„Crna Gora postaje regionalni problem o kome se ćuti“: Sagovornik Danasa povodom ustavne krize u toj državi

Crna Gora se, podsetimo, već više od mesec dana nalazi u ustavnoj krizi u koju je zapala zbog odluke Ustavnog odbora Skupštine Crne Gore o penzionisanju troje sudija Ustavnog suda iako je to u isključivoj ingerenciji Ustavnog suda.

Od tada parlamentarna opozicija ne dozvoljava održavanje sednica Skupštine Crne Gore dok se ta odluka ne poništi, jer smatraju da je njome prekršen Ustav tj. da je izveden ustavni puč.

Od predviđenih sedam, Ustavni sud Crne Gore trenutno ima šest sudija, jer je jedan nedavno penzionisan a procedura izbora novog nije ni počela.

Ustav Crne Gore jasno propisuje da samo Ustavni sud na sednici može konstatovati koje sudije su ispunile uslov za penzionisanje.

U spornom slučaju, Ustavni odbor Skupštine je 17. decembra, bez takvog obaveštenja Ustavnog suda, a na osnovu dopisa predsednice tog suda Snežane Armenko, konstatovao da su ispunjeni uslovi za penzionisanje troje sudija.

Sporno zasedanje Ustavnog odbora proteklo je u atmosferi haosa, uz dimnu bombu i oštro negodovanje opozicije.

Sve to nije sprečilo predsednika Skupštine Andriju Mandića da na sednici parlamenta usvoji zaključke Ustavnog odbora i konstatuje prestanak funkcije Dragani Đuranović.

Zbog tog ustavnog puča parlamentarna opozicija nije dozvolila održavanje premijerskog sata a na spornost ove odluke ukazala je, pored predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, stručnjaka i građanske javnosti, i Evropska unija.

U cilju rešavanja ustavne krize 20. decembra održan je sastanak opozicije sa predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem sa koga je zatraženo stavljanje van snage odluka parlamentarne većine o penzionisanju sudija Ustavnog suda.

„Nema redovnog političkog života dok se stvari ne vrate u institucionalni red“, kazao je predsednik opozicione Demokratske partija socijalista Danijel Živković nakon sastanka sa Milatovićem.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je nedavno „ohrabrila sve političke snage da se udruže kako bi prevazišle trenutni zastoj i omogućile što širu podršku reformama vezanim za EU“.

Ponudila je podršku Komisije u pronalaženju mogućih rešenja u interesu Crne Gore i njenog procesa pristupanja EU-u, uključujući mogućnost procene nezavisnog međunarodnog tela, navodi se u saopštenju.

Održan je i sastanak ambasadora zemalja EU-a sa premijerom Milojkom Spajićem i predstavnicima Demokratske partije socjalista (DPS), kada su razgovarali o predlogu da se u rešavanje ustavne krize u Crnoj Gori uključi Venecijanska komisija.

Na sastanku s Delegacijom EU-a pre govora Marte Kos u parlamentu predsednik Skupštine Andrija Mandić je bio rezervisan o ideji da Vencijanska komisija razmatra odluku o smjeni sudija Ustavnog suda.

Premijer Milojko Spajić je ranije kazao da “Ukoliko Ustavni sud presudi da odluka za Đuranović nije ustavna, stvari se vraćaju na početak.

„Ako Ustavni sud kaže da je opozicija u pravu, mi nećemo imati nikakav problem po tom pitanju. Mnogo puta je Ustavni sud oborio odluke Skupštine. Ako Ustavni sud, međutim, kaže da to nije neustavno mislim da treba da se izaberu dva člana Ustavnog suda. Evo još jedna ruka opoziciji da to zajedno uradimo”, rekao je Spajić.

Dodao je da „ne vidi da ima ustavne krize”, te da smatra da je Ustavni sud funkcionalan.

Danilo Kalezić za Danas, međutim, u odgovoru na pitanje kako vidi izlaz iz aktuelne krize kaže da je ustavna kriza postala pravilo a ne izuzetak u Crnoj Gori.

„Nema nedjelje da vladajuća većina ne učini manji ili veći problematični korak u nepostojanje ustava ili sistemskih zakona države Crne Gore“.

Izlazak iz krize, smatra naš sagovornik, „može biti samo ako dio vladajuće većine shvati da je ovo put u rastakakanje državne suspstance, u što sumnjam. Alternativa je posredovanje međunarodne zajednice koja i dalje žmuri otvorenih očiju“.

Na pitanje koliko institucije u Crnoj Gori danas funkcionišu Kalezić kaže: „Evropska Unija se i dalje zanosi mišlju da jačanje antievropskih snaga može ubrzati evropske integracije Crne Gore“.

On se osvrnuo i na nedavnu posetu komesarke EU za proširenje Marte Kos i njen razgovor sa Mandićem navodeći da „ako se komesarka Kos na ovaj način odnosi prema Andriji Mandiću i DF zašto onda evropska javnost strijepi od npr. krajnje desničarske nemačke stranke Altzernativa za Njemačku (AfD)“?

„Razlika između DF Demokrata i PES sa jedne i AFD sa druge strane je samo jezička“, zaključuje Kalezić.