Broj od 1418 dana ima sakralno značenje u državnoj ideologiji: Putin je slomio mit na kojem počiva Rusija

Navršava se tačno 1418 dana od početka totalne invazije. Ovaj broj ima sakralno značenje u ruskoj državnoj ideologiji: upravo toliko je trajao rat SSSR-a protiv nacističke Nemačke, period na kojem je izgrađen celi identitet savremene Ruske Federacije, piše Index.hr.

Za Putinu Rusiju, gde je kult „Velikog otadžbinskog rata“ praktično postao jedina državna religija, ovaj dan predstavlja trenutak istine. Strategija zasnovana na mitu o „brzoj pobedi potomaka pobednika“ sudarila se sa stvarnošću dugotrajnog rata iscrpljivanja, u kojem Rusija više ne izgleda kao pobednik.

Dekonstrukcija „blickriga“: Putin protiv istorijske logike

Ako odbacimo propagandnu retoriku i okrenemo se činjenicama, paralele ne idu u prilog Kremlju.

U periodu 1941–1945. sovjetski sistem, uprkos katastrofalnom početku, pokazao je sposobnost povećanja kapaciteta.

Za 1418 dana SSSR je prošao put od povlačenja do reke Volge do podizanja zastave nad Rajhstagom u Berlinu.

U periodu 2022–2026. svedočimo obrnutoj dinamici. U istom vremenskom intervalu ruska vojska je prošla put od pokušaja zauzimanja glavnog grada Ukrajine do pozicijskih borbi za gradove u Donbasu.

Štaviše, borbena dejstva de facto su se prenela na teritoriju same Rusije. Danas dolasci ukrajinskih dronova na naftna skladišta i vojne fabrike iza Urala postali su svakodnevica.

To stvara psihološki raskol u svesti Rusa: ako su „deda“ za 1418 dana završili rat u neprijateljskom brlogu, zašto je moderna „velesila“ u istom tom vremenu primorana da gradi utvrđenja u sopstvenim pograničnim oblastima?

Ekonomsko iscrpljivanje

Važan aspekt poređenja je baza resursa. U Drugom svetskom ratu SSSR je opstao velikim delom zahvaljujući ogromnoj pomoći saveznika (lend-lease).

Danas se Rusija našla u ogledalnoj situaciji. Sada ulogu „arsenala demokratije“ za Ukrajinu obavlja Zapad, dok je Rusija primorana da traži pomoć od parijskih država.

Tokom 1418 dana rata Ruska Federacija kritično je iscrpela zalihe moderne tehnike. Danas se na frontu sve češće pojavljuju tenkovi T-55 i T-62, izvučeni iz konzervacije.

To je tehnološki regres kakav istorija ratova 20. veka ne pamti: vojska koja je započela invaziju kao digitalna sila 21. veka, završava je kao mehanizovani korpus iz sredine prošlog veka.

Ruska ekonomija, uprkos izveštajima o „rast BDP-a“, prešla je na tračnice totalne militarizacije. Više od 30 odsto budžetskih rashoda ide na rat, što vodi degradaciji civilne infrastrukture, zdravstva i obrazovanja.

Posebno je značajno pojavljivanje snaga i naoružanja iz Severne Koreje na bojnom polju, dok danas ukrajinske snage sve više zabeležavaju plaćenike iz Afrike, namamljene u rat pod krinkom stipendija za studije.

Rusija može beskonačno govoriti „još nismo ni počeli ratovati“, ali činjenica ostaje – kada se umesto tenkova i moderne tehnike na bojištu počnu pojavljivati konji i magarci, postavlja se pitanje čime će Rusija uopšte ratovati ako doista „počne“, kako stalno obećavaju ruski propagandisti?

Teror hladnoćom: Rat protiv civila na minus dvadeset

Na 1418. dan rata, strategija Kremlja se definitivno pomerila sa vojnih ciljeva na otvoreni teror nad civilnim stanovništvom.

Ukrajina, suočena s jednom od najtežih zima u svojoj istoriji, trpi intenzivno razaranje energetskih sistema i civilne infrastrukture – udari na mreže grejanja, struje i toplotne snage su se u poslednjih mesec dana višestruko povećali, jer ruske snage sistematski targetiraju civilne resurse tokom ekstremnih hladnoća, što je deo nove faze pritiska na ukrajinsko stanovništvo.

U Kijevu, Harkivu, Dnjipru i drugim velikim gradovima, gde temperatura pada ispod -20°C, situacija balansira na ivici kolapsa. Rasporedi isključenja struje postali su strogi i nepredvidivi. U mnogim delovima glavnog grada struja je dostupna tek 4–6 sati dnevno.

To nije samo neprijatnost, već preti životu: smrzavanje vodovodnih sistema u soliterima, kritično opterećenje bolnica i prekid gradskog saobraćaja u trenucima najveće hladnoće.

Samo u poslednja 24 sata Rusi su lansirali više od 6100 dronova kamikaza i desetine balističkih raketa, ciljajući energetske čvorišta, pokušavajući da ukrajinske gradove učine neprikladnim za život.

„Oslobođene“ ruševine: Život na ivici opstanka

Usporedno s tim, situacija na privremeno okupiranim teritorijama jasno pokazuje pravo lice „ruskog sveta“. Gradovi koje Kremlj patetično naziva „novim regionima“, nakon 1418 dana, i dalje nisu pogodni za normalan život. Mariupolj, Bahmut, Avdijivka i deseci manjih naselja pretvoreni su u betonske kosture.

Umesto obećane obnove – improvizovane pijace, nedostatak centralnog grejanja i vode u većini četvrti, te potpuni izostanak osnovnih socijalnih garancija.

Okupirane teritorije praktično su se pretvorili u „sive zone“ gde vlada bezakonje, a humanitarna katastrofa se skriva iza paravana „oglednih“ gradilišta.

Cena avanture: Šta je dobila sama Rusija?

Postavlja se logično pitanje: koju je cenu platio sam agresor za ove sumnjive „uspehe“ u obliku ruševina i međunarodne izolacije? Cena se pokazala astronomska:

Demografski ponor: Ukupni gubici (poginuli, ranjeni i invalidi) ruske vojske premašili su 1,2 miliona ljudi. To je vojska od milion ljudi koja se nikada neće vratiti u ekonomiju. Za zemlju u dubokoj demografskoj krizi – to je presuda za decenije koje dolaze.

Vojna degradacija: Rusija je izgubila preko 11.500 tenkova i gotovo 36.000 artiljerijskih sistema. Umesto moderne vojske, svet vidi kompozicije sa tehnikom iz 50-ih godina, iskopanom iz skladišta.

„Rupičasto“ nebo i nemoć službi: Dok bezbednosne snage RF hapse građane zbog „lajkova“ na društvenim mrežama, nebo iznad Rusije postalo je otvoreno za ukrajinske dronove.

Eksplozije na skladištima nafte i vojnim fabrikama hiljadama kilometara od fronte postale su nova norma. Tajne službe pokazale su se nemoćnima protiv sistematskih diverzija na železničkim prugama Sibira i Dalekog istoka.

1419. dan kao tačka bez povratka

Prelazak granice od 1418 dana označava kraj ere mita o „nepobedivosti“.

Putinova Rusija u tom vremenu nije postigla nijedan strateški cilj iz 2022. godine.

Ukrajina je opstala, sačuvala državnost i postala subjekt svetske politike, o čemu svedoče novi paketi sankcija SAD-a i EU-a, kao i neprekidna podrška energetskom sistemu tokom zime.

Današnji dan fiksira stvarnost: ovaj rat postao je najveći rat iscrpljivanja od Drugog svetskog rata.

Ukrajinsko društvo pokazalo je otpornost koja je nadmašila sve procene Kremlja. Nakon ove simbolične granice, svaki naredni dan nije samo datum, već dokaz da je Rusija izgubila rat kao ideju.

dan nije postao trijumfalno rusko „možemo to ponoviti“, već sahrani marš za poslednji kolonijalni imperijum Evrope.

Sutra počinje 1419. dan – dan koji ne postoji u ruskim udžbenicima o pobedi, ali koji je već postao simbol najvećeg strateškog poraza u istoriji Rusije.