Novo bojno polje: Putin nije izvršio invaziju samo na Ukrajinu, već i na još jednu susednu državu

I to putem tvitova.

U oba slučaja nije uspeo – za sada. Ali Putinova agresija je usmerena na SAD i sve njihove saveznike.

Troši milione dolara, bombardujući evropske birače manipulativnim kampanjama na društvenim mrežama i dezinformacijama u velikom obimu. To je novi oblik ratovanja protiv demokratije, koji eliminiše potrebu da se tenkovi uvode u prestonice.

Putinova taktika koja se stalno menja rezultat je njegovog neuspešnog vojnog pokušaja da zauzme Kijev i uguši ukrajinsku demokratiju.

Suočio se sa nepokolebljivim otporom Ukrajine, pa je počeo da primenjuje dugogodišnju rusku (i sovjetsku) strategiju uništavanja zapadnih demokratija iznutra, podržavajući i negujući proruske političke kandidate.

TikTok, Telegram i drugi kanali društvenih mreža sada su oružje u ovom novom obliku rata.

Uvek blizu svojim KGB korenima, ruski predsednik shvata da se javno mnjenje može manipulisati i oblikovati preko političkih posrednika i propagande lojalnih ruskom „čelniku“. Dovoljno je pogledati nedavne izbore u Rumuniji da bi se potvrdila ova zlokobna istina.

Godine 2024, Putin je potrošio milione da bi izabrao proruski orijentisanog predsednika u Rumuniji. Njegova metoda: infiltracija u izbore, podrška kandidatima sa autoritativnim tendencijama i manipulacija digitalnim platformama da bi se iskrivilo javno mnjenje.

Tako je ruski lider izbacio kandidata Kalina Đorđeskua iz anonimnosti, i za samo dve nedelje Đorđesku je osvojio 21 odsto glasova, ostavivši podeljeno polje od 15 kandidata u šoku.

Kršeći rumunski zakon, Đorđesku je tvrdio da nije prikupljao sredstva za kampanju niti imao troškove kampanje. Umesto toga, imao je zlokobnog sponzora u Putinu.

Ovaj medijski blickrig sastojao se od „dezinformacija“ i višemilionske lenjinističke kampanje s ciljem uništenja demokratije u Rumuniji.

Dizajn ove operacije uključivao je i podrivanje bezbednosnih interesa SAD-a, NATO-a i EU. Srećom, ova prikrivena invazija na rumunski izborni proces otkrivena je na vreme zahvaljujući rumunskoj i drugim zapadnim obaveštajnim službama.

Pozivajući se na ozbiljna kršenja izbornog zakona i strani uticaj, rumunski Ustavni sud je poništio prvi krug izbora i naložio ponavljanje izbora.

Kada je održan drugi krug, izlaznost na izborima je skočila sa prosečnih 51 odsto na skoro 65 odsto, jer su Rumuni odgovorili na krizu sa jasnoćom i hrabrošću.

Oni su odbacili Putinovog kandidata i izabrali demokratski, pro-NATO put sa ubedljivih 54 prema 46 odsto.

Zajedno sa dvojezičnom grupom od sedam bivših američkih ambasadora u Rumuniji, javno smo pozvali Rumune da odbace Putinovog kandidata, pišu Mark Gitenstein, Adrian Zukerman i Džim Rosapepe, svi biovši ambasadori SAD u Rumuniji.

Nismo mogli, naveli su u tekstu za Politico, mirno da stojimo po strani i dozvolimo da očigledno lažna propaganda koju vodi Rusija prođe bez izazova.

„Iz prve ruke smo videli uspešan uspon Rumunije od ruske nametnute diktature do slobode, integracije sa ostatkom Evrope u EU i saveza sa SAD kroz NATO“, napisali smo u otvorenom pismu.

Prepoznali su, kažu, priliku da precizno predstave istorijski izbor koji Rumuni treba da naprave na izborima i jasno istakli da je „pod Putinom, Rusija je ponovo u pohodu“.

Prvo je napala Ukrajinu. Hoće li Rumunija biti sledeća meta, kao što je bila Staljinu?

Rumuni se suočavaju sa jasnim istorijskim izborom: dominacija Rusije ili budućnost u savezu sa Amerikom kroz NATO.

Iako su Putinovi napori u Rumuniji na kraju doživeli potpuni fijasko, šteta je mogla biti velika.

Srećom, demokratske institucije i glasovi zemlje odbili su da budu zastrašeni njegovim najnovijim taktikama. Ohrabrujemo druge, navode, da podignu svoj glas i suprotstave se Putinovim pokušajima da preseče demokratiju na izborima.

Rumuni su sa pravom preuzeli odgovornost za sopstvenu budućnost i izabrali su slobodu i prosperitet umesto putinizma.

Nakon pobede Nikusora Dana na predsedničkim izborima, američki predsednik Donald Tramp je uverio Rumune da će „ojačati naše veze sa Rumunijom, podržati naš vojni savez i promovisati i braniti ekonomske i bezbednosne interese Amerike u inostranstvu.“

Nažalost, mnogo ljudi koji bi trebali bolje znati i dalje se zbližava sa Putinom, podržavaju njegove pro-ruske kandidate i podrivaju bezbednost SAD i drugih demokratskih saveznika.

Ljubimac Ilona Maska, Mario Nafal, bio je u maju u Moskvi, dok su otac tehnološkog milijardera Ilona Maska i kontroverzni američki desničarski komentatori Džekson Hinkl i Aleks Džons prisustvovali forumu Future 2050 u Moskvi u junu.

Na forumu su govorili brojni Putinovi saveznici: desničarski ruski filozof Aleksandar Dugin, portparol Kremlja Dmitrij Peskov i bivši predsednik Dmitrij Medvedev.

Bitka u Rumuniji je dobijena, ali Putinov rat protiv demokratije se nastavlja. Ko je sledeći na njegovoj listi? Izbori ove jeseni u Moldaviji, Estoniji, Gruziji, Holandiji, Češkoj i drugim evropskim zemljama predstavljaju plodno tlo za mešanje, navode.

Ali pre nego što njegova propaganda zaživi, neophodno je strogo sankcionisati njegove povrede izbornih zakona.

Borba za demokratiju sada se proširila i na sajber prostor, gde Putinove invazijske taktike moraju biti zaustavljene, baš kao što su to bile na bojnom polju. Novo bojno polje je onlajn, a ulog je demokratski suverenitet.

Lekcija iz Rumunije je jasna: Najbolja odbrana od propagande je istina i hrabrost da se izgovori.