Bivši obaveštajac Armije RBiH Edin Subašić za „Avaz“: Istraga u Milanu će dovesti do „safari-snajperista“

Još morbidniji je detalj da je postojao cenovnik za različite kategorije stanovništva. Istraga je otvorena na osnovu prijave italijanskog novinara i pisca Ecija Gavacenija (Ezi Gavazzeni), koji je nakon godina istraživanja predao dokumente i svedočanstva milanskom tužilaštvu.

O ovoj temi snimljen je i dokumentarni film „Sarajevo safari“ 2022. godine koji je izazvao toliko interesa, rasprava, osporavanja, pretnji i najava sankcija i pre nego što su gledaoci i „kritičari“ film i videli, podseća Dnevni avaz.

Morbidna priča

Bivši obaveštajac Armije RBiH Edin Subašić za „Avaz“ je govorio o ovom slučaju i kako je uopšte saznao za to.

https://www.danas.rs/tag/opsada-sarajeva/

„Ja sam bio u analitici Vojno-obaveštajne službe Armije RBiH u Sarajevu i dobio sam zadatak koji je moj šef smatrao specifičnim i nevojničkim. Dakle, informacija je bila da je zarobljen jedan srpski dobrovoljac koji je u intervjuu rađenom s njim na pitanje kako i s kim je došao u Sarajevo kazao da je došao u autobusu s još jednom grupom dobrovoljaca i pet stranaca, Italijana. Jedan od njih mu je rekao da dolazi da puca iz snajpera za novac“, započinje priču Subašić.

Tad je bio običaj, dodaje, da dobrovoljci i razni plaćenici dolaze i rade, dakle pucaju i ubijaju za neku dnevnicu koja im se plaćala, međutim, specifično je bilo to što je stranac rekao da on plaća na Grbavici pripadnicima vojske RS da bi ga pustili na nebodere kako bi mogao pucati po Sarajevu.

„Tada smo prvi put saznali da to postoji u Sarajevu. Nije to novi fenomen, to je jedna morbina priča koja prati sve ratove. Sad se to, vjerovatno, dešava u Ukrajini i u Gazi. Jednostavno su to mesta na koja dolaze takvi ljudi.“

Tada smo imali saradnju s obaveštajcima iz UNPROFORA, svaki kontingent je imao svoja obaveštajna odeljenja. Mi smo njima rekli da to postoji kako bi se nešto preduzelo da to prestane, što su oni primili k znanju i nakon izvesnog vremena obavestili da je to prekinuto i rešeno, priseća se Subašić.

To je bilo početkom 1994. godina, rat je još trajao i smatrajući da je problem zaista rešen, vojska je nastavila da se bavi drugim problemima.

„Jako često me pitaju i uglavnom nemam odgovor zašto nisam pre o tome govorio. Jer je vrlo mali broj oficira u to vreme bio uključen u taj zadatak. Svi su bili svesni da se s Grbavice puca snajperom po Sarajevu, ali ko puca? Da li su to redovni snajperisti iz srpskih jedinica ili neki plaćenici? Taj problem je tada rešen i zatvoren, međutim, onda je došao producent „Ars Medie“ Franci Zajc iz Ljubljane i raspitivao se po Sarajevu ko zna nešto o tome jer bi oni snimali dokumentarni film. Tako su došli do mene i ta njihova inicijativa da snime dokumentarac podsetila me na taj slučaj, tako da sam tada prvi put pričao šta se dešavao“, objasnio je Subašić.

Poziv iz Milana

Tadašnja gradonačelnica Benjamina Karić je podnela prijavu Tužilaštvu BiH nakon što je saznala za snajperiste, međutim, ništa o tom pitanju nije poduzeto. Istraga je pokrenuta u Milanu, ali Subašić smatra da naše Tužilaštvo u fiokama čuva puno teže slučajeve i ratne zločine i ne istražuje ih, što je posledica političkog uticaja na pravosuđe.

„Ne znam da li će sve ovo uroditi plodom, ali za očekivati je, logički i ljudski, da će ovaj proces u Milanu podstaknuti naše pravosuđe da se i oni zabave tim. Ne znam do kakvog rezultata će moći ili hteti da dođu, ali recimo sa ovom istragom prestaje priča da su safari-snajperisti nečija izmišljotina kako bi se bacila ljaga na čitav srpski narod, svi znaju te floskule. Kad se desi zločin i treba se istražiti, onda je to odmah napad na čitav narod. Ne, tu se radi samo o procesu pojedinih grupa i organizacije koja je učestvovala u prihvatanju stranih snajperista i naplaćivanju te usluge za taj jedan morbidni hobi. Očekujem da će tužilac iz Milana putem mogućnosti međunarodne i pravne pomoći tražiti neke podatke, tražiti svedoke i dokaze iz Sarajeva, što je logičan sled. Isto tako očekujem poziv tužioca iz Milana da svedočim u toj istrazi. Ja ću se staviti na raspolaganje da dam onoliko koliko znam“, kazao je Subašić.

Na koncu ispada da je to trajalo dugo, tri godine, svaki vikend je dolazila grupa, podatak koji je Subašić čuo iz istraživanja Gavacenija, jeste da se radi o otprilike 200 ljudi koji su dolazili u vikend turama. I taj broj kada se zaokruži nije realan, nego je neka procena.

„Ne bih komentarisao nove podatke o identitetima osoba, ali ne radi se više o NN izvršiocima, došlo se do nekih imena, a o koliko i o kome se radi, to ćemo drugom prilikom. Jedina dobra stvar u ovome je da ratni zločin ne zastareva, tako da ovim ubicama, organizatorima i svima ostalima možemo poželeti da požive dovoljno dugo da ih pravda stigne“, poručio je Subašić.

Pozitivno iznenađenje

Osim Italijana, kao vikend-snajperisti spominju se i Amerikanci, Kanađani i Rusi. Postavlja se pitanje da li će i te zemlje pokrenuti istragu?

„Mene je italijansko pravosuđe iznenadilo pozitivno, prvo jer baveći se ovim problemom ja sam na kraju shvatio da su oni znali za to dosta davno, a ne znam iz kojih razloga nisu poduzimali nikakve mere. Da li će na osnovu ovoga i ostale zemlje, čiji se lovci, snajperisti spominju, pokrenuti to pitanje, to je do njih. A što se tiče Italije, ovo je velika stvar, jer se radi o tome da prvi put neka zemlja Evropske unije istražuje vlastite državljane zbog ratnog zločina u BiH“, kazao je Subašić.