Hrvatski Index: Vučić je faktor nestabilnosti u regionu, hoće li Zapad reagovati?

Mora se priznati da su Vučićevi lobisti odradili odličan posao predstavljajući ga kao lidera kojeg u prvom redu zanimaju ekonomija, trgovina i finansije, piše Index.hr.

Perspektivnog političara kojeg treba percipirati kao figuru stabilnosti u regiji s potencijalom buduće saradnje po zapadnim standardima.

U čemu je problem?

Na ovaj način Vučić i njegov SNS nezasluženo su od EU i SAD-a dobili epitet lidera i partije umerene, centrističke opcije kao brane ekstremno desnih i levih ideologija.

Ako se pođe od činjenice da je gotovo cela srpska radikalna desnica bila na Vučićevom „platnom spisku“, čime su njegovi „naprednjaci“ i formalno gurnuti prema centru, onda postaje jasno koliko je predsednik Srbije uložio truda u manipulisanju unutrašnjom političkom scenom isključivo za spoljne potrebe.

Takođe, ovim su se manevrima oslabile liberalne i demokratske snage u zemlji, koje su ostale bez razumevanja i podrške Zapada.

Postavlja se pitanje zbog čega je prethodno spomenuto uopšte bitno? Radi se o unutrašnjim pitanjima suverene države i politici predsednika koji pokušava „osavremeniti“ politički sistem, ojačati ekonomiju i finansije ili povećati trgovinsku razmenu s inostranstvom, zar ne?

A ne o politici, na primer, „velikog vođe“ koji nikada nije odustao od svojih ideja iz 90-ih.

Ideologije „krvi i tla“. Uzgred, uzimajući u obzir evoluciju međunarodnih odnosa nakon njenog odlaska s dužnosti, moram primetiti da je agenda gospođe Merkel „wandel durch handel“ doživela fijasko i po pitanju Kine.

Faktor nestabilnosti u regionu

Zapadu je, dakle, godinama prodavana magla. Uprkos činjenici da je Vučić zaista snabdevao Ukrajinu oružjem, vukao Putina za nos kada su u pitanju bili njegovi pokušaji organizovanja globalnog juga, odobravao usvajanje raznih rezolucija kojima je potvrđivao da se u Ukrajini ne dešava nikakva „specijalna vojna operacija“, već agresija punog opsega suprotna normama Povelje UN-a ili davao zeleno svetlo strateškim partnerstvima za rudarenje litija, činjenica je da ni za korak nije odstupio od destabilizovanja regije u korist realizovanja velikosrpske ideje, zvala se ona Velika Srbija, Srpski svet ili nešto treće.

Dokazi za prethodnu tvrdnju su neoborivi i mnogobrojni.

Kreću se od bezrezervne podrške predsedniku bh. entiteta Republike Srpske, Miloradu Dodiku, koji je na sve načine i u kontinuitetu pokušavao dezavuisati suverenitet BiH, od osporavanja državnih institucija i pretnji izvlačenjem entiteta sa srpskom većinom iz zajedničke države te proglašenjem njegove nezavisnosti do upada paravojne formacije bliske Srpskoj listi i Vučiću u mesto Banjska na severu Kosova, prilikom koje su stradali albanski policajac i trojica pripadnika paravojske, a regija dovedena na rub sukoba.

Jedinstven slučaj Crne Gore

Moguće da se, trenutno, najpodmuklija igra predsednika Srbije, kada se to tiče destabilizovanja regije, igra u odnosu na Crnu Goru, i to iz razloga što je nakon dugog niza godina zemlja, ipak, uspela odblokirati proces pristupnih pregovora s EU.

Pristupanje Crne Gore bloku definitivno bi razbilo Vučićeve ambicije u vezi agende Srpski svet te potkopalo njegov uticaj u regionu.

Takođe, bio bi doveden u pitanje i narativ, sveprisutan u medijima pod Vučićevom kontrolom, o „propaloj“ ili „kriminaliziranoj“ državi s „izmišljenom crnogorskom nacijom“, kojoj treba tutor sa strane.

Opasnost po Vučićevu autokratiju bi ležala i u činjenici da bi građani Srbije svoju korumpiranu i nesposobnu vlast u tom slučaju mogli percipirati na još gori način.

Zato je za Vučića koliko taktički toliko i strateški od izuzetnog značaja držati Crnu Goru što dalje od EU.

Alati koji se koriste za novu blokadu pregovora

U tom kontekstu treba posmatrati i razne poteze heterogene crnogorske vlasti u kojoj Vučić ima svoje eksponente: od usvajanja potpuno besmislene rezolucije o Jasenovcu kojom se želela narušiti dobrosusedska saradnja u regionu kao temeljni postulat pristupnih pregovora s EU do promovisanja agende dvojnog državljanstva.

Naime, reč je o nameri da Crnogorci u dijaspori dobiju pravo na (crnogorsko) dvojno državljanstvo, što potencijalno može značiti i dobijanje aktivnog biračkog prava u Crnoj Gori te jednu vrstu izbornog inženjeringa, kakav je viđen u decembru 2023. godine na izborima u Srbiji, kada je veliki broj glasača iz Republike Srpske koji nemaju prebivalište u Srbiji praktički „doveden“ na birališta kako bi se promijenila izborna volja građana.

Moguća reakcija Zapada

Ima li EU u ovom kritičnom trenutku snagu i jedinstvo reagovati na kontinuitet Vučićeve politike destabiliziranja regije?

Kakve će stavove zauzeti nova američka administracija? Što u spomenutom kontekstu može poduzeti Britanija koji je na neki način, možda, i glavni faktor osiguranja međunarodno priznate državne strukture Zapadnog Balkana?

Odgovor na prethodna pitanja mogao bi se naći u dva dijametralno suprotstavljena pristupa: reakcijama „mere šargarepe“ i „mere štapa“.

Pristalice reakcije „mere šargarepe“ smatraju da treba nastaviti s ekonomskom i finansijskom podrškom Srbiji te unapređenjem trgovinske razmene.

Procena je da bi podrška mogla biti uslovljena smanjenjem evidentnog nezadovoljstva građana dinamikom politike proširenja EU.

„Mere štapa“ te ubrzavanje pregovora s Crnom Gorom

Pod „merama šargarepe“ spominju se i program eliminisanja energetske zavisnosti srpske privrede o Rusiji te finansijska i stručna podrška u kreiranju regionalne privredne saradnje – neke vrste jedinstvenog tržišta – koju je gurao Berlinski proces pod pokroviteljstvom Brisela.

Napredak u pregovorima balkanskih zemalja o članstvu u EU takođe bi imao koristan učinak. Pridruženje Crne Gore bloku u skorije vreme poslalo bi snažan, pozitivan signal Srbiji.

Po mom sudu, poslednji stav je krajnje problematičan imajući u vidu dosadašnju politiku Vučića prema Crnoj Gori.

S druge strane, pristalice reakcije „mere štapa“ smatraju da se Vučićev režim treba kazniti drastičnim smanjenjem svih oblika podrške, privredne, finansijske ili sužavanjem trgovinske razmene, te povećanjem vojne prisutnosti na Kosovu i u BiH, o čemu se u  prošle godine već raspravljalo u britanskom parlamentu (predlog zastupnika Donjeg doma za slanje britanskog bataljona u distrikt Brčko).

Jedino studente i đake širom Srbije niko ništa nije pitao. Kakav neoprostiv previd.