„Putin zabrinut i uplašen“: Kakvu poruku šalje Kremlj napadom Ukrajine raketom Orešnik?

Podsetimo, Rusija je u noći između četvrtka i petka ciljala infrastrukturu u zapadnoj Ukrajini, u oblasti Lavova, koristeći balističku raketu srednjeg dometa Orešnik, koja je sposobna za nuklearno naoružanje.

Ovo se smatra samo drugom poznatom vojnom upotrebom ovog oružja.

Analitičari kažu da je napad imao jasnu političku poruku Zapadu, a ne samo taktički efekat.

Cilj nije bila samo materijalna šteta – raketa je pogodila infrastrukturu, ali je važnija poruka, s obzirom na to da je lansirana veoma blizu granice EU i NATO‑a.

Time Moskva pokušava da zastraši Ukrajinu i njene zapadne saveznike i pokaže nezadovoljstvo zbog međunarodnih pritisaka i pregovora o miru.

Iako je Kremlj tvrdio da je napad bio odgovor na navodni ukrajinski napad na Putinovu rezidenciju, mnogi analitičari ga vide kao psihološko i političko oružje namenjeno Zapadu.

Stručnjaci ističu da je raketa Orešnik, koju Rusija promoviše kao sofisticirano oružje sposobno da putuje hipersoničnom brzinom i pogodi ciljeve širom Evrope, upotrebljena u trenutku kada evropske zemlje jačaju svoje odbrambene kapacitete, pa se napad tumači i kao pokazivanje moći Zapadu.

Napad je izazvao negodovanje lidera Velike Britanije, Francuske i Nemačke, koji su ga ocenili kao eskalaciju i neprihvatljivo ponašanje, dok je gradonačelnik Lavova rekao da predstavlja „novi nivo pretnje – ne samo za Ukrajinu, već i za bezbednost Evrope u celini“.

Ukratko, iako je tehnički cilj bila infrastruktura u Ukrajini, analitičari smatraju da je šira strategija Putina da pošalje signal Zapadu da je spreman da koristi napredno oružje kako bi zaštitio svoje interese i pokazao nezadovoljstvo međunarodnom diplomatijom.

U telefonskom razgovoru u petak, lideri Velike Britanije, Francuske i Nemačke rekli su da je upotreba rakete Orešnik od strane Rusije bila „eskalatorna i neprihvatljiva“, saopštila je portparolka britanske vlade.

Premijer Kir Starmer rekao je da je Rusija koristila „izmišljene tvrdnje da bi opravdala napad“.

Ukrajina je negirala da je ciljala Putinovu rezidenciju, što je bio navodni povod koji je Moskva iznela za napad.

Poruka evropskim zemljama

Izbor cilja koji se nalazi oko 70 kilometara od granice sa Evropskom unijom bio je značajan, kažu posmatrači.

„To je mnogo bliže granicama EU“, rekao je Etjen Markuz, saradnik Francuske fondacije za strateška istraživanja, na platformi X.

„Ovo bi verovatno trebalo da se vidi kao poruka evropskim zemljama“, dodao je, istakavši da je rezultat napada verovatno više psihološki nego operativan.

Neki posmatrači vide Orešnik kao Putinov pokušaj da ponovo potvrdi svoju snagu nakon međunarodnih neuspeha, uključujući hapšenje venecuelanskog lidera Nikolasa Madura od strane SAD, zaplenu ruskog broda u severnom Atlantiku i nedavne demonstracije u Iranu.

Mik Rajan, penzionisani major general australijske vojske i analitičar rata u Ukrajini, napisao je da je ovo „psihološko oružje – instrument Putinove kognitivne borbe protiv Ukrajine i Zapada – više nego oružje masovnog fizičkog uništenja“.

On je dodao da upotreba Orešnika ukazuje na to da je Putin zabrinut i uplašen, a ne siguran u pobedu.

Potez ne može sakriti činjenicu da Rusija ima malo uticaja „da oblikuje događaje ili odgovori na vojne nepredviđenosti koje uključuju njene saveznike i prijatelje van svojih granica“, zaključio je Rajan.

Piar potez pre nego stvarna pretnja

Timoti Eš, ekonomista za tržišta u razvoju fokusiran na Rusiju, izneo je sličan stav, ukazujući na relativno ograničenu štetu na terenu nakon napada raketom.

„Orešnik je veoma efikasan, ali i veoma skup, i sa stanovišta analize troškova i koristi nema smisla da se koristi u Ukrajini“, napisao je Eš.

„Upotreba Orešnika delovala je više kao piar potez, možda namenjen Trampovoj administraciji da signalizira kako je Rusija nezadovoljna širom situacijom u svetu“, dodao je on.

Iako Rusija opisuje Orešnik kao hipersoničnu raketu, zapadni analitičari odbrane smatraju da nije revolucionarno oružje.

„Verovatno NIJE hipersonična raketa“, rekao je Markuz, dodajući da Evropa ima sredstva za presretanje raketa srednjeg dometa (IRBM).

„Višestruki bojevi delovi Orešnika mogli bi predstavljati problem, u zavisnosti od trenutka kada se aktiviraju“, dodao je on.

U decembru je Putinov saveznik, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, izjavio da je ovo oružje raspoređeno u njegovoj zemlji, koja graniči sa istočnim krilom NATO-a.