajednicu“, rekao je.

„U muslimanskim i islamskim zemljama postoje vrlo strogi zakoni koji štite njihove tradicionalne vrednosti, koje su i naše zajedničke tradicionalne vrednosti.“

A nakon što je 23-godišnji student iskoristio priliku da uživo zaprosi svoju devojku, Putin je pohvalio mladića jer je započeo vezu sa partnerkom još u srednjim tinejdžerskim godinama.

„Na Kavkazu postoji dobra tradicija da se deca rano udaju i žene. Trebalo bi da sledimo njihov primer“, rekao je.

Ono što, prema Putinu, ujedinjuje sve koji se bore za Rusiju na frontu jesu njihove „zajedničke vrednosti“.

Bonus: Lažno ili stvarno?

Za gledaoce, najzanimljiviji deo scene bio je veliki ekran sa porukama koje su slali obični Rusi.

Neke su se savršeno uklapale u opšti ton događaja: „Kako mogu da pomognem da Rusija postane imperija?“ glasila je jedna poruka.

Ali druge – ne baš.

„Ovo nije direktna linija, već cirkus“, pisalo je u jednoj poruci koja se nakratko pojavila na ekranu.

„Vladimire Vladimiroviču, petak je, možemo li da otvorimo pivo?“ glasila je druga.

Nije jasno da li Kremlj namerno dopušta da ovakve poruke „procure“ kako bi događaj delovao autentičnije – ili neki Rusi jednostavno imaju sreće.