Rat ušao u četvrtu godinu: Kako Evropljani razmišljaju o nastavku pomoći Ukrajini?

Dve trećine Francuza veruje da EU treba da nastavi da Ukrajini pruža finansijsku i vojnu pomoć, čak i bez podrške SAD, prenosi Juronjuz.

Međutim, 78 odsto Francuza je reklo da ne želi da se francuski vojnici šalju na bojno polje, osim ako nije u pitanju sprovođenje mogućeg mirovnog sporazuma. Slanje mirovnih trupa podržava 55 odsto učesnika ankete.

U Nemačkoj gotovo polovina građana želi da njihova zemlja prestane da finansijski i vojno podržava Ukrajinu.

Kada je u pitanju saradnja sa SAD posle dolaska Donalda Trampa u Belu kuću, 71 odsto Nemaca očekuje pogoršanje odnosa.

Sa druge strane, dve trećine Španaca podržava pomoć Kijevu, a 94 odsto veruje da je u okolnostima rata neophodna jedinstvena evropska odbrambena politika.

Na pregovore Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina pozitivno gleda 63 odsto Rumuna. Takođe, 60 odsto njih se protivi mogućem vojnom povlačenju SAD iz Rumunije, a više od 70 odsto podržava članstvo svoje zemlje u NATO i EU.

U susednoj Mađarskoj, Juronjuz piše da „antiukrajinska politika vlade utiče na javno mnjenje“, ali da i dalje veliki deo stanovništva pokazuje solidarnost s Ukrajinom.

Iako je vlada Viktora Orbana posvećenja jačanju saradnje s novom američkom administracijom, stanovništvo je mnogo više podeljeno po tom pitanju.

Ankete u Grčkoj pokazuju da podrška pomoći EU Ukrajini postepeno opada, a da je gotovo polovina građana zabrinuta ili pesimistična u vezi sa novim američkim predsednikom, dok je samo devet odsto zadovoljno.

Razgovori Trampa i Putina, bez učešća Ukrajine ili EU, izazvali su zabrinutost ključnih evropskih saveznika i doveli do potencijalno tektonskih promena u transatlantskim odnosima, navodi Juronjuz.