Albanski novinar: Mračno diplomatsko nasleđe Kristofera Hila

Hadžiu je tokom 1990-ih i 2000-ih radio za Koha Ditore. Kako je sam govorio, prijatelj je Hašima Tačija, dok je Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića svojevremeno nazvao „primitivnim političarima“. Iako je u međuvremenu shvatio da je taj projekat neostvariv zbog „ulaganja velikih sila“, lično se zalagao za „korekciju granica“ jer „ako bi velika Albanija došla po cenu stvaranja velike Srbije, meni je to bilo sasvim prihvatljivo“.

Kako piše za Albanian Post, u oktobru 1998. godine Kristofer Hil, kao predstavnik američkog Stejt departmenta, a potom i ambasador SAD u Makedoniji, stigao je na Kosovo, zamenivši svog brata Nika, te ponudio Albancima nacrt predloga autonomije u okviru Srbije.

Ovaj dokument je, kako piše Hadžiu, „ignorisao borbu Albanaca za slobodu i nezavisnost“ i „doživljen je kao jedna od najvećih uvreda albanskih težnji“.

„Koha Ditore je tada objavio dokument i njegov štetni sadržaj za kosovsko nacionalno pitanje. Hilova reakcija je bila oštra i nepromišljena: nazvao Koha Ditore ‘s*anjem od novina’, uvredom koja je jasno odražavala njegovu aroganciju i cinični stil komunikacije, naloživši stvaranje rivalskih novina koje finansiraju spoljni izvori. Vreme je pokazalo da je Koha Ditore bio u pravu, a ne Kristofer Hil“, ocenjuje albanski kolumnista, prenosi N1.

Međutim, tu nije bio kraj njegovih obračuna sa političkim akterima i medijima na Kosovu, nastavlja Hadžiu.

„Hil je imao otvoreno rivalstvo sa Džejmsom Rubinom, moćnim portparolom Medlin Olbrajt, što je postalo očigledno tokom pregovora u Rambujeu. Mnogo kasnije, tokom sastanka iza zatvorenih vrata sa američkim diplomatama na Balkanu održanog u Tirani, Hil, pokazujući neviđeni cinizam, nije zaboravio svoj poraz i propali projekat u Rambujeu. Obraćajući se ostalim diplomatama, rekao je: ‘Vidite, Rubin i ja smo bili zajedno u Rambujeu, ali treba da znate da smo bili protivnici; Ja sam predstavljao vladu SAD, dok je Rubin predstavljao OVK.’ Rubinov odgovor je bio podjednako upečatljiv: ‘Da, kolege, istina je, a mi smo bili pobednici’“, prenosi Hadžiu.

Ovaj trenutak je jasno ilustrovao podelu između onih koji su izabrali da „podrže pravo Albanaca na slobodu“ i onih koji su „i dalje verovali u kompromis sa Miloševićem“, dodao je.

U to vreme, budući predsednik SAD Obama, tada senator, zajedno sa Hilom, protivio se NATO bombardovanju, navodi novinar sa Kosova.

Demilitarizacija OVK i sukobi sa albanskim vođama

Krajem 1999. Hil je učestvovao na sastanku sa ključnim predstavnicima OVK, uključujući Hašima Tačija.

Hadžiu piše da je Hil insistirao na demilitarizaciji, koristio jezik neprikaladan za diplomatu i „pokazao ne samo nedostatak poštovanja prema albanskoj strani, već i jasan pokušaj da se razoruža i podrije svaki dalji napor u odbrani zemlje“. Ponovo je Hilovo protivljenje bilo neuspešno, pošto se OVK transformisala u Kosovski zaštitni korpus (TMK), dodao je.

Hil i Srbija: Istorija pogrešne diplomatije

Njegova poslednja diplomatska misija bila je u Srbiji, navodi Hadžiu.

On piše:

„Hil je pokušao da udalji zemlju od ruskog uticaja i približi je evroatlantskom putu. Međutim, njegov jednostrani pristup stvorio je opasan presedan. On se izvinio za NATO bombardovanje Srbije i otvoreno podržao predsednika Srbije Aleksandra Vučića, uspostavljajući čvrste veze sa autoritarnim režimom. U tom kontekstu, pismo srpskog opozicionog lidera Dragana Đilasa nudi oštru kritiku Hilovog uticaja u regionu. Đilas kritikuje Hila što je kreirao lažni narativ koji Vučića prikazuje kao zapadnog partnera, ističući da je njegova politika legitimisala režim koji je Srbiju približio autoritarizmu“, navodi novinar.

Ističe bliske odnose Hila i Vučića.

„Uzimajući u obzir Hilove nedavne diplomatske manevre – gde uživa punu slobodu u donošenju odluka u Srbiji – i njegov lični odnos sa Vučićem, njegovi postupci su pokrenuli ozbiljna pitanja o ulozi američke diplomatije u podršci aktuelnom srpskom režimu. On je svojim izjavama namerno ignorisao unutrašnje političke i društvene probleme Srbije, uključujući korupciju i nemar, dok je u svakoj prilici dosledno vređao Kosovo. Dok građani Srbije protestuju za slobodu i pravdu, američki ambasador hvali rukovodstvo zemlje, izražavajući zabrinutost zbog dvostrukih standarda Zapada. Hil na kraju upozorava da zbog ovih stavova raste podrška Srbije evropskim integracijama i evroatlantskom putu. U stvarnosti, mnogo toga što je Hil javno izjavio podriva poverenje u američke i evropske demokratske vrednosti“, ocenio je on.

Mračno diplomatsko nasleđe

Kristofer Hil je i dalje kontroverzna ličnost u istoriji američke diplomatije, smatra Hadžiu.

„Od predlaganja autonomije za Kosovo unutar Srbije, sukoba sa OVK i albanskih lidera, neuspeha u Iraku i sumnjivih kompromisa u Srbiji, izgradio je nasleđe koje se često opisuje kao neuspešno. Ono što je ostalo od njegove uloge je istorija nejasne diplomatije, nejasnih poslova i pogrešnih kompromisa, sa arogancijom koja je ostavila duboke posledice u krhkim regionima sveta“, zaključio je.