Hrvoje Klasić: Vučić pokazuje da će se boriti svim sredstvima

U razgovoru za zagrebački N1 hrvatski istoričar Hrvoje Klasić ukazuje da ovo „nije prva blokada RTS-a. Svaki put kad se masovno okupe, ide se prema RTS-u jer se on smatra javnim servisom. I on je prorežimski, kao i mnogi privatni mediji, ali se na njega može i mora uticati. Dolazi li do zaoštravanja ili ne, to ćemo videti”, govori Klasić.

Podseća da je i sukoba već bilo, da noćašnji nisu prvi.

“Ima nasilja celo vreme. Čini mi se da je Srbija u pat poziciji. Postoji jedna velika energija, oseća se. Postoji taj osećaj da se nešto menja na bolje, ali nema artikulisanih političkih rešenja kako to iskoristiti da bi se nešto promenilo.

Izbori bi trebali biti rešenje u svakoj demokratskoj državi, ali Srbija nije demokratska država pa to nije rešenje jer bi izbori bili pod nadzorom čoveka koji ima svu vlast u rukama, Aleksandra Vučića”, objašnjava.

“U ovom trenutku niko ne zna što će biti. I da taj skup 15.3. bude najveći u istoriji Srbiji, šta s tim? Jedan student je rekao da su dobili moć koju nisu hteli, a opozicija bi htela tu moć, ali je ne može dobiti”, govori Hrvoje Klasić.

On kaže kako zdušno podržava studente koji su preuzeli u svoje ruke budućnost Srbije, ali mu istovremeno smeta što beže od političke artikulacije.

„To hodanje ne sme postati samo po sebi svrha. To je sve super, ali što nakon toga? Treba biti iskren i reći da postoji alternativa, Srbija ima opoziciju.

Problem je što ih javnost ne percipira kao dovoljno dobru alternativu Vučiću. Sad malo vidimo taj proces okupljanja… Sad nije vreme za podelu, sad treba preuzeti vlast, srušiti ovaj korumpirani autokratski sistem, a onda će na nekim izborima doći do demokratizacije vlasti”, govori Klasić. On upozorava i da među studentima ima različitih političkih orijentacija.

Vučić ih je nazvao boljševičkim plenumašima. Klasić kaže kako je Vučić u prošlosti imao tri scenarija: Titov, Miloševićev i De Golov. Tito je, podseća, 1968., pustio studente nedelju dana pa im se nakon toga obratio i na kraju niko nije imao osećaj da je izgubio. Druga opcija je Miloševićeva, on je na kraju, nakon studentskih protesta, završio u zatvoru. Treća je opcija je scenarija na koji se odlučio Šarl de Gol, koji je 1968. pustio da Pariz mesec dana gori, ali je kasnije pobedio na izborima.

ić,

“Vučić se kao i svaki autokrata boji kritike, on pokazuje da će se svim sredstvima boriti. Bez obzira koliko on govorio samo demokratija i samo izbori, izbori kakve on zamišlja nemaju veze s demokratijom i time kako bi izbori trebalo izgledati u slobodnom društvu”, kaže Klasić.

EU i dalje ćuti.

“Ne bih rekao da samo ćute, nego ga ćutnjom podržavaju otkad je došao na vlast. EU je morao biti čvršći, artikulisaniji. Imao je EU svojih problema, a sada je tek Srbija zadnja rupa na svirali”, zaključuje.

“Primiti ovakvu, Vučićevu Srbiju u EU značilo bi imati još jednog Orbana”, kaže Hrvoje Klasić.