„Lažna dihotomija Bosne“ – kako se proizvodi podela

Profesor bezbednosti na Univerzitetu Džemal Bijedić u Mostaru Ahmed Kico – jedan od recenzenata – naziv knjige ocenio je kao višeslojno simboličan: Lažna dihotomija Bosne aludira na veštački kreirane podele koje ne prestaju da deluju ni tri decenije nakon rata. „Njihov koren seže još dublje – sve do Načertanija iz 1844. godine, čime Ahatović zahvata dva stoleća kontinuiranog destruktivnog narativa“, kaže Kico.

Prema njegovim rečima, autor predlaže konkretne mere za suprotstavljanje savremenim oblicima pretnji, među kojima posebno izdvaja hibridno ratovanje. „Danas je hibridno ratovanje globalni fenomen. Vidimo ga u Ukrajini, vidimo njegove posledice u Gazi. Isti ti obrasci se pokušavaju implementirati i u Bosni – kroz podrivanje institucija, ekonomije, kulture, religije“, upozorava Kico.

Profesor posebno ističe deo knjige u kojem autor detektuje destabilizujuću ulogu Ruske Federacije u regionu, čiji je cilj, kako navodi, blokiranje evroatlantskih integracija Bosne i Hercegovine (BiH). „Ahatović precizno upozorava da Rusija, uz podršku saveznika u Mađarskoj, Srbiji i nažalost unutar samog bh. entiteta Republika Srpska (RS), nastoji da kreira proksi-strukture koje bi mogle delovati i oružano. On ne širi paniku, ali jasno pokazuje kakvi scenariji nisu isključeni“, dodaje Kico.

Realizam bez romantičarskih predstava

Profesor Kico zaključuje da Ahatovićevo delo ne stvara niti brani mitove – ono traži racionalno razumevanje identiteta i istorije: „On ne nudi idealizaciju prošlosti niti gaji romantičarske predstave o Bosni. On piše o nama – Bosancima, pravoslavcima, katolicima, muslimanima – sa stanovišta prosvetiteljstva i savremenog političkog realizma.“

Na promociji knjige Lažna dihotomija Bosne, profesor međunarodnih odnosa na Internacionalnom univerzitetu u Sarajevu Jahja Muhasilović priznao je da se s autorom Nedžadom Ahatovićem u početku nije slagao oko naslova. Ipak, kako je naveo, vreme je pokazalo da je autor bio u pravu. „Upravo u toj formulaciji leži suština: dihotomija je prisutna, ali kao lažna i nametnuta, a Bosna joj ne pripada“, rekao je Muhasilović.

Upozorio je da je, uprkos pokušajima stvaranja dihotomija kroz istoriju – geopolitičkih, religijskih, ideoloških – Bosna svaki put opstajala kao prostor koji ih je nadživljavao.

Bosna između civilizacija

Još od podele Rimskog carstva i granice koja je išla rekom Drinom, Bosna je bila između Istoka i Zapada. Prema Muhasiloviću, dok su Rim i Konstantinopolj predvodili suprotstavljene religije, Bosna je razvila sopstvenu veru i Crkvu bosansku, koja nije pripadala ni jednoj strani.

„Bosna je bila svoja. Nije pristala ni na Istok, ni na Zapad. Bila je specifična u veri, upravi i mentalitetu. Ta posebnost je konstanta“, naglasio je Muhasilović.

Napominje da je i u Osmanskom carstvu Bosna zadržala administrativni identitet kroz Bosanski ejalet, kao granična provincija između dva sveta: Osmanske imperije i hrišćanske Evrope.

Slično se nastavilo i tokom Austro-Ugarske vlasti. Iako pod novim carstvom, Bosna je zadržala pravno-administrativnu zasebnost, imala svoj Bosanski sabor, i bila jasno odvojena od ostalih delova monarhije.

„I Jugoslavija je, naročito tokom Hladnog rata, bila dihotomijska figura – između Istoka i Zapada. A Bosna, iako u njenom središtu, opet je bila celovita, ogledalo različitog mišljenja, ali i kompromisa“, kaže Muhasilović.

Višestoletni koncept lažne podele

I u savremenom kontekstu Bosna ostaje razapeta između svetova: nije članica EU, a graniči s Unijom, nije u NATO-u, ali je okružena članicama. Sa jedne strane ima susede u evroatlantskim strukturama, a sa druge – Srbiju, koju opisuje kao „isturenu ruku Rusije u ovom delu Evrope“, što Ahatović u knjizi detaljno obrađuje. „Opet se preko Bosne pokušava nametnuti dihotomija. Ali kao i mnogo puta pre – Bosna se ne uklapa, ona opstaje kao svojstven prostor, ključni balans između sukobljenih civilizacija“, kaže Muhasilović.

Autor knjige Nedžad Ahatović za DW pojašnjava šta zapravo znači „lažna dihotomija“, kako je ona sastavni deo hibridnog rata, te zašto međunarodni kontekst, posebno pasivnost Zapada, može imati dugoročne posledice ne samo po BiH, nego i po Evropu.

„Kada govorimo o dihotomiji, mislimo na podelu na dva međusobno isključiva dela – ono što pripada jednom, ne može pripadati drugom. Taj koncept se već više od 200 godina pokušava nasilno primeniti na BiH. Istorijski, politički i ideološki, različiti akteri su pokušavali da prikažu Bosnu kao zemlju koja ‘prirodno’ teži podeli, iako ona egzistira kao jedinstveno društveno i kulturno biće više od hiljadu godina“, kaže Ahatović.

Hibridni rat protiv BiH i Zapada

Prema njegovim rečima, dihotomija je zapravo ideološka konstrukcija koja se nameće kao „zdravorazumska“ ili „neizbežna“, što je u kontekstu BiH jedan od ciljeva „hibridnog rata“. Na pitanje DW-a gde se konkretno vide oblici hibridnog rata protiv BiH danas, Ahatović odgovara: „Hibridni rat se ne vodi samo oružjem – on se vodi narativima, dezinformacijama, političkom destabilizacijom, diplomatskim opstrukcijama. I sve to vidimo u slučaju BiH. Lažna dihotomija je samo jedan segment toga – pokušaj da se stvori privid da je Bosna ‘logično’ podeljena država“.

Kao primere navodi pokušaje delegitimizacije državnih institucija, opstrukcije iz entiteta RS, ali i pasivnost međunarodne zajednice. „A znamo da destabilizacija jednog dela Balkana brzo prerasta u evropski problem – tako je bilo u oba svetska rata i nakon pada Berlinskog zida, a tako je i danas“, napominje sagovornik DW-a.

Sarajevski vojni analitičar upozorava da je trenutni geopolitički kontekst „pogodan“ za ponovno otvaranje pitanja dihotomije, odnosno podele BiH. „Naši susedi veruju da je trenutak povoljan – zbog globalne nestabilnosti, rata u Ukrajini, konflikta na Bliskom istoku… Smatraju da sada mogu da proguraju konačnu podelu Bosne jer je pažnja Zapada razvučena“, kaže Ahatović.

Pasivnost Zapada

Neodlučnost Zapada u pogledu pristupanja BiH NATO-u i EU – namerno ili ne – zapravo otvara vrata Rusiji i Kini, smatra autor. „Te sile koriste koncept lažne dihotomije da razviju svoje savezništvo na Balkanu. Ako se čeka da se ruski proksiji pojave s kamikaza dronovima ili balističkim projektilima nadomak Zagreba, Beča ili Napulja, tada će biti kasno. Prevencija mora da dođe sada, kroz jačanje države BiH, a ne pasivnim posmatranjem“, ističe Ahatović.

BiH se, prema Ahatoviću, mora oslanjati prvenstveno na sopstvene snage: „To su vojni kapaciteti, ekonomija i vladavina prava. Sve drugo je iluzija. U svetu danas vlada sirova sila. Najbolje se to vidi u Gazi, a međunarodno pravo je često samo mrtvo slovo na papiru. Ako BiH ne jača samu sebe, niko je neće spasiti“, kaže Ahatović.

Recenzenti su, takođe, rekli da Lažna dihotomija Bosne nije samo naslov knjige – to je ime za dugoročnu strategiju razgradnje BiH kao države. Nedžad Ahatović upozorava da pasivnost međunarodne zajednice, posebno EU i NATO, omogućava toj strategiji da pređe iz ideološkog narativa u političku i bezbednosnu realnost. Njegova poruka je jasna: ili će BiH jačati iznutra, ili će biti ponovo žrtva geopolitičkih igara koje je decenijama pokušavaju redefinisati i podeliti.

Nedžad Ahatović rođen je u Sarajevu 1976. godine. Magistar je bezbednosnih i mirovnih studija. Kao stručnjak za vojnopolitička pitanja, autor je brojnih analiza o vojnim pitanjima i bezbednosnim prilikama, posebno u BiH i regionu Balkana.