Taktički uzdržan 9. januar: Dodik mora da balansira između nacionalizma i američkog stiska

Ovogodišnji program obeležavanja Dana Republike Srpske razvodnjen je na nekoliko dana, fokusiran na memorijalne događaje širom Republike Srpske, što je opravdano krajem protekle godine i povlačenjem entitetskog rukovodstva pred pritiscima, prvenstveno Amerikanaca, i postizanjem dogovora o ukidanju sankcija.

Izostanak masovnih okupljanja i zvaničnika na centralnim ceremonijama u prvi plan je gurnuo civilne organizacije i lokalne inicijative, kako bi se izbegli direktni susreti sa međunarodnim sankcijama.

Ova promena dolazi nakon što je Milorad Dodik, lider SNSD-a, prošle godine sklopio savez sa američkom administracijom – povukao kontroverzne zakone iz Narodne skupštine, obećao suzdržanost i zauzvrat dobio ukidanje sankcija.

Ipak, ofanzivni prizvuk nije izostao.

Jača i lepršavija

„Uprkos pokušajima da nas podele, da dovedu sebi podobne, strance ili federalce, Republika Srpska je u svojoj samosvesti svakim danom sve jača, lepša, lepršavija i postaje nešto što se neće moći osporavati“, rekao je predsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić.

Međutim, rezultat je vidljiv – umesto grandioznih manifestacija, naglasak je na „građanskom zajedništvu“ i kulturnim sadržajima, što kritičari vide kao taktičko povlačenje pred pritiscima iz Vašingtona.

„Ako je plod ovakvog pristupa samo političko popuštanje i olakšavanje odnosa pojedincima u političkom vrhu, a ne Republici Srpskoj, to je problem. Osim ako oni RS ne dovode u vezu sa sobom“, kaže komunikolog Mladen Bubonjić.

Ove godine retorika je ublažena i kada je reč o porukama koje se šalju, tako da se pitanje referenduma nijednom nije pomenulo, a i slogan „Živeće ognjište“ je skinuo fokus sa „jakih“ poruka i pretnji, koje su svih ovih godina i bile verbalnog karaktera bez pokrića.

Ipak, to nije bilo dovoljno za ćutanje iz kruga onoga što se podrazumeva pod međunarodnom zajednicom u Bosni i Hercegovini.

Iz Kancelarije Visokog predstavnika su upozorili na ranije odluke Ustavnog suda BiH koji je osporio 9. januar kao datum, ne dovodeći u pitanje samo obeležavanje Dana RS. Podsećaju da obeležavanje 9. januara „predstavlja nesprovođenje konačnih i obavezujućih odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine“.

Iz šupljeg u prazno

„Nepoštovanje odluka Ustavnog suda može predstavljati krivično delo na osnovu odredbi Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine, te je preduzimanje zakonom propisanih mera u domenu nadležnih organa za sprovođenje zakona, posebno kada se radi o nosiocima javnih funkcija“, rekli su.

Ipak, oni koji su protekle dve godine pratili primenu Krivičnog zakona ne veruju da upozorenja imaju bilo kakav efekat.

„Ove, kao i svake godine, slušamo istu priču – da je proslava 9. januara kao Dana Republike neustavna, te da je nepoštovanje odluka Ustavnog suda krivično delo. A iskustvo iz protekle godine nas uči da je činjenje krivičnih dela, posebno kada to rade političari, postalo normalno i prihvatljivo“, kaže politička analitičarka Tanja Topić, podsećajući da institucije uglavnom okreću glavu na drugu stranu dok međunarodna zajednica ne izvrši pritisak.

Zemaljski i božji

Povlačenje Milorada Dodika sa mesta predsednika u prvi plan je stavilo ostale predstavnike rukovodstva Republike Srpske, iako je ton i „nacionalni naboj“ ove godine znatno nižeg intenziteta. Premijer RS Savo Minić i v. d. predsednice Ana Trišić Babić istakli su značaj obeležavanja Dana RS, ali i nepravdu koja je nanesena.

„Da su se poštovali Božji i zemaljski zakoni, da se poštovala volja naroda, danas je sa ovog mesta po pravu i po zaslugama trebalo da vam se u svojstvu predsednika obrati Milorad Dodik, legalno izabrani predsednik Republike Srpske“, rekla je Trišić Babić na svečanoj akademiji povodom obeležavanja 9. januara, nakon čega je Dodik dobio ovacije.

„Zabranjuju nam da obeležavamo 9. januar. Misle da ćemo ih poslušati, da ih se bojimo“, upozorio je Dodik sa govornice, dodajući da istorija ne pripada onima koji se boje.

„Naša politika nije nasilje. Naša politika je mir. RS neće odustati od ovih postulata. Vratićemo se korak nazad. Možda sam ovog puta unaglio da idem do kraja. Možda sam promenio politiku, ali nisam promenio cilj. BiH je danas neželjeno mesto“, rekao je Dodik na svečanosti.

Kontra iz Srbije

Obeležavanju je prisustvovao i premijer Srbije Đuro Macut, čiji je govor bio formalan uz deklarativnu podršku. Za nešto drugačiji ton iz Srbije pobrinuo se Aleksandar Vulin, potpredsednik Vlade i aktuelni „senator“ Republike Srpske.

Vulin, koji je osudio i povlačenje spornih zakona u Narodnoj skupštini kao preduslov za skidanje sankcija rukovodstvu RS, ni ovaj put nije ostao dužan. Vulinova poruka, za razliku od formalne poruke Đure Macuta, predstavlja pravi stav vlasti Srbije, slažu se analitičari.

„Političar nema pravo da se izjednačava sa entitetom“, rekao je Vulin. Ova kritika iz srpskog rukovodstva daje signal o promeni stava iz Beograda.

„Iako se ove godine 9. januar obeležava u neuobičajenoj tišini, iako stižu otrovne strelice iz političkih krugova bliskih predsedniku Srbije, iako Visoki predstavnik ‘upozorava i podseća’, iako se ova ‘skromna’ proslava povezuje sa bezbroj upitnika vezanih za uticaj Trampove administracije na njen karakter, Dan Republike Srpske i dalje ostaje datum koji produbljuje podele u BiH“, kaže Topić.

Tradicija i pragmatizam

Ovogodišnje obeležavanje otkriva pukotine u narativu SNSD-a, s obzirom na to da se prešlo na kontrolisane događaje u kojima civilne grupe, poput udruženja boraca, preuzimaju ulogu, izbegavajući sankcije za zvaničnike.

Dodikova „simbioza“ sa Amerikancima – obećanja, povlačenje zakona i suzdržana retorika – rezultirala je smirivanjem tenzija, ali i kritikama iz Beograda i domaće opozicije, koja ga optužuje da je marioneta.

„Ovaj entitet je entitet sva tri naroda, ali ova vlast to ne priznaje“, kaže potpredsednik RS Ćamil Duraković.

Dok Visoki predstavnik preti krivičnim progonom, realnost pokazuje da pakt sa Zapadom štiti više od Dejtonskog sporazuma, ostavljajući RS u limbu između tradicije i pragmatizma.

Zbog toga ovaj 9. januar nije samo Dan Republike, već test Dodikove sposobnosti da balansira između nacionalizma i preživljavanja u novoj geopolitičkoj realnosti.