Foto: EPA/NIDAL SALJICNakon godina protivljenja i uslovljavanja, vlasti entiteta Republika Srpska apsolutno su ublažile stav i izrazile podršku projektu Južne interkonekcije, kojim bi se Bosna i Hercegovina povezala s LNG terminalom na Krku, u Hrvatskoj, uz snažno uključivanje Sjedinjenih Američkih Država (SAD), pišu Vijesti.ba.
Američki zvaničnici poslednjih sedmica intenzivirali su aktivnosti na realizaciji projekta, a o mogućoj koncesiji i finansiranju govoreno je nakon sastanaka koje su u Sarajevu održali otpravnik poslova Ambasade SAD Džon Ginkel i visoki zvaničnik State Departmenta Mark Fleming s liderima stranaka u entitetu Federaciji BiH.
Podršku američkom predlogu javno su iskazali premijer FBiH Nermin Nikšić, lider Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH Dragan Čović i ministar spoljnih poslova BiH te predsednik Naroda i pravde (NiP) Elmedin Konaković, uz najavu da bi američka EXIM banka mogla učestvovati u finansiranju.
Dok su ranije zvaničnici RS-a otvoreno poručivali da „bez Istočne nema ni Južne interkonekcije“, poslednjih dana retorika je promenjena.
Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine iz vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Staša Košarac sada ističe da je važno imati više gasnih pravaca te da RS nema ništa protiv Južne interkonekcije, uz poruku da će entitet paralelno nastaviti insistirati na Istočnoj interkonekciji sa Srbijom, a za koju nisu osigurana sredstva.
„Ohrabruje to što Federacija BiH rešava pitanje Južne interkonekcije i dobro je da imamo još jednu. Ali RS neće odustati od Istočne interkonekcije“, rekao je Košarac.
Južna interkonekcija, kojom bi Bosne i Hercegovina dobila alternativni izvor snabdevanja gasom iz pravca Hrvatske i smanjila zavisnost od ruskog gasa, godinama je bila blokirana političkim nesuglasicama.
Najnoviji zaokret vlasti u RS-u tumači se kao rezultat snažnog angažmana SAD na ovom energetskom projektu, a povezuje se i sa nedavno ukinutim sankcijama proruskom predsjedniku vladajućeg SNSD-a Miloradu Dodiku i njegovim saradnicima, odnosno paketom „ultimativnog dogovora“.
Veće Evropske unije i Evropski parlament prošle sedmice donijeli su odluku o uredbi koja uvodi pravno obvezujuću, postepenu zabranu uvoza ruskog ukapljenog prirodnog plina (LNG) i plina iz gasovoda s potpunom zabranom od kraja 2026. godine, odnosno jeseni 2027.
Bosna i Hercegovina, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, ruske energente u potpunosti bi, prema najavama, trebala prestati koristiti od 1. januara 2028. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
