„Ostalo je tri do četiri meseca“: Putina upozorili na nastupanje velike ekonomske krize

Zvaničnici finansijskog bloka vlade upozorili su predsednika Vladimira Putina da bi već u narednim mesecima u zemlji mogla izbiti ekonomska kriza, piše Vašington post, pozivajući se na izvor koji je u neposrednom kontaktu sa tim zvaničnicima.

Prema rečima sagovornika Posta, upozorenja Putinu postaju sve upornija, a kriza bi, po mišljenju zvaničnika, mogla nastupiti već tokom leta.

Putinu je rečeno da će, bez daljeg povećanja poreza, budžetski deficit nastaviti da raste zbog pada prihoda od nafte i gasa, dok je bankarski sistem pod sve većim pritiskom zbog visokih kamatnih stopa i velikog obima kredita za finansiranje rata, piše list.

Do izbijanja krize ostala su „tri do četiri meseca“, rekao je listu jedan od moskovskih top-menadžera. Prema njegovim rečima, pojavljuje se sve više znakova inflacije znatno veće od zvanično objavljenih 6 odsto, uprkos rekordno restriktivnoj politici Centralne banke Rusije sa ključnom kamatnom stopom od 16 odsto.

Na buduću krizu ukazuju i prinudna otpuštanja hiljada radnika, kao i rekordni talas još od pandemije zatvaranja restorana i barova u Moskvi, rekao je izvor.

Posle dve godine vojnog buma, kada je BDP rastao više od 4 odsto godišnje, ruska ekonomija je zapala u tešku depresiju. Prošle godine rast je usporio na 1 odsto, od 28 civilnih industrijskih grana njih 20 je počelo da beleži pad, a kompanije — od malih do velikih — masovno su počele da imaju probleme sa otplatom dugova.

Prema podacima Centralne banke, više od 10 biliona rubalja kredita na bankarskim bilansima postalo je problematično. Praktično je u zemlji započela latentna bankarska kriza, upozorili su u februaru eksperti CMACP.

Ruski budžet, uprkos dva talasa povećanja poreza, ove godine može dobiti astronomski deficit od 10 biliona rubalja zbog smanjenja kupovine nafte od strane Indije i popusta od oko 30 dolara po barelu (prema neobjavljenim proračunima vlade).

A ako se ispad prihoda od nafte i gasa bude nadoknađivao iz Fonda nacionalnog blagostanja, potrošiti bi se morala gotovo sva slobodna sredstva fonda – 4,1 bilion rubalja.

Nova „ozbiljna pretnja“ za Kremlj mogu postati mere Evropske unije protiv „flote u senci“, rekao je izvor Vašington posta blizak ruskim diplomatama.

U januaru je 14 zemalja EU potpisalo sporazum o zajedničkim akcijama protiv tankera sa lažnim zastavama, praktično preteći da zatvore Baltičko more za Rusiju — glavni kanal izvoza nafte u inostranstvo. U okviru 20. paketa sankcija EU želi potpuno da zabrani pomorski transport ruskih barela i prateće usluge, što bi dovelo u pitanje polovinu izvoza nafte, piše list.

„Ovo nije samo pretnja za ekonomiju, već i političko pitanje kako Rusija to može da dozvoli, a da ne izgubi političku reputaciju“, rekao je diplomatski izvor lista. Uz to, nove energetske sankcije mogao bi da uvede Donald Tramp, ako proceni da „Rusija sabotira mirovni proces“, dodao je on.