Okrugli sto u Sarajevu o Zapadnom Balkanu: „Ruski uticaj nije ograničen samo na Srbiju, pogledajte Hrvatsku i HDZ i sve se to obije o glavu BiH“

Ovaj događaj okupio je vodeće stručnjake i analitičare koji su detaljno raspravili ključne sigurnosne izazove u regiji Zapadnog Balkana.

Fokus je bio na hibridnim aktivnostima Rusije i njihovim posrednicima, ulozi Srbije u regionalnoj destabilizaciji, te unutarnjim slabostima Bosne i Hercegovine koje spoljni akteri iskorišćavaju za usporavanje reformi, produbljivanje društvenih podela i usporavanje evroatlantske integracije.

Rasprava je takođe obuhvatila širi kontekst evropske sigurnosti, s naglaskom na način na koji lokalni izazovi u Zapadnom Balkanu utiču na stabilnost cele Evrope i komplikacije u NATO i EU procesima.

Tokom događaja, učesnici su predstavili svoja izlaganja, podelili analize i studije te izneli procene trenutnih pretnji i njihovih mogućih posledica po regiju i Evropu.

Diskusija je bila strukturisana tako da se izmenjuju izlaganja domaćih i međunarodnih stručnjaka, uz posebnu pažnju na političku situaciju u Srbiji i Bosni i Hercegovini, te primere ruske hibridne aktivnosti u regiji.

Balša Božović, srbijanski političar i izvršni direktor Regionalne akademije za razvoj demokratije, istakao je kako su se danas u Sarajevu okupili razni eksperti iz mnogih delova sveta i da je zaključeno da su mnogi (negativni) odnosi na Zapadnom Balkanu produkt malignog uticaja Rusije.

„Putin je kazao vrlo jasnu poruku da neće odustati ni od Srbije niti od Zapadnog Balkana. Primio je Dodika pre nekoliko dana. Putin govori da će Rusija imati ključnu ulogu u daljoj nestabilnosti u BiH, Srbiji, Crnoj Gori i na severu Kosova. Namera je da se spreče evropske integracije i stabilnost na Zapadnom Balkanu. Ukrajina je ta koja danas brani interes Evrope. Rusija pokušava pokazati da države Zapadnog Balkana zavise od njene volje“, ocenio je Božović.

Dodao je kako je ruski predsednik Putin „pustio duboko korenje“ u ovom delu Evrope i da svoje uticaj vrši, pre svega, preko Srpske pravoslavne crkve, na koju se dugoročno oslanja, kao i na režim Vučića.

„Takođe, znate da su to i Dodik i strukture RS-a u BiH. Znate i da je režim u Crnoj Gori kontaminiran tim malignim uticajam i da su oni koji su učinili teroristički akt na severu Kosova heroji u Srbiji, u kojoj se slobodno šeću. Danas smo se okupili da vidimo koje su poluge da se demontira taj maligni uticaj, a on je naravno najproblematičniji u Beogradu“, kazao je Božović.

Božović je rekao da su nedavni izbori u Moldavij najbolji primer da postoji lek.

„Da nisu glavne evropske države, poput Nemačke i Francuske, sa Rumunijom koja je u okruženju, bile tako fokusirane na odbranu Evrope ne bi se izbori u Moldaviji tako završili. Mnoge kampanje dezinformacije, koje dolaze iz Rusije, naravno da imaju upliva u evropsku politiku“, zaključio je Božović.

Boris Varga je naglasio da Rusija i Srbija „zajednički destabilišu“ šire područje od Zapadnog Balkana, tj. južnu Evropu. Podsetio je kako su u Srbiji, kao i u BiH, otkriveni ruski kampovi koji su služili za obučavanje za izazivanje destabilizacije u raznim zemljama, poput Moldavije koja nije deo Zapadnog Balkana.

„Znači, u pitanju je širi kontekst, destabilizacija iza leđa EU. Stvarno je neophodno da se preduzmu ozbiljnije mere jer bi Moldavija bila peta zemlja gde Srbija čini destabilizaciju. Ranije je to rađeno u BiH, Crnoj Gori, Kosovu i Severnoj Makedoniji. EU bi trebala da više insistira na popravljanju izbornog procesa u Srbiji.

Imamo praksu raznih scenarija od Majdana do Nepala, gde može eksplodirati. Sama Srbija ne može izaći iz krize zbog autoritativnosti režima i jedini međunarodni arbitar koji može pomoći je Evropska unija. EU bi trebala i snažnije podržati civilni sektor i slobodne medije, koji odumiru u regionu“, rekao je Varga.

Reuf Bajrović, potpredsednik Američko-evropske alijanse, ocenio je kako su sa okruglog stola poslate poruke prvenstveno Bosni i Hercegovini.

Naglasio je kako ruski uticaj nije samo ograničen na Beograd, te da se „komplikovani“ rusko-srpski odnosi „najčešće obiju o glavu BiH“. Ali, takođe, da tu zamršenost odnosa dodatno komplikuje i odnos Hrvatske prema Sarajevu…

„Ako pogledamo odnose hrvatske vlade i Rusa na temu BiH stvar je vrlo jasna. Ruski ambasador najbolje sarađuje sa SNSD-om i HDZ-om. Milanović vrlo jasno stoji na istoj strani kao i Rusii kad se tiče BiH, kao i mađarski premijer Orban.

Dakle, ruski uticaj nije ograničen samo na Srbiju. Nekada se čini da su, kad je BiH u pitanju, na istoj strani Rusi i dobar deo EU. Moramo otvoreno govoriti šta deo EU radi na Zapadnom Balkanu“, ocenio je Bajrović poručivši da nisu „dobronamerni“ svi koji dolaze iz Unije.