Ovo bi mogla biti godina u kojoj Crna Gora završava posao oko ulaska u EU

Prošlu godinu, koja je počela masovnim ubistvom na Cetinju obeležile su višemesečne blokade građana, napet početak gradnje „jednog“ kolektora, (ne)uspešna letnja sezona i rast cena, uvođenje pa opet ukidanje viza građanima Turske, uveravanja iz Brisela da je Crna Gora na dobrom putu da postane prva naredna članica Evropske unije, kao i svakodnevna prepucavanja na relaciji predsednik države – Vlada.

Crna Gora predvodi ka Briselu

Sa zatvorenih 12 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja, Crna Gora je predvodnik u procesu integracija i najbolji kandidat za članstvo u EU, uveravaju briselski zvaničnici.

Na Međuvladinoj konferenciji sredinom decembra Crna Gora je zatvorila još pet poglavlja sa EU, iako joj je nad glavom visila blokada Francuske.

„Ali treba da budemo iskreni, najteži deo tek predstoji jer je Crna Gora saopštila da želi da završi pregovore krajem 2026, a Evropska komisija vas podržava. Da biste to postigli, morate brzo da trčite“, poručila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos.

Premijer Milojko Spajić smatra da država pokazuje da je realističan cilj da Crna Gora sva poglavlja zatvori do kraja 2026. i da u Briselu kao punopravna članica čeka i susednu Srbiju.

To je istovremeno bila poruka i za predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je briselskim zvaničnicima predložio da ceoturskcrna go Zapadni Balkan zajedno uđe u EU.

„Ja sam predložio nešto što mislim da je odgovorno i mudro, jer ako razmišljate samo o sebi i ne vidite komšiju svoga i kažete – vidi šta sam uspeo, a vaš komšija nije bogat i ne ide mu najbolje… drugačije je to“, izjavio je srpski predsednik, što je protumačeno kao ljubomora zbog uspeha Crne Gore i pokušaj „šlepanja“ loših đaka uz državu koja je, kako kažu u Briselu, ipak uradila najviše.

Gradnja kolektora vodi u krizu vlasti?

Na samom kraju godine, uz asistenciju policije, stigle su prve mašine u Botun, mesto koje je predviđeno za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a protiv čega se bune meštani sela, ali i Opština Zeta.

Proteste Zećana predvodi lider Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević, koji je najavio da će Predsedništvu stranke predložiti izlazak njegove partije iz podgoričke i državne vlasti.

Nakon privođenja 54 meštana Botuna, koji su u šatorima danonoćno boravili na lokaciji za izgradnju postrojenja, Knežević je dobio podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji ga je nazvao „liderom Srba u Crnoj Gori“.

Izgradnju postrojenja, kao najvećeg projekta EU u Crnoj Gori, finansirala je nemačka KfW banka sa 35 miliona evra. Da do kraja 2025. godine nije počela gradnja ovog projekta, grad Podgorica bio bi u ozbiljnoj opasnosti da izgubi oko dvesta miliona evra.

Kontroverze oko arapskih investicija

Nakon februarske posete premijera Milojka Spajića Dubaiju, otvoreno je novo poglavlje saradnje Crne Gore sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima u mnogim oblastima – ekonomskoj saradnji, turizmu, nekretninama, energetici…

Milijarder Mohamed Alabar na crnogorsko primorje ušao je preko zakupa plaža u Ulcinju i pre potpisivanja sporazuma o saradnji dve države, koji su završili na Ustavnom sudu.

Kakve projekte će doneti arapski investitori ostaje da se vidi, a iz nevladinog sektora upozoravaju da Crna Gora nije na prodaju, već da se njeni resursi moraju čuvati za današnje i buduće generacije.

Turistička sezona i inflacija

Turistička sezona 2025. u Crnoj Gori bila je za opoziciju „gora i od najgore u poslednjih 20 godina“, a za vlast „najuspešnija do sada“.

Prema podacima Uprave za statistiku – Monstat, u prvih devet meseci Crnu Goru je posetilo 2,4 miliona turista, što je 5 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, Uprava je registrovala 1,8 odsto manje noćenja u odnosu na prošlu godinu.

I sama 2024. godina, sa kojom se upoređuju ovogodišnje brojke, imala je neslavan saldo: turistički prihod je bio 3,6 odsto manji nego godinu ranije, što se desilo prvi put u poslednje dve decenije.

Godišnja stopa inflacije u Crnoj Gori iznosi 4,5 odsto, a najviše su rasle cene smeštaja i hrane. To, smatraju analitičari, nije isključivo posledica globalnih kretanja, već je inflacija u značajnoj meri generisana unutrašnjim faktorima i svesnim odlukama o ekonomskoj politici.

Crna Gora je i dalje uvozno zavisna, a njena ekonomija u najvećoj meri počiva na uslugama.

To se osetilo i nedugo nakon što je država nakratko uvela vize državljanima Turske, zbog incidenta u Podgorici u kojem su učestvovali i stranci koji borave u glavnom gradu.

Vlada je kasnije donela restriktivniji Zakon o strancima, a bezvizni režim za Tursku je vraćen, iako će država najkasnije za godinu dana u potpunosti morati da uskladi vizni režim sa EU.