„Nametanje bilo kakvih ograničenja…“: UN pisale Andriji Mandiću, evo o čemu je reč

Taj predlog zakona je trenutno na raspravi u parlamentu, a izmenama tog propisa predložena je zabrana blokade auto-puteva, brzih saobraćajnica, magistralnih, regionalnih ili lokalnih puteva i graničnih prelaza, ako time oni koji protestuju onemogućavaju ili otežavaju odvijanje saobraćaja i kretanje ostalih građana.

Za one koji to ne budu poštovali predviđene su novčane kazne u iznosima od 500 do 10.000 eura.

Dokument koji potpisuju Sorilja i savetnica UN-a za ljudska prava Anjet Lanting, u koji su „Vijesti“ imale uvid, izražava zabrinutost zbog mogućnosti da predloženi amandmani nisu kompatibilni s članom 21 o mirnom okupljanju koji garantuje Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima.

„Zabrinuti smo zbog mogućnosti da predloženi amandmani nisu kompatibilni s članom 21 o mirnom okupljanju koji garantuje Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (International Covenant on Civil and Political Rights – ICCPR), koji je Crna Gora potpisala 2006. godine“, piše u dokumentu.

Naveli su da smatraju da predloženi amandmani predviđaju opštu zabranu javnih okupljanja na magistralnim putevima, brzim cestama, autoputevima, regionalnim putevima i graničnim prelazima, te da, prema međunarodnom pravu, ograničenja korišćenja javnih prostora mogu se nametnuti samo kada takva okupljanja nameću „nesrazmerno opterećenje“, u kom slučaju vlasti moraju da daju „detaljno opravdanje za bilo kakva ograničenja“.

„Takva ograničenja ne smeju biti opšte zabrane, mogu se nametati samo u pojedinačnim slučajevima, treba da budu najmanje nametljiva i da budu opravdana u skladu s legitimnim razlozima dozvoljenim u članu 21. ICCPR-a, da budu neophodna u demokratskom društvu, srazmerna i nediskriminatorna.

Drugo, povećanje novčanih kazni deluje nepotrebno, nesrazmerno visoko i može imati odvraćajući učinak, ograničavajući ostvarivanje prava na slobodu okupljanja“, rekli su iz UN-a.

Poručili su da njihovu analizu temelje na „autoritativnom tumačenju prava na mirno okupljanje“ od strane Komiteta UN-a za ljudska prava, tela koje nadgleda primenu ICCPR-a od strane država potpisnica.

„Ovo tumačenje je utvrđeno u Opštem komentaru Komiteta br. 37 (GC37) na član 21 ICCPR-a od 17. septembra 2020. godine“, navodi se.

Istakli su da su, pored toga, konsultovali i sudsku praksu i smernice sistema zaštite ljudskih prava Savjeta Evrope i OEBS-a.

„Komitet UN za ljudska prava, Venecijanska komisija Saveta Evrope i Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) primijetili su da su okupljanja legitimno korišćenje javnih i drugih prostora i da po svojoj prirodi mogu podrazumevati određeni nivo poremećaja u svakodnevnom životu. Takvi poremećaji zahtevaju značajan nivo tolerancije i moraju se prilagoditi“, piše u dokumentu.

Iz UN-a su istakli da je ključna komponenta prava na mirno okupljanje mogućnost organizatora i učesnika da izaberu lokaciju okupljanja.

„Komitet za ljudska prava napominje da se mirna okupljanja u principu mogu održavati u svim prostorima kojima javnost ima pristup (…) kao što su (…) ulice (GC37, stav 55). ‘Nametanje bilo kakvih ograničenja treba biti vođeno ciljem olakšavanja prava, a ne traženjem nepotrebnih i nesrazmjernih ograničenja istog.’ Ograničenja ‘ne smiju (…) narušavati suštinu prava ili biti usmjerena na obeshrabrivanje učešća u okupljanjima usljed efekta zastrašivanja’ (GC37, stav 36). Komitet naziva ‘opšta ograničenja mirnih okupljanja (…) pretpostavljeno nesrazmjernim“ (GC37, stav 38)“, naveli su.

Ukazali su i da je Evropski sud za ljudska prava takođe utvrdio potrebu za „stepenom tolerancije“ za ometanje saobraćaja kada se putevi koriste za javna okupljanja, te da takvo ometanje ne opravdava miješanje u pravo na mirno okupljanje.

Dodaju da, u vezi s krivičnim ili administrativnim sankcijama za organizatore ili učesnike mirnog okupljanja zbog nezakonitog ponašanja, Komitet UN za ljudska prava navodi da takve sankcije moraju biti „srazmerne, nediskriminatorne prirode i ne smeju (…) ograničavati ponašanje zaštićeno Paktom“.

„Konačno, sistem UN preporučuje da izmene zakona, posebno zakona koji utiču na temeljna prava, budu rezultat smislenog participativnog procesa koji uključuje diskusije sa ključnim zainteresovanim stranama, uključujući civilno društvo.

Sistem UN u Crnoj Gori je na raspolaganju da pruži parlamentu bilo kakvu dodatnu podršku koja bi bila od koristi“, piše u dokumentu dostavljenom najvišem zakonodavnom domu.

Predlog izmena propisa potpisuju Seid Hadžić sa liste Pokreta Evropa sad, Duško Stjepović (Demokrate), Jelena Kljajević (Demokratska narodna partija), Dejan Đurović (Nova srpska demokratija) i Bogdan Božović (Socijalistička narodna partija).

Aktuelni Zakon o javnim okupljanjima i javnim priredbama ne prepoznaje javne puteve i saobraćajnice kao prostor neprikladan za proteste.