Foto: Rokas Tenys / Shutterstock.comUsred očekivanja u Moskvi da će američki predsednik Donald Trmp u idućim danima telefonski razgovarati s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ruski zvaničnici zauzimaju tvrde stavove o ratu u Ukrajini, nastojeći smanjiti očekivanja od mogućeg značajnijeg pomaka u odnosima između SAD-a i Rusije.
Ohrabreni napretkom na ratištu i uvereni da bi Tramp mogao smanjiti vojnu pomoć Ukrajini, mnogi u Moskvi veruju kako Rusija može osvojiti dodatne teritorije i prisiliti Kijev da tokom godine pristane na povoljan dogovor, piše Index.hr.
„Na proleće uslovi još neće biti povoljni za završetak rata“, rekao je Sergej Markov, analitičar naklonjen Kremlju.
„Ali do jeseni, dok Tramp smanjuje finansiranje, a ruska vojska ostvaruje dodatne uspehe, mogli bismo dočekati bolje političke okolnosti.“
Tramp, s druge strane, zagovara brzo okončanje sukoba i očekuje se da će insistirati na pregovorima bez olaganja. U objavi na platformi Truth Social zaprtio je „visokim porezima, carinama i sankcijama na svu robu koju Rusija prodaje Sjedinjenim Državama“ ako Putin ne pristane na mirovni sporazum s Ukrajinom.
„Napraviću veliku USLUGU Rusiji, čija ekonomija propada, i predsjedniku Putinu. Dogovorite se sada i ZAUSTAVITE ovaj apsurdan rat! BIĆE JOŠ GORE,“ dodao je Tramp.
„Ukrajina i Moldavija bi mogle nestati ove godine“
Ruski zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov izjavio je da Moskva vidi malu priliku za dogovor s Trampovom administracijom, no mnogi uticajni glasovi u Rusiji smatraju da bi takav dogovor uključivao značajne promene u evropskoj sigurnosti i podelu Ukrajine.
Prema planovima koji se sve češće spominju među zvaničnicima Kremlja, Rusija bi zahtevala neutralnu i demilitariziranu Ukrajinu izvan NATO-a te zadržavanje teritorija koji je već pripojen.
Uz to, Moskva traži šire razgovore o sigurnosnoj arhitekturi Evrope te povlačenje NATO-ove vojne infrastrukture s ruskih granica.
Pomoćnik Kremlja Jurij Ušakov naglasio je da dogovor ne bi smeo biti „samo privremeni prekid vatre ili predah, već trajni mir koji poštuje naše strateške interese.“
Putinov savetnik Nikolaj Patrušev, bivši šef Veća sigurnosti Rusije, u intervjuu za prokremaljsku novinu Komsomolskaja Pravda sugerisao je da bi Ukrajina i susedna Moldavija mogle prestati postojati do kraja godine.
„Za Patruševa ne postoji druga opcija osim da Ukrajina postane naša – prijateljska: kapituliraju i prihvate sve naše zahteve – ili da se raspadnu“, kazala je Tatjana Stanovaja, nezavisna analitičarka iz francuske agencije R.Politik.
„Ili potpuna pobeda ili ništa“
Patrušev i drugi tvrdolinijaši predstavljaju snažan deo ruske političke elite, ali konačnu odluku o dogovoru s Trampom donosi isključivo Putin, naglašava Stanovaja.
Tvrdolinijski analitičar Dmitrij Trenin, pišući za prokremaljski časopis Profil, tvrdi kako bi borbe trebale trajati sve dok uslov Moskve – kapitulacija Kijeva – ostaje neprihvatljiv Zapadu.
„Sukob između dve sile ostaće dubok i dugotrajan. Trampova će strategija i dalje favorizovati globalnu dominaciju Amerike“, napisao je, predviđajući da bi Rusija u narednim mesecima mogla zauzeti dodatne ukrajinske teritorije poput Odese, Harkova, Mikolajiva ili Dnjipra.
„Za Moskvu, bilo što manje od potpune pobede jednako je porazu, a takav ishod jednostavno nije prihvatljiv“, piše Trenin.
Prema njegovom mišljenju, svaka mirovna opcija koja bi rezultirala prozapadnom Ukrajinom mora se sprečiti „pod svaku cenu.“ Ukrajina mora postati „najprije pacificirana, zatim mirna, a na kraju saveznik.“
Zabrinutost u Moskvi
Neki ruski zvaničnici istovremeno izražavaju zabrinutost da bi Tramp mogao agresivno zastupati interese Vašingtona na štetu Rusije.
Smatraju da je, bez obzira na predsednika, ključna američka strategija obuzdavanje Rusije vojno i ekonomski.
Predsednik ruskog parlamenta Vjačeslav Volodin izjavio je kako će SAD pod Trampovim vođstvom nastojati zadržati svoju globalnu hegemoniju.
Podsetio je i da je Trampova prva administracija povećala sankcije protiv Rusije i isporučila prve smrtonosne vojne pošiljke Ukrajini.
Anatolij Antonov, bivši ruski veleposlanik u SAD-u, izjavio je kako je Trampov prvi mandat obeležilo „sistemsko uništavanje bilateralnih odnosa,“ urušavanje diplomatskih kontakata i „ekonomsko gušenje Rusije.“
„Rusija je spremna da se bori decenijama“
Stanovaja smatra da maksimalistički zahtevi prokremaljskih jastrebova pokazuju Putinovu spremnost da nastavi rat ako ne dobije što želi od Trampa.
„Ne traže pregovore radi pregovora, već žele da Zapad i Vašington priznaju kako je Ukrajina izgubila rat,“ rekla je. „Rusija je spremna boriti se decenijama, ako bude potrebno.“
Putin je, prema Stanovaji, manje fokusiran na međunarodno priznanje aneksiranih teritorija, a više na osiguranje dominacije nad Ukrajinom.
„Najvažnija stvar za njega je da Ukrajina postane prijateljska zemlja. Kijev mora kapitulirati, priznati poraz i prestati pružati otpor,“ zaključila je.
No, Putin se suočava s ozbiljnim izazovima, posebno zbog sve većeg pritiska na rusku ekonomiju i ogromnih troškova rata.
Ovi problemi bi se mogli pogoršati ako Tramp ispuni pretnje dodatnim sankcijama.
Kamate i inflacija već rastu, a velike kompanije upozoravaju na moguće valove bankrota zbog sve većih dugova.
Gotovo 40 posto proračuna već odlazi na vojsku i sigurnosne službe.
Jedna od većih pretnji za Putina je Trampova potencijalna odluka da smanji cijene nafte, sledeći svoju mantru „buši, bejbi, buši,“ kao i pretnja dodatnim sankcijama kako bi prisilio Putina na pregovore.
„Win win situacija“
Sergej Markov smatra da bi telefonski razgovor između Trampa i Putina mogao otvoriti vrata novim pregovorima i postaviti temelje za samit.
„Na tom samitu možda neće postići kompromis o Ukrajini, ali će pronaći zajednički jezik o drugim pitanjima“, izjavio je, izrazivši optimizam da bi Tramp mogao napraviti ustupke poput zabrane Kijevu da koristi zapadno oružje protiv Rusije.
Iako Tramp koristi oštru retoriku, neki republikanci veruju da bi sastanak mogao završiti povoljno za Putina.
„Tramp će prikazati da je okončao rat, ali će popustiti. Putin će dobiti ono što želi,“ rekao je jedan izvor blizak Republikanskoj stranci.
Trampove izjave o mogućoj kupovini teritorija poput Panamskog kanala ili Grenlanda takođe su izazvale pažnju jer se uklapaju u Putinov svetonazor – svet u kojem moćne države pregovaraju na štetu manjih.
Očekuje se da će Trampova administracija odstupiti od pravila međunarodnog poretka nakon Drugog svetskog rata, koji je zabranio promenu granica silom, i pronaći zajednički jezik s Putinovim teritorijalnim ambicijama.
„Trampove izjave pokazuju da stara pravila više ne vrede, čak ni za SAD“, rekao je jedan akademik. „Ako SAD može postavljati teritorijalne zahteve svojim saveznicima, zašto ne bi i Rusija?“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
